Izložba časovnika u MPU

07.septembar 2005. Slobodan Bubnjević

Vreme izvan vremena

Tokom naredna tri meseca u okviru izložbe "Sačuvano vreme" videćemo zanimljivu zbirku sunčanih, džepnih, stonih i drugih satova koji pripadaju vremenu od XVII do XX veka

Pravoslavna geopolitika

13.jul 2005. Pavle Rak

Rim zemaljski, nebeski, sanjan

Topos i utopos pravoslavne geopolitičke mašte. Prošla su vremena kada je i kroz srpsku mitologiju prolutao motiv Carstva koje se preselilo na nebo. Srbi su trenutno u fazi prizemljenja i sa neba ne očekuju ništa dobro. Šta je zaista pravoslavna geopolitika

Jubileji i nedoumice

16.jun 2005. Slobodan Bubnjević

Lobanja i ko je menja

U program godišnjica često spadaju i grobarske aktivnosti. Povodom jubileja otvaraju se grobovi, iskopavaju stare kosti, ceremonijalno premeštaju pa ponovo sahranjuju, a ponekad i u tišini analiziraju ili podvrgavaju raznim naučnim testovima. No, među drugim kostima, lobanje izazivaju posebnu pažnju

Hrvatska

08.jun 2005. Tatjana Tagirov

Srbi u pat poziciji

Kninska postizborna politička priča perfektno se uklapa u Pupovčevu konstataciju: Srbi su dobri za Evropu, ne i za Hrvatsku

Reč o delu - Milan–Liverpul, Finale kupa šampiona

01.jun 2005. Muharem Bazdulj

Čudo u Stambolu

Ovih šest Liverpulovih minuta su kao najljepši stih neke dobre duge pjesme, kao onaj Odnov iz Nema promjene mjesta, ono – niti ide nit' svog sina šalje. Takav stih pravi pjesnik neće nikad staviti na sami kraj – znaju to Borhes i Evaristo Karijego. Poanta je stvar proze, ne poezije. Poanta u zadnjem stihu djelo je talenta, poanta koja se skrije negdje ranije – to je djelo genija

Evrosong 2005.

27.maj 2005. Tamara Skrozza

Koncert za dijasporu i mobilni

Prenos iz Beograda bio je smiren preko svake mere, više nalik prenosu skijaških skokova ili takmičenja u brzom klizanju. S druge strane, podgorički voditelj je bezbroj puta ponavljao apel dijaspori da se "prebaci na svoje domaće kanale gde može da vidi brojeve na koje će glasati za naše momke"

Pisac u diplomatiji

12.maj 2005. Miroslav Karaulac

Andrić u Berlinu

Ivo Andrić je između dva svetska rata bio visoki službenik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Iz rukopisa knjige Andrićeve godine u diplomatiji Miroslava Karaulca, jednog od najozbiljnijih i najpouzdanijih proučavalaca dela i života Ive Andrića, "Vreme" ekskluzivno objavljuje poslednje poglavlje ove studije koje se odnosi na najkontroverzniji deo Andrićeve diplomatske karijere – njegovo službovanje u Berlinu u periodu između 1939. do 1941. godine, u kojem se otkrivaju neki do sada nepoznati detalji iz piščeve biografije

Strah od nauke

05.maj 2005. Slobodan Bubnjević

Deset dana koji su uspaničili svet

Prema istraživanjima Evropske komisije, većina Evropljana plaši se nauke. Na pitanje "Da li naučnici poseduju znanje koje ih čini potencijalno opasnim?", čak 63,2 odsto odgovara pozitivno. Strah od naučnih otkrića je kompleksan fenomen, uslovljen stupnjem društvenog razvoja, ali i obiljem drugih faktora, među kojima su i realne opasnosti od zloupotrebe novih saznanja. Ponegde, ovaj strah je podjednako iracionalan kao i strah od pomračenja Sunca, stranaca, promaje ili vode, ali je u svakom slučaju nastajao u slojevima, taložeći se kroz vekove.

Mansarda Bila Gejtsa

13.april 2005. Aleksandar Ćirić

Kuća u kojoj ćemo živeti

Restoran u firmi jednog od najbogatijih ljudi na svetu smrdi kao i svaka studentska menza ili radnički restoran iz propalog komunizma. Uprkos tome, ili možda baš zato, zaposleni u Majkrosoftu žale se da je hrana – sve gora i gora. Što dokazuje da komunizam živi, i živ će biti

Interegnum u Vatikanu

13.april 2005. Predrag Ilić

Čekajući naslednika

Opšta kongregacija kardinala već je donela odluku da početak izbora novog pape bude 18. aprila 2005. Sada im još preostaje da pripreme Sikstinsku kapelu, u kojoj će se održati konklava i da organizuju smeštaj za 117 kardinala koji imaju pravo glasa. I, naravno, da oni koji to pravo imaju, glasaju i izaberu svog novog poglavara

Jovan Pavle Drugi (1920–2005)

06.april 2005. Slobodanka Ast

Čovek od mermera

Papa Vojtila bio je politički aktivista, pacifista, antiglobalista i apsolutista, branitelj teološkog konzervativizma

Latinska Amerika i mit o Čeu

24.mart 2005. Sonja Kovacs

Don Kihot bez Sanča

Najkasnije kada je Mario Terano, u drugom pokušaju, izrešetao Čeovo telo, nastao je mit o romantičnom ratniku, nežnom borcu, ljubavniku i internacionalisti. Če, koji je sebe rado poredio sa Don Kihotom, nemirnog duha i nepokolebivog u borbi za pravdu, ima sve odlike koje ga danas čine besmrtnim – hrabar, dobar, lep, mlad i mrtav