Tenis

Jedan je Vimbldon

Ovaj grend slem turnir uvek obiluje iznenađenjima – izbacuje nove mlade zvezde i vraća sjaj starim asovima. Pratite pažljivo, od idućeg ponedeljka

Portret savremenika – Goran Bregović

Čovek za sva vremena

Bregovićevo uskrsnuće Bijelog dugmeta u simboličkoj ravni nalikuje na reinkarnaciju Josipa Broza. To je kao kada bi doživotnog predsednika nešto zagolicalo da izađe na višestranačke izbore, tek da vidi kako to izgleda, stavljajući svima do znanja da on neće učestvovati u pobedi ili porazu

Visoke tehnologije

Pamet na takmičenju

Svet se više zanima za našu pamet nego što se sami njome bavimo

Referendum o EU ustavu

Francusko „ne“ Evropi

Francuzi su znatnom većinom od 54,87 posto glasova odbacili u nedelju na referendumu evropski ustav nakon strastvene višemjesečne kampanje i javne rasprave kakva se ne pamti još od Miteranova dolaska na vlast 1981. Visoka stopa izlaznosti na birališta – blizu 70 posto – naglasila je još više značenje ove izrazite pobede protivnika evro-ustava

Intervju - Raša Livada, urednik i pisac

Nova Atlantida

"Dvadeset godina postojanja ‘Pisma’ slavimo na ulici, tamo gde je časopis i osnovan"

50 finala Kupa šampiona

Najlepši fudbal

"Fudbal nije pitanje života i smrti, već nešto mnogo ozbiljnije", rekao je jednom davno Bil Šenkli, jedna od Liverpulovih trenerskih legendi

Evrosong 2005.

Koncert za dijasporu i mobilni

Prenos iz Beograda bio je smiren preko svake mere, više nalik prenosu skijaških skokova ili takmičenja u brzom klizanju. S druge strane, podgorički voditelj je bezbroj puta ponavljao apel dijaspori da se "prebaci na svoje domaće kanale gde može da vidi brojeve na koje će glasati za naše momke"

Intervju - Božidar Đelić

Vratiću se u politiku čim zaradim pare

"Moja uloga biće da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu Grupu u zoni od Beča do Vladivostoka. Za mene je profesionalni izazov odgovor na pitanje da li ćemo među sadašnjih 600 i dodatnih hiljadu zaposlenih u Meridijan banci naći bar nekoliko stručnjaka koji će sutra biti šampioni svetskih finansija"

Vreme izazova - tribina

Ima li Evropljana u srpskoj administraciji

Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

GSP*

Život i misao Ksenije Atanasijević (3)

Od progona do priznanja

Monografija Ljiljane Vuletić o "genijalnoj Kseniji Atanasijević i njenom katastrofalnom dobu" priča je o našoj prvoj univerzitetskoj nastavnici, ali i o nama i našim elitama

Život i misao Ksenije Atanasijević (2)

Klevete o plagijatu

"Gđica Atanasijević je možda kriva što je do sada dala 250 naučnih dela, originalnih i savesnih, i što je bila najmarkantniji naučnik na našoj Alma mater... Odbacivanje ove žene sa univerziteta je nepobitna bruka naše nauke..." (filozof Vladimir Dvorniković)