Vest da je neko iz uprave Zvezde pokušao da namesti utakmicu sa Pari Sen Žermenom i da na tome zaradi milione evra, kao i hapšenje srpskih fudbalskih menadžera u okviru međunarodne istrage, izbacila je srpski fudbal u centar interesovanja evropske javnosti. Dobre igre klubova i reprezentacije tako su potonule u afere o nameštanju rezultata i pranju novca u postupku preprodaje igrača
Zašto nam iz državnog vrha, svaki put kada uspe neka kolektivna akcija prikupljanja novca, stižu poruke da su privatne fondacije sumnjive i da manipulišu našim novcem? Pravo je svakog građanina koji šalje SMS-ove i uplaćuje novac privatnim fondacijama da sam odluči da li će možda taj novac "baciti" ako dete ne preživi. Jer, nije izlečenje deteta jedini motiv zbog kog ljudi daju donacije. Mnogo veći motiv je nada, činjenica da svojom donacijom roditeljima pomažete da probaju i moguće i nemoguće u nadi da će se sve dobro završiti
Kako je jedan beogradski baletski festival postao finansijski teži od cele vojvođanske kulture, i kakve to ima veze sa srpskom naprednom samospoznajom njegove osnivačice
Grand pri "Mira Trailović" predstavi Zaostavština, komadi bez ljudi, Specijalna nagrada "Jovan Ćirilov" ravnopravno Večnoj Rusiji i Rekvijemu za L. – nagrade su žirija ovogodišnjeg Bitefa. Publici se najviše dopala predstava Svita br.3 "Evropa"
Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji je donet 2014. godine. Kako izgleda primena zakona, ima li prostora za poboljšanja, kao i na šta se najviše potrošači žale? Odgovore na ova pitanja probali su da daju Višnja Rakić, pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Goran Papović, član Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), Mirjana N. Stevanović, novinarka dnevnog lista "Danas" i Jovan Jovanović, član Centra za zaštitu potrošača Forum
"Ne mogu zamisliti dvije, tri ili više generacija u sljedećem periodu koje bi mogle proživjeti takav skok u životnom standardu, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju kao generacije koje su rođene u Kraljevini i živjele u socijalističkoj Jugoslaviji. Zaista ne znam što bi to sada moralo biti – možda da počnu živjeti na Mjesecu pa da to bude ekvivalent nečemu što je bilo toliko radikalno. Uzmimo, na primjer, osobu rođenu 1928. godine. Ona živi u Kraljevini Jugoslaviji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, jedva ili nikako ne može školovati svoju djecu, ne može zamisliti posao sa plaćenim godišnjim odmorom, stan dobiven od firme, odlazak na ljetovanje i da ne nabrajam dalje"
Za sada, globalna ekonomija se, čini se, sleže pod uticajem protekcionističkih mera Donalda Trampa, no prava kriza će verovatno doći krajem 2019. i početkom 2020.
Novinari su sa dozom neverice ponavljali ime investitora, da bi posle nekoliko dana to ime praktično nestalo. Valjda im nije dovoljno ozbiljno zvučalo kada kažu da će u Zrenjanin stići milijardu dolara od firme – Šan Dong Ling Long
Daleko od toga da je privatizacija PKB-a bila "za primer" – ima tu mnogo "zašto", na koje javnost nije dobila odgovore, a sva je prilika i da neće. Najpre, onako na prvu loptu, postavlja se pitanje zbog čega je PKB privatizovan na ovaj način – ucelo – a ne, na primer, tako što bi se isparcelisalo zemljište koje pripada kompaniji, pa prodavalo na parče. Ili, da se zasebno prodaju funkcionalno povezane celine. Međutim, ono što je mnogo problematičnije u privatizaciji PKB-a jeste unošenje državnog zemljišta u imovinu kompanije "ispod žita"
"Trudnice će imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojima se žene ‘stimulišu’ da rađaju, a po novom Zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja"
Investiraju se velike svote iz gradske kase u ukrasne saksije duž auto-puta kroz Beograd, a u isto vreme grad izdvaja više nego skromna sredstva za programe iz kulture koji bi trebalo da čine važan deo turističke ponude grada. Kako je moguće da su očigledno ogromni novci uloženi u tako neizvesan poduhvat
Uvrede, ponižavanje, omalovažavanje i vređanje na svojoj koži osetili su mnogi novinari u Republici Srpskoj u poslednjih mesec dana. To sve uglavnom se smeštalo u okvir izbornih nadmetanja, ali čini se da je – što potvrđuju i najnoviji događaji – reč o političkom stavu i vrednosnoj orijentaciji. Javnost je odgojena tako da je svaki četvrti ispitanik javnog mnjenja u Republici Srpskoj poslednju deceniju mislio da novinare treba tući. Preostali su se držali one krilatice "dobro je dok ne tuku"
