Sto godina od uvođenja prohibicije

Ergo bibamus!

Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"

Intervju – Duško Vujošević

Nisam se dao pasjim sinovima

Luksuz je danas imati stav i ponos, a porez na luksuz sam platio, pre svega, u zdravlju. Ali ne smatram se žrtvom. Od gnjide može da postane samo vaš, bez obzira kakve su okolnosti u kojima se razvija, a nekom sokolu možete potkresati krila, ali će ostati soko. Čovek u težim okolnostima pokaže karakter i pokaže koja mu je "tačka topljenja". Celokupni život, geni koje nosiš, porodica, sve to razvije sistem vrednosti u čoveku. Znam koliko me je koštalo moje ponašanje i ne smatram da sam izgubio rat. Izgubio sam bitku jer sam je vodio sa čovekom koji ima sve pozicije moći i koji je porobio sve instrumente vlasti. Takva bitka nije mogla da se dobije, niti se tu radilo o budalastoj proceni da može. Ali je morala da se vodi. Znam da me je koštala, međutim, znam i koliko bi me koštalo da je nisam vodio

Kultura sećanja

Crna moć Crvene Anđele

Bila je komunistkinja i najbolja studentkinja Herberta Markuzea. Borila se za prava crnaca. Ronald Regan ju je dva puta isterao sa Kalifornijskog univerziteta. Edgar Huver je za njom raspisao poternicu. Ričard Nikson je nazvao opasnim teroristom. Državni tužilac je tražio da joj se izreknu tri smrtne kazne, ali je oslobođena pod pritiskom naroda. Anđela Dejvis je bila ikona svog vremena, a u naše vreme usahlih ideala i marketinške ideologije valja se podsetiti njene priče

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Vreme solidarnosti – Štrajk glađu u Srbiji

Epidemija borbe za život

U Srbiji se danas najviše štrajkuje glađu i to zbog odbrane najosnovnijih životnih uslova. Izgladnjuju se ljudi dobrovoljno i dugotrajno zbog prava na vodu, prava na krov nad glavom, prava na zaradu, prava na elementarnu pravdu i puko dostojanstvo

Svet animacije

O robovima, robotima, čeliku i Ideji

Savremeni animirani filmovi iz regiona kao indikatori stanja u društvu, na primeru nekoliko naslova Beograđanina Miloša Tomića i Zagrepčanina Igora Grubića

Makedonija – Potera za Gruevskim

Braća po vlasti

Novi zahtev Mađarskoj za izručenje bivšeg premijera Nikole Gruevskog, navodno prebijanje dva bivša ministra u zatvoru i propali pokušaj da se oduzme poslanički imunitet bivšem predsedniku Sobranja, pokazali su koliko je Severna Makedonija nestabilna i koliko su nepregledni tragovi starih savezništava i kriminalnih radnji

Intervju – Milisav Savić, pisac

Bila jednom Šezdeset osma

"Možete li da predočite sebi sliku kako deca današnjih političara na vlasti stoje u prvim redovima demonstracija uperenih protiv njihovih očeva. Ili da zamislite kako se deca tajkuna pridružuju protestima radnika koje su njihovi očevi poslali na ulicu, da riju, kao svinje, po kontejnerima"

Beogradski izbori

Davljenje opozicije u funkcionerskoj kampanji

Ogroman je spisak nepravilnosti, zloupotreba, kršenja propisa, zakona i Ustava u ovogodišnjoj izbornoj kampanji. Međutim, sve će to proći "kao štapom po vodi", s obzirom na to da institucije koje bi trebalo na to da paze suštinski – ne postoje

Indonezija

Pogledi tišine

Politička ofanziva desnice u Indoneziji, nasilni antikomunistički mitinzi i napadi na aktiviste za ljudska prava nastavljaju se punom snagom nakon godišnjice političkog genocida od pre pet decenija

Politički svet Boba Dylana

Sa one strane kapije raja

Dylan je dao jedan od najvažnijih savremenih odgovora na danas ponovo aktuelnu temu: može li umetnost da promeni svet. Odgovor je, naravno, afirmativan

Huddie William Ledbetter, Lead Belly

Danas ne utovarujemo ugalj

Uprkos mladosti provedenoj u uličnim svirkama i tučama na smrt, postao je merilo večne mudrosti u popularnoj muzici, ali tek kad ga je pre 80 godina poznati etnomuzikolog otkrio u zatvoru i objavio knjigu sa njegovim pesmama, od koje počinje savremena američka folk muzika

Ličnost godine – Ivan Ivanji, pisac

Moj lepi život u paklu

Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid

Fidel Kastro (13. avgust 1926 – 25. novembar 2016)

Veseli vernik revolucije

Vanbračno dete koje je postalo advokat i liberalni demokrata. Borac za slobodu koga su SAD gurnule u naručje Moskve. Revolucionar koji je postao diktator. Komandant kubanske revolucije koji je postao heroj za komuniste i socijaliste širom sveta. Lider Maksimo koji je nadživeo svoje doba, epohu koju su obeležili hladni rat, Kenedi, Hruščov, Brežnjev i Tito. Sa njim će nestati Kuba kakvu poznajemo, sva je prilika da će se pretvoriti u Majami Bič

Povodom kritičarskog karavana

Zašto baš ja

Pitanje svake žrtve akcenat je postavke predstave Andraša Urbana Ruženje naroda u dva dela u Subotici

Lektira

Deset dana u »Islamskoj državi«

Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga

Tribina – 70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Zavet koji nije ispunjen

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko uloge partizana i četnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofašizma u Evropi, primena nemačkog modela prevazilaženja prošlosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zločina neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja organizovali forum ZFD i nedeljnik "Vreme". O ovim i drugim pitanjima razgovarali su Ivan Ivanji, pisac, logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, prof. Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, prof. Volkhard Knige, istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald, i dr Predrag Marković, istoričar. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Grčka – Sa verom u Sirizu

Neka bude Armagedon ako biti mora

Grčka je na ivici bankrota. Zemlji preti izbacivanje iz evrozone. U briselskoj partiji pokera premijer Aleksis Cipras i ministar finansija Janis Varufakis igraju na sve ili ništa odbijajući da se povinuju "toksičnom diktatu štednje" koji "ubija" narod. U tome ih podržava velika većina građana Grčke

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Poklon od sedamdeset godina

Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo

Dosije – Masakr u Francuskoj

Stranci u sopstvenoj zemlji

Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati

SAD – Mučenja koje je sprovodila CIA

I kamenje bi progovorilo

Izveštaj Komiteta američkog Senata o metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam koje je sprovodila CIA ustalasao je javnost širom sveta. Prema izveštaju, te metode su bile brutalnije nego što je CIA ikada priznala, a detalje je krila od Bele kuće i javnosti

Intervju – Sanja Domazet, spisateljica

Umetnik u čoveku

"Skerlić je tvrdio da ovde vlada slovenska melanholija na koju je legao orijentalni fatalizam. Od te ubitačne kombinacije, svake godine izgubimo po 30.000 ljudi koji odlaze u svet. Mi smo nacija u rasejanju. Pola nas je ovde, a pola rasuto po svetu. Na putu ka nebeskoj Srbiji, zaglavili smo se kao konobari u Bonu ili stjuardi u Abu Dabiju. Što bi rekao Branko Miljković: naša budućnost premeštena je iza nas"

Slučaj Alojzija Stepinca

Dobri sluga svoga pape

Od Jugoslovena i solunskog borca, preko molitvi za Pavelića, prekrštavanje Srba i fra Sotone, do narodnog neprijatelja i pretendenta za sveca, ili kako su Alojzije Stepinac i sveti Nikolaj Žički u početku bili na istoj, jugoslovenskoj strani, a u igru svetaca ušli kao veliki Hrvat i Srbin

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Čoveka nisu ubili

Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor

Nelson Mandela, 1918–2013

Život posvećen slobodi

Na pitanje kako se oseća dok ga veličaju kao sveca Nelson Mandela je jednom prilikom odgovorio: "To nije bio posao za koji sam se prijavio." Mandela nije bio pravovernik bez mane. Ali je nepokolebljivo verovao u ideale slobode i ravnopravnosti. Pokazao je i kako se gasi mržnja i kako se prašta. Da ništa drugo nije učinio, bilo bi to dovoljno da ga svet zauvek pamti

Ljudi i vreme – Jovo Kapičić (1919–2013.)

Sudba i Udba