Bolonja u Srbiji
Kako gde i kako kome
Četiri godine od početka primene i usaglašavanja Bolonjske deklaracije sa sistemom visokog obrazovanja u Srbiji, najčešća ocena koja se može čuti je – polovično
Dnevnik studenta
Muke po rasporedu
"S jedne strane sistem je jako krut kada se imaju u vidu formalni zahtevi i njihovo dosledno sprovođenje. Sa druge strane previše labav, većina stvari zavisi od toga kakav je stav profesora prema Bolonji. Sve to deluje haotično"
Tribina »Vreme izazova«, 1. deo
Srpska porodica u krizi
Trudnice
Budžet, bela kuga i kvaka 22
Čitajući Zakon o radu, reklo bi se da je trudnoća najsigurniji način da se u Srbiji zadrži posao. Pitanje je koliko bi se sa tim složile žene koje su dobile otkaz doprinoseći podizanju nataliteta
Telekomunikacije
Stiže konkurencija
Dosije vremena – Položaj žena u Srbiji
Na liniji vatre
Neke žene su silom prilika domaćice, neke u teškoj muci žive i rade na selu, neke su otpuštene a u drugom stanju, neke bolesne i ne mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, neke su žrtve mobinga, seksualnog zlostavljanja, izrabljivanja i maltretiranja kod kuće. Kada se sve pomenute i nepomenute statistike ukrste, retke su one srećnice koje se osećaju ravnopravno i ne potpadaju ni u jednu od ovih kategorija
Zakon o bezbednosti saobraćaja
Hoće biti, neće biti
Nije prvina da se u primeni nekog zakona kasni. Štaviše, ima zakona koji se uopšte ne primenjuju, kao onaj o lustraciji, na primer. Međutim, zakonopisac kao da je računao na to, pa u prelaznim odredbama piše da kad zakon stupi na snagu, a podzakonska akta kojim slučajem nisu izrađena, važiće odredbe prethodnog zakona
Briga o posebnim potrebama – Institucionalni užas
Deponije za odlaganje ljudi
Reforma previše sporo napreduje za ljude sa intelektualnim i mentalnim nedostacima u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji, gde hronično zanemarivanje, loši higijenski uslovi, vezivanje i visoke doze lekova kojima se kontroliše ponašanje i dalje čine deo svakodnevice
Izrael – Stranci na privremenom radu
Uvoz ruku i ljudskih priča
Filipinci sa višim obrazovanjem i boljim kvalifikacijama plaćaju agencijama za zapošljavanje četiri ili pet hiljada dolara da bi u Tel Avivu dobili posao. Manje obučenim radnicima, kao što su zaposleni na farmama, može biti naplaćena dva ili tri puta veća suma. Nešto bolje je u građevini, zato što ovaj sektor vlast više nadgleda. Kada je radnik otpušten, agencije koje posreduju nemaju interes da mu obezbede drugi posao. Za njih je profitabilnije da dovedu drugu osobu
Dve decenije od pada Berlinskog zida
Proslava na kiši
Intervju – Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova
Diplomata na koktel vakcini
"Kao rezultat napornog rada svih državnih organa u prethodnom periodu, 30. novembra u Briselu će biti održan sastanak na kojem očekujemo donošenje formalne odluke o ukidanju viza za građane Srbije. Da li će sama primena bezviznog režima otpočeti 19. decembra ili 1. januara, nije od presudne važnosti, s obzirom na to da smo toliko vremena čekali na trenutak da konačno ponovo budemo tretirani kao normalan svet. Ponovo ćemo početi da ostvarujemo pravo na slobodu kretanja, koje je jedno od fundamentalnih prava koje uživaju građani savremene Evrope", kaže Jeremić u razgovoru za "Vreme"
Dosije – Visokotehnološki kriminal
Operativni rad na Jutjubu
Pre tri godine zloupotrebe platnih kartica bile su izuzetno retke, a sada se dešavaju gotovo svakodnevno. "Kada dođu do podataka vlasnika kartice, moraju nekako da materijalizuju taj novac, a pošto nisu veliki kriminalci i ne prebacuju ga na Devičanska ostrva, oni naruče mobilni telefon, fotoaparat, računar, igricu, Nintendo...", kaže za "Vreme" Dragan Jovanović, zamenik načelnika Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
Kanzas Siti
Paket sa duplim dnom
Od čega žive gradonačelnici
Neto 100 hiljada
Retko koji gradonačelnik je u skladu sa proklamovanim principima štednje u kriznoj 2009. primao manju platu od one iz polukrizne 2008. godine, i ona nije padala ispod magične cifre od hiljadu evra
Reagovanja – "Prodavanje bolesti", Vreme 980
Medicinska edukacija na srpski način
Srpsko izdavaštvo danas
Uzmi novce i beži
Skoro svi ozbiljniji ovdašnji izdavači u velikoj meri su ogorčeni i uvređeni moralom vladajuće kulturne politike koja o knjizi ne vodi računa
Rumunija – Raskrsnica ilegalne imigracije
Putešestvije Murada Alina Erdogana
U Rumuniji i Bugarskoj lako mogu da se nabave lažni lični dokumenti. S njima brojni ilegalni migranti ulaze u zemlje zapadne Evrope. Početkom juna testirao sam svoje lažne isprave da bih utvrdio da li izmišljeni Turčin Murad Erdogan može da glasa u Rumuniji na izborima za Evropsku uniju. Otišao sam na glasačko mesto opremljen skrivenom kamerom. Niko ništa nije primetio i niko od zvaničnih kontrolora nije doveo u pitanje moj identitet
Društveno odgovorno poslovanje – Mediji kao partneri i kritičari
Trikovi i dobre vesti
Bukurešt
Rumunski scenario
Eksproprijacija na jugu Srbije
Drum na kredit, zemlja za pare
Prema procenama države, ukupni troškovi deonice autoputa od Levosoja do Donjeg Neradovca, dužine 15,8 kilometara, računajući građevinske radove, izradu dokumentacije i eksproprijaciju trebalo bi da dostignu 77,2 miliona evra. Eksproprijacija je, međutim, zapela, jer se taj proces odvija u skladu sa odredbama nedavno izmenjenog zakona koji reguliše tu oblast. Zašto, objašnjavaju vlasnici zemljišta na jugu Srbije
Činovništvo Srbije
Reforma državnog plemstva
Oni koji se danas čude vesti da se u Ministarstvu finansija razmišlja da se zakonom ograniči broj činovnika na pojedinim nivoima vlasti, verovatno i ne znaju da je patent "brojnog ograničenja činovničke klase" ovde odavno primenjivan. Možda bi mu se doista trebalo vratiti da Srbija ne bi danas imala 30 ministara, 67 državnih sekretara, 112 pomoćnika ministara i 52 savetnika ministara – a da o pomoćnicima i savetnicima u agencijama, carini, poreskoj službi, sudstvu, zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji i drugim delatnostima i ne govorimo
Privatni univerziteti
Od Surčina do »Singidunuma«
Iako se javnost uznemirila zbog toga što bi Čume mogao da postane vlasnik jednog univerziteta, kada se uzme u obzir celokupna slika vlasništva nad privatnim visokoobrazovnim ustanovama u Srbiji, ispada da je u slučaju "Singidunum" situacija najčistija. Ako ništa drugo, reč je o poznatom kupcu