Bez reformi sa čijim se sprovođenjem počelo 2008. godine Vojska Srbije ne bi imala čime da se pohvali na paradi održanoj prošlog četvrtka povodom sedamdesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Vlada Aleksandra Vučića nasledila je "najuređeniji sistem" u državi
U američkoj popularnoj kulturi šezdesetih godina prošlog veka, na čelu dugačke, šarene i raspevane kolone onih koji su verovali u drugačije, slobodnije sutra, zastavu revolucije koja se nikad neće dogoditi nepokolebljivo i ponosno nosila je Džoan Baez. Nosi je i danas, uspevajući da pritom ne deluje nimalo patetično
Da bi "efektno zastrašili stanovništvo" i zaustavili i odvratili narod od borbe protiv nemačkog okupatora, šef beogradskog Gestapoa SS-major Karl Kraus i vojni zapovednik Srbije general Hajnrih Dankelman naredili su "sprovođenje egzemplarne odmazde u Beogradu". Ujutru 17. avgusta 1941. u centru Beograda obešena su tela pet rodoljuba. To su bili učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milin i zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević. Ovo je priča o jednom od njih
U sandžačkoj prestonici sve je moguće. Na apsurdnoj političkoj pozornici, decenijama su u glavnim ulogama nezamenljivi statisti, što na život gledaju baterijskom lampom iz tamnog vilajeta. Iz mapirane zone sumraka, jer mrak je njihovo sunce, a ideologija koju očajnički nameću klasična je patologija
Počasti javne i zavere tajne: Ubistvo jugoslovenskog kralja u Marselju, koje su njegovi ratni drugovi iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje veoma teško podneli, Beograd je dočekao u žalosti, a neki nazivali prvim metkom Drugog svetskog rata
Na prvomajskim paradama u Jugoslaviji svaka opština, svako preduzeće ili škola hteli su da se pokažu u što boljem svetlu, izmišljali su originalne nošnje, kostime i maske, pravile su se scenografije i koreografije na vozilima koja su defilovala pred partijskim i državnim rukovodstvom. Kolone bi predvodile jedinice Narodne armije. Sredinom šezdesetih godina vojne parade koje su slavile pobedu nad fašizmom su razdvojene od prvomajskih. Poslednja je održana 1985. godine. Marširali su Jugosloveni, čvrstim strojevim korakom u budućnost. Šest godina kasnije počeli su da pucaju jedni na druge
Šta je bivša zemlja pravila pre 30 godina, šta sadašnja pravi danas, kako posluje cela vojna industrija, a kako najveće državne firme
Nepotrebni i blesavi incident na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, u nedelju 28. septembra oko 11.15, pokazao se kao mnogo važniji od događaja dana, Parade ponosa, koja je počela sat i nešto kasnije. To spada u onu staru novinarsku: vest je kad čovek ujede psa. Značaj tog incidenta sadržan je u činjenici da su se dohvatili pripadnici Žandarmerije s jedne i brat Aleksandra Vučića sa svojim obezbeđenjem s druge strane. Do toga nije smelo da dođe, samo da su se svi pridržavali pravila službe i normalnog postupka. Ovako se sve svodi na "porodicu" koju premijer ionako pominje svako malo
Mada se uveliko priča o sajber-ratovima Amerike i Kine, Irana i Izraela, Rusije protiv Estonije i Gruzije, nijedna dosadašnja aktivnost na mreži ne uklapa se u definiciju rata po Klauzevicu: ne postoji element sile, spremnost jedne strane da svoju volju silom nametne drugoj, niti su definisani jasni politički ciljevi. Uz to, nema dokaza da je na elektronskom bojnom polju izgubljen makar jedan ljudski život. Ipak, posledice bitaka u virtuelnom prostoru mogu biti i ovakve: "Svetla se gase, voda prestaje da teče, vozovi iskaču iz šina, banke ostaju bez podataka, avioni padaju sa neba, ulicom vlada rulja, ljudi ginu dok identitet napadača ostaje misterija"
Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije objavio je bazu podataka o napadima privatnog obezbeđenja na građane
