Knjige i tržište
Predrasude o izdavaštvu
Zašto bi se u ovo i ovakvo doba neko odlučio da osnuje izdavačku kuću ili otvori knjižaru
Zašto bi se u ovo i ovakvo doba neko odlučio da osnuje izdavačku kuću ili otvori knjižaru
Prema podacima Svetske banke, za period od 2012. do 2019. godine, Srbija se nalazi pri dnu stope ostvarenog rasta. Od svih posmatranih zemalja (bivša Jugoslavija plus Albanija, Rumunija i Bugarska), Srbija je po kumulativnom rastu – pretposlednja: ako 2011. godinu uzmemo kao "nultu", to jest onu prema kojoj se meri budući rast, privreda Srbije je za tih osam godina porasla tek za 17,68 odsto. Ispod nje je samo Hrvatska, sa još gorim rezultatom od 12,3 odsto ukupnog rasta za osam godina
U svom pismu Žan-Batistu le Roju 1789. godine Bendžamin Frenklin je napisao rečenicu koja ostaje večna: "Naš novi Ustav je donet i deluje da će ostati tu za stalno, ali ni za šta na ovom svetu ne možemo reći da je sigurno, osim poreza i smrti." Upravo ove dve stvari, koje su pre više od dva veka bile jedine sigurne, to svojstvo zadržavaju do danas iako su se u domaćoj javnosti pojavile oprečne informacije
"Socijalna umetnost se ovde uvek brkala sa socijalističkim realizmom, znaš ono, srećni radnici, presrećni seljaci. Naravno da je građanstvo steklo averziju prema tom terminu. A slikarstvo ne može da bude angažovana umetnost jer je njegova publika mala"
Povodom vesti da će brejkdens postati olimpijski sport, evo male istorije subverzivnih plesova
"Danas sve suviše svetli. Blješti beda, vidi se iz aviona. Nema za mene mesta među stranim plaćenicima. Domaćina nikad nisam izdala. Pevam sve pesme na slavama i kad je dozvoljeno ljubim se tri puta. Umirem od ljubavi za svoju zemlju i sve češće odlazim u planine. Lepa je lepa Srbija, grozno je grozno naše društvo"
Televizija u doba korone prekratila nam je duge dane u izolaciji, edukovala decu i solila pamet. Tu se ipak nije mnogo promenilo
Da li se vidi kraj vladavini Dušana Bajatovića u JP Srbijagas, ili je na delu još jedan formalni pokušaj da se to preduzeće restrukturira, a da se zapravo ne dogodi ništa, i kakve to ima veze sa fudbalskim klubom Vojvodina
"Najčešće su predrasude da su osobe sa hendikepom nesrećne u svom telu i životu, da su nesamostalne, da ne mogu da se ostvare kao roditelji, da nemaju partnere/partnerke jer ih niko ne želi. Takođe, da sve što urade treba posebno hvaliti (...) Kao suprotnost tome, ljudi sa hendikepom se posmatraju kao heroji, inspiracija, oni koji imaju posebnu vrstu mudrosti koju su dobili jer se "muče". Tačno je da osobe sa hendikepom imaju mnogo izazova u životu, ali zasigurno se ne muče već se trude da žive život u punom kapacitetu, kao i svako drugi"
"Izgleda da 700.000 stranačkih jurišnika nije dovoljno da se sakrije činjenica da se apsolutno sve raspada pred našim očima. Od ’Skupštine’ gde svedočimo kako se raspadaju ljudi, njihovo dostojanstvo i moral, od medija gde svedočimo kako se raspada istina i profesionalnost, do ulica gde se raspada sve. Nijedno društvo ne može nikud bez ljudi koji kritički misle, ni prijateljstvo ne može da bude pravo ako vam neko stalno klimoglavi – pa, vi ćete postati totalni idiot"
Da li društvo pomaže kulturi i obrnuto, šta vlast zapravo misli o ljudima koji stvaraju kulturu ove zemlje, razgovaralo se između ostalog na tribini "Vremena"
Previše optimistična projekcija rasta BDP-a od šest odsto i na njoj zasnovane projekcije prihoda su rizične. Razvoj pandemije je isuviše neizvestan, baš kao i pitanje kada će u Srbiji biti moguća masovna vakcinacija protiv kovida 19