Strip na filmu

16.maj 2002. Nebojša Grujičić

Marvelovski superheroji

Dok Spajdermen hara bioskopskim blagajnama, najave prenošenja na filmsko platno avantura drugih popularnih strip heroja stižu jedna drugu. Razloge za ekranizaciju popularnih stripova ne treba tražiti u sferi estetike, već pre u imperativima komercijalnog. Pretpostavlja se da popularnost stripskog predloška unapred garantuje bioskopski uspeh, jer je već samo ime junaka brend koji prodaje proizvod

Ilegalno sahranjivanje

16.maj 2002. Anđela Ćosović, Nebojša Grujičić

Tajna manastirskog groblja

U široj okolini Beograda nalazi se tridesetak divljih i poludivljih grobalja o kojima niko ne vodi računa i na kojima je moguće sahraniti pokojnika po višestruko nižoj ceni nego na regularnim gradskim grobljima. Rizik je jedino u tome da će nesrećnika pre ili kasnije iskopati neki lokalni Bili Piton. Rakovičko manastirsko groblje jedno je od takvih

Krpljenje DOS-a

16.maj 2002. Milan Milošević

Đurđev danak, dedinjski sastanak

Najavljena, ali nije završena rekonstrukcija srpske vlade. Promovisana strategija razvoja Srbije do 2010, osporavana kao "potemkinovska". Izbile još dve afere...

Jedrenje u Srbiji

09.maj 2002. Davor Konjikušić

Dah rečnog vetra

Jedriličari nade polažu u nove generacije, koje danas jedre u klasi "optimist" i možda će neki od njih jedra razapeti kao na grbu Beograda

Osiromašeni uranijum – A-bomba XXI veka (2)

09.maj 2002. priredio: Aleksandar Ćirić

Šta se krije iza brda laži

Osnovni posao svake vlasti je, ako ne bezočno laganje, a ono bar pažljiva briga o korisnim količinama i načinu saopštavanja odgovarajuće istine. Po prirodi stvari grublja i donekle drukčije organizovana, svaka vojska drži kao tajnu sve svoje poslove, a naročito one za koje se prokleti neovlašćeni civili – pa bili i slučajne žrtve ili kolateralna šteta – posebno zanimaju. U slučaju osiromašenog uranijuma i posledica njegove upotrebe u Iraku 1991, Bosni i Hercegovini 1994/95. i SR Jugoslaviji 1999. moguće je, bez naročitog preterivanja, govoriti o zaveri ćutanja i izbegavanja u koju su uključeni ne samo SAD, NATO, vojne i civilne vlasti mnogih država nego i mnoštvo drugih organizacija. U svakom slučaju, "sudar istina" pobornika i protivnika upotrebe osiromašenog uranijuma za sada izaziva više nedoumica no što doprinosi razjašnjavanju problema

Osiromašeni uranijum – A-bomba XXI veka(1)

04.maj 2002. priredio: Aleksandar Ćirić

Koliko nismo pogođeni ili Balkanski sindrom

Od sredine devedesetih, zastrašujuće posledice primene municije sa osiromašenim uranijumom izazivaju sve više nedoumica. "Vreme" će u narednim bojevima pokušati da što potpunije prikaže taj problem, već nazvan "atomska bomba XXI veka"

Film

04.maj 2002. Maja Uzelac

Šoutajm (Showtime)

Režija: Tom Dej; Uloge: Robert de Niro, Edi Marfi, Rene Ruso, Vilijam Šetner

Nuspojave

25.april 2002. Teofil Pančić

Vernost do smrti

Napravivši onomad nepodnošljivo originalnu zemlju, socijalisti su istorijski kažnjeni svojom nepodnošljivo originalnom sudbinom, i zbog toga se oni nikada neće "vratiti"

Kupovina polovne bele tehnike

24.april 2002. Slobodan Georgijev

Roba za sirotinju

Prodavnice polovne tehničke robe i nameštaja lagano pronalaze svoje mesto. Zamrzivači i frižideri, u zavisnosti od veličine, procenjeni su do devet hiljada dinara, najskuplja veš-mašina košta sedam hiljada, a starost asortimana je u principu oko deset do dvanaest godina

Velika Britanija

17.april 2002. Nikola Medić

Kanabis – da ili ne

Prema nekim istraživanjima, više ljudi nedeljno u Velikoj Britaniji puši marihuanu, nego što ih posećuje fudbalske utakmice

Bliskoistočna kriza

17.april 2002. Berta Zekić-Belson

Bez Šarona i bez Arafata

Izraelski politički analitičari procenjuju da uspeh Pauelove posete zavisi u prvom redu od uspeha njegovih susreta s umerenim arapskim liderima

Francuska bira predsednika

17.april 2002. Frano Cetinić

Pretendenti i ostali

Le Pen, Lagije i Ševenman, svaki s otprilike 8 do 13 odsto – srednjokategornici dakle – odlučivat će o drugom krugu, kao i oni neopredjeljeni. Jer, četrnaest gubitnika u prvome krugu – prema sadašnjim analizama javnoga mnijenja – predstavljaju čak 64 odsto izbornoga tijela