Burma – Nasilje i beda

06.septembar 2017. Radovan Radovanović

Muke po Rohindžama

U budističkom Mjanmaru muslimanske Rohindže su potpuno obespravljene i izložene otvorenoj torturi. Čitav jedan narod koji se decenijama bori samo za osnovna prava mogao bi tako da bude gurnut u ruke Islamske države

Vojska i politika

09.avgust 2017. Davor Lukač

Šef države, partije i vrhovni komandant

Pojam oružane snage, koji Vučić koristi u izjavama, u bivšoj SFRJ odnosio se na JNA, Teritorijalnu odbranu i policiju. Srbija teritorijalnu odbranu nema, a upotreba policije, posebno njenih specijalnih jedinica regulisana je Zakonom o policiji i nigde se ne pominje "vrhovni komandant"

Da li je požar u fabrici eksploziva isto što i saobraćajni udes

09.avgust 2017. Dejan Anastasijević

Ministar za skakanje na glavu

Šta znači to da su "takvi tehnološki požari po svetskim normama u sličnim tehnologijama dozvoljeni i do 10 odsto u odnosu na dnevnu proizvodnju", kako stoji u sramnom saopštenju rukovodstva i sindikata fabrike "Milan Blagojević – Namenska". Deset odsto čega – ljudi ili proizvoda? U "MB – Namenska", najvećoj fabrici baruta i eksploziva u Srbiji, proizvode se tone razornih materija, a radi oko hiljadu ljudi. Ako bi deset odsto onoga što je uskladišteno u Lučanima eksplodiralo, pola Čačka bi odletelo u vazduh, a o ljudima nećemo – neukusno je

Požari

02.avgust 2017. Slobodan Bubnjević

Šume se nekuda sele

Istraživanje koje je kombinovalo klimatski model i ponašanje vegetacije i koje su sproveli francuski naučnici Žoel Gujo, paleoklimatolog iz Evropskog centra za geonauku, i Volfang Karamer, naučni direktor Mediteranskog instituta za biodiverzitet i ekologiju, pokazuje da će se šume do kraja veka seliti na sever, a da će Sredozemlje polako postajati pustinja

Požar na vinčanskoj deponiji

21.jun 2017. Zoran Majdin

Najezda velikog smrada

Za 40 godina, koliko se smeće u vinčanskoj deponiji odlaže, visina naslaga je narasla na 40 metara, a žarište požara je na dubini od 20 metara. Samozapalilo se ono što je nataloženo krajem devedesetih

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

22.maj 2017. Dejan Anastasijević

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Navršilo se šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven. Tokom proteklih pola godine trudio sam se da što manje ometam istragu javnim istupima i kritikama na račun organa: nadao sam se da, uprkos svemu, barem u jednom delu državnog aparata postoji iskrena želja da se moj slučaj razreši. Sada počinjem da verujem da je ta nada bila neosnovana

Izbeglička kriza – Traumatizovana deca

22.mart 2017. Tatjana Ristić

Nevidljive i vidljive rane

Deca izbeglice i migranti nose se sa teškim psihološkim posledicama zbog iskustava kroz koja su prošla i situacije u kojoj se nalaze. Humanitarna organizacija Save the Children dokumentovala je stanje u zatvorenim kampovima na ostrvima u Grčkoj. Zaključak je dramatičan: kod dece su u porastu depresija, nasilno ponašanje, upotreba alkohola i droge, samopovređivanje i pokušaji samoubistva

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

05.oktobar 2016. Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

Veliki preokret

Odlaskom Slobodana Miloševića otklanja se velika prepreka ka budućnosti, ali demokratske snage gube i svoj veliki izgovor. Kako se u jednoj povećoj tuči skrunio režim i da li će njegova demontaža biti uspešno nastavljena

Između NATO-a i Rusije

24.februar 2016. Dejan Anastasijević

Istočni i zapadni gresi

Kako se Srbija našla u procepu između dva sporazuma – i dve politike? Posledice ni u jednom ni u drugom slučaju ne moraju da budu katastrofalne, ali ceo zaplet predstavlja jasno upozorenje da politici sedenja na dve stolice, koju su upražnjavale sve postpetooktobarske vlade, uključujući i aktuelnu, definitivno ističe rok trajanja i da se trenutak odluke bliži

Vreme Vojvodine

09.decembar 2015. Saša Rakezić, Goran Berić

Vojvođanske seobe

Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski

Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena« II

04.novembar 2015. Filip Švarm

Sećate li se DOS-a

Šta je doneo Peti oktobar i kao su se Srbija i "Vreme" suočili sa Haškim tribunalom, organiziranim kriminalom i bivšim istomišljenicima

Nemačka – Plašenje izbeglicama

07.oktobar 2015. N. Rujević

Kancelarka na vetrometini

Ankete kažu – 53. Toliko u procentima iznosi podrška kancelarki Angeli Merkel među nemačkim građanima. Za njene standarde to je poražavajuće malo, a poslednji put je njena politika tako slabo cenjena 2011, kada je obznanjeno da će Nemačka finansirati kredite pomoći Grčkoj. Analitički žreci i bulevarska štampa javljali su tada o skorom kolapsu nemačke ekonomije, baš kao što sada javljaju o nadolazećem kolapsu pod izbegličkim talasom