Pisac o piscu

14.oktobar 2020. Andžej Stasjuk

U kavezu kulture

Kšištof Varga: "Dnevnik nilskog konja" (2020)

Provetravanje

07.oktobar 2020. Goran Vojnović

Emigriranje iz epidemije

Zastrašujuća je ta prilagodljivost ljudskog uma, naša sposobnost da se u tako kratkom vremenu naviknemo na novu stvarnost te da je prihvatimo kao jedinu moguću. I što više razmišljam o tome, sve mi se više čini da smo danas slobodni tek onoliko koliko smo u stanju oduprijeti se vlastitom prilagođavanju svemu što nam se dešava

EU – Višegradska grupa vs Brisel

30.septembar 2020. Uroš Mitrović

Linije razdvajanja

Nakon antiliberalnog manifesta Viktora Orbana u kome bez rukavica kritikuje politiku Zapada i izjave holandskog premijera Marka Rutea o Evropskoj uniji bez Mađarske i Poljske, jedinstvo EU je pred novim izazovima

Mađarska – Borba za opstanak Viktora Orbana

30.septembar 2020. Gabor Bodiš

Jedna zemlja, jedan narod, jedan vođa

Koncept neliberalne demokratije premijera Viktora Orbana je da su sve državne institucije, kakve poznaje liberalna demokratija, i svi mediji podređeni njegovoj volji. Odsudna borba za vlast jednog čoveka vodiće se na izborima 2022. godine

Navigator

16.septembar 2020. Zoran Stanojević

Zašto kažeš Huavej, kad misliš na Huavej

Poseban problem je to što bi razvoj mobilnih telekomunikacija bio sporiji i skuplji, ako se sporazum iz Vašingtona bude sprovodio onako kako se sada tumači. A to znači da se ne nabavlja oprema kineskih kompanija koje su trenutno superiorne i kvalitetom i cenom, po mišljenju većine analitičara u svetu. Naravno, račun na kraju plaća krajnji korisnik, a to smo svi mi

Nuspojave

09.septembar 2020. Teofil Pančić

Kako sam izgubio bedž

Osetili smo dašak kakve-takve slobode, uplašili se od njega i povukli se u dobro poznato zagušljivo stanje u kojem smrdi, ali je toplo. Slično je i drugde po Jugoslaviji, a nije bolje ni u dobrom delu Istočne Evrope

Deca izbeglice

02.septembar 2020. Bogdan Krasić

Na putu ka boljem sutra

Deca izbeglice iz Sirije i Avganistana nemaju gde da se vrate. Rat u Siriji sada traje već skoro deceniju, što znači da većina dece u Siriji i ne pamti život bez rata. U Avganistanu deca čine trećinu žrtava sukoba koji ne jenjava već 40 godina. Odgovor bogatih evropskih država fokusirao se previše često na pritvaranje dece, nasilje na granicama i obesmišljavanje postupaka za spajanje porodice, uz nedovoljno inicijativa koje bi bile usmerene na smanjenje njihovih patnji

Intervju – Bora Ćosić, pisac

12.avgust 2020. Nedim Sejdinović

Nema više »druge Srbije«

"Teško je utvrditi koja je ‘ideologija’ kriva za ovo ili ono. Kada se neko pita kome bi se morao podneti račun za krivi način po kome se danas živi, najpre bi ga trebalo ispostaviti sebi samima. Malo je koja vlast, i ona najnesimpatičnija, došla na vrh bez beslovesne podrške tih istih ljudi što se naknadno pitaju u čemu su se to našli"

Samit Evropske unije

22.jul 2020. Andrej Ivanji

I škrtice site, i članice na broju

Posle maratonskih pregovora o načinu raspodele 750 milijardi evra namenjenih za pomoć zemljama ekonomski posrnulim pod pandemijom i sedmogodišnjem budžetu u visini od 1074 milijarde evra, Evropska unija je pokazala ono u čemu je najbolja: da podmiri svačiji prohtev, a da se pritom niko ne naljuti previše. Po više osnova rekordan samit pokazao je, međutim, i da se odnos snaga unutar EU promenio

Poljska – Pobeda Andžeja Dude

15.jul 2020. Uroš Mitrović

Punim jedrima što dalje od Brisela

U nedelju održani predsednički izbori u Poljskoj bili su referendum o politici stranke Pravo i pravda. Rezultati pokazuju da će Varšava nastaviti da korača utabanim konzervativnim političkim stazama ne osvrćući se na kritike iz Brisela kako se zemlja sve više "orbanizuje"

Grčka

27.maj 2020. Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Ko se boji korone još

Turisti iz dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, od 15. juna moći će slobodno da putuju u Grčku bez obaveznog testiranja na virus korona. Ko se bude odvažio profitiraće od nižih cena i polupraznih plaža. Obezbeđeni su za svaki slučaj i posebni hoteli za turiste koji se požale na simptome virusa korona

Lični stav

14.april 2020. Dragan Šutanovac

Humanitarna diplomatija

Moskva je odmah posle početka pandemije virusa kovid-19 fleksibilno prilagođavala spoljnopolitički nastup. Dok se epidemija razvijala u Kini, Kremlj je bio vrlo oprezan, s obzirom da dve zemlje pokušavaju unaprediti privredne odnose. Čim je pandemija počela da se širi u Evropi i Americi, Moskva je javno saopštavala da je Zapad nespreman i nedovoljno sposoban da spreči infekcije svojih građana. Za operaciju humanitarne diplomatije Italija je bila savršen izbor. Ne treba zaboraviti da je Italija jedna od najvažnijih NATO zemalja i zato idealna za humanitarnu projekciju interesa