Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo
Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati
Izveštaj Komiteta američkog Senata o metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam koje je sprovodila CIA ustalasao je javnost širom sveta. Prema izveštaju, te metode su bile brutalnije nego što je CIA ikada priznala, a detalje je krila od Bele kuće i javnosti
"Skerlić je tvrdio da ovde vlada slovenska melanholija na koju je legao orijentalni fatalizam. Od te ubitačne kombinacije, svake godine izgubimo po 30.000 ljudi koji odlaze u svet. Mi smo nacija u rasejanju. Pola nas je ovde, a pola rasuto po svetu. Na putu ka nebeskoj Srbiji, zaglavili smo se kao konobari u Bonu ili stjuardi u Abu Dabiju. Što bi rekao Branko Miljković: naša budućnost premeštena je iza nas"
Od Jugoslovena i solunskog borca, preko molitvi za Pavelića, prekrštavanje Srba i fra Sotone, do narodnog neprijatelja i pretendenta za sveca, ili kako su Alojzije Stepinac i sveti Nikolaj Žički u početku bili na istoj, jugoslovenskoj strani, a u igru svetaca ušli kao veliki Hrvat i Srbin
Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor
Na pitanje kako se oseća dok ga veličaju kao sveca Nelson Mandela je jednom prilikom odgovorio: "To nije bio posao za koji sam se prijavio." Mandela nije bio pravovernik bez mane. Ali je nepokolebljivo verovao u ideale slobode i ravnopravnosti. Pokazao je i kako se gasi mržnja i kako se prašta. Da ništa drugo nije učinio, bilo bi to dovoljno da ga svet zauvek pamti
Centralna filipinska ostrva tajfun Haijan zahvatio je kada je bio najsmrtonosniji. Tela se i dalje broje i pohranjuju u masovne grobnice. Lokalni zvaničnici polaze od preko 10.000 mrtvih. Raseljeno je milion ljudi, četiri miliona je ostalo bez krova nad glavom, šteta se procenjuje na četrnaest milijardi dolara, a struje će u čitavoj zemlji verovatno biti tek krajem godine
"Demonstracije su u poslednjih par dana utihnule, ali je atmosfera u gradu teška", kaže u telefonskom razgovoru za "Vreme" Hoda Baraka iz Kaira. "Ulice na kojima se živelo 24 sata prazne se zbog policijskog časa već oko pet ili šest sati po podne, grad je neprirodno tih, ljudi se kreću brzo i trude se da se što pre sklone. Kairo je ogroman i demonstracije i sukobi su se odigravali samo u nekim centralnim delovima, u ostalima je bilo mirno, ali ljudi su uplašeni zbog nasilja"
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
Trima ruskim pankerkama formalno se ne sudi zbog uvrede veličanstva (crimen laesae maiestatis) Vladimira Putina, već zbog napada na crkvu. Vernici traže spaljivanje veštica, borci za ljudska prava da se puste na slobodu, zapadni mediji zgražaju se nad gušenjem slobode govora u Rusiji i tome slično, a Vladimir Vladimirovič širokogrudo izjavljuje da očekuje blagu presudu za devojke
U ponedeljak na jugu Jemena bombaš samoubica bacio se na automobil u kome su bili general-major jemenske vojske Salem Ali Katan i još dva vojnika. Svi su poginuli. Gotovo svakodnevno mediji izveštavaju o desetinama i stotinama mrtvih u sukobima vojske i pripadnika Al Kaide i drugih grupa militantnih islamista. Posle "arapskog proleća" zemlja grca u bedi, politički je podeljena, polovina stanovništva je nepismena. Nabil al Hil, svojevremeno islamistički dobrovoljac u ratu u Bosni koji je zbog toga robijao sedam godina u Zenici i Tuzli, priča svoju priču. I priču jemenskih zatvorenika u zloglasnom zatvoru Gvantanamo
Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu
Šestoro ljudi je poginulo. To je konačan bilans u ljudskim životima. Materijalna šteta u londonskim neredima procenjena je na preko 200 miliona funti. Svima je jasno da se nešto važno i veliko odigralo. Jasno je i da obim u kome je nasilje eskaliralo ne odgovara povodu. Mediji, političari, javne ličnosti, slučajni očevici, blogeri i svi drugi pokušavaju da nađu neko objašnjenje kako je sve to uopšte bilo moguće. Problem sa mnoštvom raznoraznih, pa i kontradiktornih teorija je da su sve one istinite
"Azerbejdžan u Beogradu"; VREME 1050
Severnom Afrikom i Bliskim istokom ovog januara širi se talas "jasmin revolucija", socijalno političkih pobuna protiv autokratskih režima koji se raspadaju poput kula od karata, skoro kao oni 1989. u Istočnoj Evropi. U Egiptu s velikom energijom nastupa mlada, pobunjena Fejsbuk generacija, ali u arapskom svetu je sve mnogo komplikovanije
U Holandiji, zemlji sa 16.000.000 stanovnika, godišnje se izrekne oko 40.000 kazni društveno korisnog rada i drugih alternativnih mera. U Srbiji, sa upola manje stanovnika, takvih kazni je od početka aktivnog sprovođenja ovih mera 2008. izrečeno za oko 200 lica. Zatvori su postali skupi i pretrpani, ali i uz dobar zakon to stanje se menja usporeno
Novim odredbama o pritvoru nadležni u Srbiji krše, osim vlastitog Ustava, i evropske i ostale konvencije, što govori u prilog onima koji predviđaju nove postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i onima pred našim sudovima u kojima se dodeljuju odštete za neopravdani pritvor. I jedno i drugo naplaćuje se iz džepova poreskih obveznika
Kineski politički zatvorenik Lju Sjaobo dobio je ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir što je izazvalo žustru diskusiju širom sveta. Umereniji protesti vrteli su se oko pitanja zašto bi uopšte nagradu za mir dobio neko ko nikakve veze ni sa kakvim mirovnim akcijama imao nije, već se zalagao za praktikovanje demokratskih nasuprot totalitarnim vrednostima. Doduše, ništa manje logično nego što je predsednik SAD Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir, koju tek treba da zasluži
Vojislav Šešelj nije prvi koji se žali na loš medicinski tretman u Hagu, a ukoliko bi mu se nešto loše zaista dogodilo, takođe ne bi bio prvi. Naprotiv
Kuloarske priče već mesecima govore da je važno da prođu predsednički izbori i da Hrvatska više nema "građanina predsednika" poput Stipe Mesića, te da na njeno čelo dođe neki ljubimac desnice. Novinarski protesti na Hrvatskoj televiziji ostaće tek paravan za političke igre
Reforma previše sporo napreduje za ljude sa intelektualnim i mentalnim nedostacima u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji, gde hronično zanemarivanje, loši higijenski uslovi, vezivanje i visoke doze lekova kojima se kontroliše ponašanje i dalje čine deo svakodnevice
Nacionalsocijalizam nije bio samo običan karambol u nemačkoj istoriji. Njegovi politički i kulturni koreni sežu mnogo dublje od 1933. godine
Imamo posla sa organizacijom: jedni galame u javnosti, drugi ih podržavaju političkim sredstvima i uticajem na svoje medije, treći švercuju iz zatvora i u zatvor; četvrti rukuju parama. A peti čekaju u kombiju
