SAD – Živeti s katastrofama

30.август 2017. Milan Milošević

Ćudljivi uragan Harvi

Donald Tramp je poništio Obamina klimatska pravila baš kad je uragan Harvi pošao iz Afrike da potopi Hjuston. Naučnici tvrde da će se to Amerikancima obiti o glavu

Premijere – Doručak šampiona

16.август 2017. Nataša Gvozdenović

Živeo Mate, prezime mu znate

Intrigantna i upečatljiva predstava Teatra Ulysses i Bitef teatra inspirisana je životom legendarnog Mate Parlova, mada je iz pravnih razloga njegovo ime u izvođenju moralo da izostane

Ferante

19.јул 2017. Ivan Milenković

O nasilju i strasti

Priča o novom prezimenu Elene Ferante (Booka, s italijanskog prevela Jelena Brborić) upečatljiv je opis nasilja koje se smatra prirodnim i dopuštenim jer se dešava u porodici

Darko Rundek – Koncert, jubilej, knjiga

21.јун 2017. Dragan Kremer

Povratak (posle)ratnika

Uz ovacije za oko dva i po sata programa, relativni manjkovi koncerta na Stadionu Tašmajdan primete se tek u poređenju s Rundekovim vrhunskim dometima

Intervju – Borko Stefanović, predsednik Levice Srbije

13.јун 2017. Biljana Vasić

Svi ovde žele da su Putini, Erdogani i Orbani

"Zapadni Balkan postaje pustinja, iz koje mladi beže, sa lošom perspektivom. Imate erdogančiće koji se razigravaju po Balkanu, a narod je sve siromašniji i radi za mizerne plate i srećni su jer imaju bilo kakvu platu. Ispod nacionalnog plašta kriju se lopovluk, korupcija, namešteni tenderi, partijsko zapošljavanje i uništavanje zdravstva i školstva. Problem je što ljudi "odbranaški" glasaju za nacionalističke opcije misleći da štite vlastite živote i interese, a ne misle o prosperitetu i budućnosti dece. To nas drži u pat poziciji"

Region

15.март 2017. Dejan Anastasijević

Neočekivani poklon u kampanji

Inicijativa Hašima Tačija da formira vojsku na Kosovu i pokušaj Bakira Izetbegovića da obnovi suđenje Srbiji za genocid pred Međunarodnim sudom pravde sasečene su u korenu, što je u Beogradu predstavljeno kao velike pobeda srpske diplomatije i znak da se Zapad konačno stavio na srpsku stranu. Srbija je na njihov ishod imala taman onoliko udela koliko i na snežnu oluju koja je Vučiću otvorila put do nemačke kancelarke

Još jedna priča o izbeglicama – Beg Hajnriha Mana i Franca Verfela preko Pirineja

08.фебруар 2017. Ivan Ivanji

Put do plavetnila

Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti

Beogradski pozorišni januar

01.фебруар 2017. Teofil Pančić

Hinkeman u agoniji novog doba

Dva gostovanja, dve premijere, poneki decembarski zaostatak... to je skor samog početka ove godine

Intervju – Anika Vavić, pijanistkinja

01.фебруар 2017. Zorica Kojić

Na tim starim barikadama

"Ja sam sa šesnaest godina položila prijemni, počela da studiram, ali mi niko nije objasnio šta se dešava posle i šta je tačno ta neka karijera"

Svemir 2016.

28.децембар 2016. Dr Saša Marković

Od Vidojevice do Lagražove tačke 2

Možda ne živimo u najsrećnijoj državi na svetu, ali zato bar imamo sreću da živimo u zlatno doba nauke. Malo li je

Knjige

30.новембар 2016. Teofil Pančić

Političke implikacije uživanja

U studiji "Jugoslovenska muzika bez Jugoslavije" autorka pokazuje kako se u svakom nacionalističkom narativu uvek krije neka vrsta zavisti zbog tuđeg užitka

Filozofija

26.октобар 2016. Ivan Milenković

Žilava biljka

Srpska filozofska scena između dva Sajma knjiga

Međunarodni dan nestalih

31.август 2016. Jovana Marić

Postoji nešto gore od smrti

Nedavno su predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i premijer Srbije Aleksandar Vučić potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa koja, između ostalog, podrazumeva i rad na rešavanju sudbina nestalih osoba. Mesecima kasnije, situacija je unapređena isto koliko i odnosi dveju država

Nova vlada, staro stanje

10.август 2016. Jovana Gligorijević

Dan mrmota

U čemu je suštinska razlika između prethodnog i ovog sastava kabineta Aleksandra Vučića? Ko su dobitnici, a ko gubitnici? Zašto su u aprilu održani "nepravedni i ničim izazvani" izbori, te zašto se više od sto dana čekalo da mandatar sačini spisak ministara i napiše ekspoze "na karo papiru"? Da li je Vučić imao problema da pronađe dovoljan broj voljnih da simuliraju ulogu ministara i prihvate da se premijer dernja na njih kao na školarce? Da li je iko posle svega pametniji? Izvesno je samo jedno: Aleksandar Vučić ne samo da je u stalnoj kampanji – Aleksandar Vučić jeste kampanja, čovek koji je od samog sebe napravio politički projekat

Srpsko-hrvatski odnosi

10.август 2016. Tatjana Tagirov

Note i zloupotreba žrtava

Kako su se razvijali odnosi između službenog Beograda i Zagreba u protekle dve i po decenije i do čega su doveli

Šta su Busije

10.август 2016. Mirko Rudić

Krajina na kraju grada

Najveće izbegličko naselje u Srbiji izgradili su sami meštani pomažući jedni drugima. Sakupljali su novac za osvetljenje ulica, za vodovod, radili su jedni drugima na izgradnji kuća... Busije su nastale na njivi poljoprivrednog preduzeća iz Nove Pazove kada je Vojislav Šešelj, bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik opštine Zemun 1997. godine isparcelisao to zemljište i prodao ga unesrećenim ljudima koji su verovali da im njihov Vojo čini uslugu. Danas niko od oko 1300 vlasnika isto toliko placeva u Busijama nema vlasnički papir "jedan kroz jedan". "To što neko dođe jednom i ostavi samo obećanja i ove plakate koje posle skida vetar sa bandera, nama ništa ne znači", kaže Jovan Vučenović, sekretar Udruženja građana naselja Busije

Nuspojave

03.август 2016. Teofil Pančić

Paščad iznova puštena

Ako vam se čini da živite u operetskoj verziji 1991. na Balkanu, to je zato što su na vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni operetske verzije onih koji su i tada bili na vlasti

TV manijak

08.јун 2016. Dragan Ilić

Kontrolisana javnost i tajnost

Zamislite smenu šefa tajne policije za koju je znao samo najuži krug partijskog i vojnog vrha, o kojoj se nekoliko dana kasnije govori na televiziji

Izbori za Skupštinu Vojvodine

27.април 2016. Dimitrije Boarov

Ulazak naprednjaka u Banovinu

Možda su ljudi iz Vojvodine pomislili da iz centra vlasti Srbije mogu dobiti više, ako se priklone Vučiću i njegovim naprednjacima, kad već dosad, dok je Pajtić "smetao", nisu dobili gotovo ništa

Intervju – Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a

24.фебруар 2016. Radmilo Marković

Skupo ćemo platiti let za Ameriku

Iznajmljivanje aviona erbas 330 košta između četiri i pet miliona dolara mesečno, to je 50 miliona godišnje. Dakle, Er Srbija, kompanija koja sada beleži gubitke i dobija ogromne dotacije od države, ulazi u jednu investiciju od 50 miliona. Vi od juna 2016, kada počnu letovi, do juna 2017. morate da imate 50 miliona koje ćete, kao, zaraditi na saobraćaju. Na kom saobraćaju? Već sada se priča o tri godine gubitka. Šta iza toga stoji? Stoji strah da to ipak nije tako povoljan posao, a drugo, niko ne kaže koliki će taj gubitak biti. Ovde stižemo do tehnologije donošenja odluke o saobraćaju preko Atlantika. To vam je kao da pravite novu fabriku, to "zadovoljstvo" košta na trogodišnjem nivou preko 100 miliona. Ko je doneo tu odluku? Gde je doneta ta odluka

Vreme Vojvodine

09.децембар 2015. Saša Rakezić, Goran Berić

Vojvođanske seobe

Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski

Helmut Šmit (23. decembar 1918 – 10. novembar 2015.)

18.новембар 2015. Ivan Ivanji

Čovek koji je nadživeo vlast

Decenijama pošto se povukao iz politike Helmut Šmit je u nebrojenim tekstovima i nastupima tumačio svet u kome živimo. Nekadašnji Hitlerov oficir, ministar odbrane i finansija i kancelar Nemačke postao je neka vrsta pop ikone za mlade Nemce. Uvek sa cigaretom u ruci, u oblaku dima negovao je imidž pragmatičnog i energičnog čoveka koji ne preza od teških odluka

Srpsko-hrvatski odnosi

26.август 2015. Tatjana Tagirov

Previše istorije i histerije

Hrvatska slavi "Oluju", ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja

Tribina nedeljnika "Vreme" i Foruma ZFD – 20. godina od operacije "Oluja"

05.август 2015. Sanja Šojić

Rat kome ne dopuštaju da se završi

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko poimanja vojne operacije "Oluja", današnji položaj Srba u Hrvatskoj, kultura sećanja, mogućnost pomirenja i povratak izbeglica neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom 20 godina od operacije "Oluja" 3. avgusta organizovali nedeljnik "Vreme" i Forum ZFD. O ovim i drugim pitanjima razgovarali su prof. dr Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović, osnivačica i voditeljica Centra za suočavanje s prošlošću Documenta Vesna Teršelič, profesor i jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma Petar Lađević i gradonačelnik Knina za vreme vojne operacije "Oluja" Drago Kovačević. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Sećanje – Posle "Oluje"

05.август 2015. Rüdiger Rossig

Miris praznine

Napuštene, porušene kuće. Rojevi muva. Slatkasto lepljiv miris, poput krvi. Tragovi koje za sobom ostavljaju ljudi koji panično beže. Gledam neke ljude u zelenoj odeći kako na prikolice tovare frižidere i mašine za pranje veša i pitam se da li su to vojnici, pljačkaši ili meštani koji s pravom iz svojih kuća iznose vredne stvari

Krajina, dvadeset godina posle

29.јул 2015. Filip Švarm

Politika kolektivnog saučesništva

"Oluja" nije nikakva "briljantna vojna operacija", već onaj mučki, završni udarac odavno oborenom protivniku. Ako se već i mora obeležavati reintegracija bivše Krajine u Hrvatsku iz godine u godinu, vojna parada na dvadesetogodišnjicu drugačije se ne može razumeti osim kao još jedna bahata i izazivačka legalizacija etničkog čišćenja. To ne može da promeni ni sav doprinos Vučića, Nikolića, Dačića i svih ostalih iz aktuelne vlasti u Beogradu tragediji srpskog naroda u Hrvatskoj