Dok se lideri DOS-a bave nerealnim ambicijama i sitnim podvalama, niko ne pita ko bi i kako to u policiji bolje uradio od Dušana Mihajlovića, niti je do sada ponudio boljeg kandidata, ali ni program, ideju ili projekt. Kao da im je svima Slobov MUP sasvim dobar, samo da ga se dočepaju
Mene Srbija poslednjih mesec dana podseća na zemlju u kojoj smo svi jedna velika porodica i gde su javni napadi besa i ludila nešto krajnje normalno. Najčešći povod je odnos prema prošlosti (bližoj i daljoj) i lične netrpeljivosti odraslih ljudi
Kao što nalažu kultura i tradicija naše zemlje, to se obadalo i arlilo, k'o za Slobovog vakta. Viđeniji socijalisti, kao ni tradicionalni Karići, nisu umotreni, zato u'vaćeni kapitalni Veljo Ilić i general pod voljno Pavković. U'vaćena i noga premijera Đinđića koja je poskočila pod stolom i zacupkala u ritmu Užičkog kola
"Uvijek sam govorio da sam građanski anarhista. Moja potreba za imanjem tutora nije velika, pa ni potreba za državom nije pretjerana"
Da sam od Centroproma dobio pežo, ulenjio bih se i premija koju nudi policija otišla bi u ko zna čije ruke
Aktuelni sukob u DOS-u označava da je završen romantični period DOS-a, ali da ta koalicija još nekako funkcioniše. Predsedništvo DOS-a je više neka mirovna konferencija nego organ koji odlučuje
Beogradsko tržište je, po najumerenijim procenama poznavalaca, "teško" sto kilograma dnevno, što znači da se svakog dana popuši isto toliko hiljada "dubl-džointa". Cela Srbija "proguta" dva puta toliko tako da, za sada, mesečni skor za celu zemlju izražen u šuštećoj valuti iznosi sigurnih devet miliona maraka
Šta se to stvarno desilo 5. oktobra 2001. godine? Da li je to bila revolucija, nasilni prevrat ili mirna, demokratska predaja vlasti? Ko je u tome učestvovao i ko ju je izveo? Da li je to uradio Vrhovni sud, milionska masa građana, Legija, Nebojša Pavković? Dok to ne raščistimo teško je da možemo ozbiljno da razgovaramo o oblicima i prirodi promena u Srbiji
Prepoznatljivi simptom svake nove demokratske vlasti jeste obećanje borbe protiv korupcije jer je građanima dosta stare prakse da se svi poslovi završavaju iza zatvorenih vrata. Posle tog deklarativnog izjašnjavanja, političar je po dolasku na vlast imao dva puta: jedan je ostajanje na deklarativnoj ravni i rad po starom ako nije bilo realne kontrole građana, nevladinih organizacija i medija. Tamo gde je bilo efikasne kontrole političari su morali da se hvataju u koštac sa korupcijom
Spor u DOS-u mora se završiti produktivnim komprimisom, a tu politička trgovina slabo pomaže. Vladajuća koalicija, htela ne htela, mora da pobedi sebe i da krene u bitku s državnim neprijateljem Broj jedan, jer prave ajkule tek dolaze
