I poreklom i životnom sudbinom Nušić je paradigmatičan pisac Balkana. Ceo svoj život on je živeo unutar granica jednog sveta, svog sveta, sveta koji bismo mogli nazvati balkanskim. To je Balkan, rečima Bore Glišića, u kome se sintetizira "integralno mediteranska kultura", a u opusu samog Nušića se odslikava ona promašena mogućnost naše nesuđene renesanse
Deo beogradskih medija je prošle nedelje objavio informaciju da je u Beogradu, u Gospodar Jovanovoj ulici broj 47, srušena kuća iz XIX veka u kojoj su živela čuvena braća Baruh, što je izazvalo niz potpirivanih gnevnih reakcija u javnosti. Ovu informaciju niko nije proveravao, jer da jeste, znali bi da ona – nije tačna. Srušena kuća nije bila kuća braće Baruh, niti bilo koga iz njihove porodice. Pa ipak, iako lažna, ova vest imala je jednu dobru posledicu – skrenula je pažnju na znamenitu beogradsku jevrejsku porodicu i njenu tragičnu sudbinu
"Nama je stvarnost nakon 2000. doslovno pljunula u lice – to se danas jasno vidi. Mi smo tokom devedesetih ulagali sebe, svoje živote, svoj komoditet, da bismo stvorili budućnost koja će biti naklonjena drugačijem senzibilitetu od onog seljačko-palanačkog nadasve destruktivnog nacionalsocijalizma Slobodana Miloševića. Kad ono, desilo se da su nas svi, doslovno svi, neprestano vraćali u devedesete. Najpre desničarsko mračnjaštvo DSS-a, pa ljigavost DS-a, koji je za osam godina vlasti postao moje veliko razočaranje: niko nije odgovorniji za to što danas imamo naprednjake i Vučića na vlasti od DS-a"
Tragedija malezijskog boinga 777 (FLIGHT MH17) koja je odnela 298 žrtava izazvala je šok, ali da li je zaustavila rat? I kad je zbog tragedije iznuđeno primirje 17/18. jula nastavljena je bitka za Lugansk i Donjeck – u zoni aerodroma i dublje u tkivu grada Donjecka oko železničke stanice, preko koje će 22. jula ujutru proći voz koji nosi tela poginulih
Uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata objavljen je veliki broj knjiga koje se bave njegovim uzrocima i posledicama. Jednu od najzapaženijih studija na ovu temu objavio je i čuveni britanski istoričar Maks Hejstings. Njegova knjiga Katastrofa – Evropa ide u rat 1914. smatra se ključnim aktuelnim delom koje se suprotstavlja pokušajima revizije istorije i relativizovanja krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Knjiga je u Velikoj Britaniji objavljena prošle godine, a do kraja meseca izdavačka kuća "Laguna" u dvotomnom izdanju objaviće i njen prevod na srpski jezik. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomak iz jednog poglavlja Katastrofe koji govori o napadu Austrougarske na Srbiju
"Jasno mi je da je dobro da mene ne bi zvali jer je bilo i ranije nekih razgovora da preuzmem neku funkciju u klubu, pa se ništa nije dogodilo. Sada su me zvali potpredsednici Slaviša Kokeza i Ivica Tončev i napravili smo dogovor", kaže za "Vreme" Zvezdan Terzić, generalni sekretar FK Crvena zvezda
Tokom onih dvadeset godina, od 1918. do 1939, trgovci oružjem najvišeg ranga bili su istraživani i sa dobrim razlozima sumnjičeni da su ako ne izazvali, a ono produžavali Veliki rat. Kad je izbio još veći rat, sve je to bilo zaboravljeno, jer je cela stvar zadobila mnogo značajnije dimenzije planetarne borbe protiv sveopšteg Zla. Poslovne transakcije iz Zlatnog doba trgovine oružjem više nisu bile moguće; osim tu i tamo, sa švedskim čelicima i sličnim poslovima sa profitom kojem se nije moglo odoleti. Ali, to je bila dečja igra u odnosu na Zlatno doba
Ako je sporan doktorat rektora Megatrenda iz Londona, onaj sa Fakulteta organizacionih nauka iz Kranja, Univerzitet Maribor, nije. Jovanović je tu doktorirao 1991, u vreme kada je režim Slobodana Miloševića sprovodio bojkot slovenačke robe
Elektrane su spasene. Ali šta je sa lignitom? I kako će biti nadoknađene pogubne posledice poplava po Elektroprivredu
Džaba nam zakoni, ako ih se ne pridržavamo. Da jesmo, još ranije bi bile preduzete preventivne mere protiv elementarnih nepogoda i razmere ove tragedije bi kud i kamo bile manje
Da svaka nesreća nosi i nešto dobro pokazuje visoka solidarnost među građanima Bosne i Hercegovine, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Decenijama stanovnici ove zemlje nisu bili u nečem ujedinjeni kao što je to bilo u ovom slučaju
Sukobi koji su kulminirali spaljivanjem ljudi u Domu sindikata u Odesi otkrivaju unutrašnju energiju građanskog rata, narastanje tenzija, erupciju besa, nekontrolisane izlive mržnje i nasilja. Neki kažu da je od rata gori samo građanski rat, a od građanskog rata naleti divljih hordi
