Intervju – Zoran Simić, biznismen

Stepenik po stepenik

"Odrastao sam u vreme kada ljudi nisu primećivali različitost, makar je mi kao deca nismo primećivali. Ali početkom devedesetih sve se menja. (…) Mene je ubistvo Duška Jovanovića 1997. osvestilo da treba da postanem politički i društveno aktivan, ali sam diskriminaciju uočavao i pre toga. Počev od toga da čujem na ulici da se detetu preti: ‘budi dobar ili će Cigani da te pokupe’, jer koliko nam god to izgledalo bezazleno, nekima i simpatično, od takvih rečenica sve počinje"

Lični stav

Poznajete li svoje komšije

Prva žena doktor nauka u modernoj Evropi bila Romkinja Sofija Kovalevskaja; autor jedne od najprevođenijih knjiga na svetu, Hodočasnikova putovanja, bio je engleski Rom Džon Banjan; Romi u svojim redovima imaju i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ovako se može nabrajati unedogled…

Ekonomski položaj Roma

U začaranom krugu bede

Zvanično, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi nešto manje od 150.000 Roma. Nezvanično, prema podacima nevladinih organizacija, ta brojka je barem tri puta veća, a jedan od razloga za to stanje jeste taj što se Romi ne izjašnjavaju kao Romi – da bi sebi dali veću šansu da uspeju u Srbiji. Diskriminacija prema njima raste, sistemski problemi se ne rešavaju, a pandemija je dodatno otežala situaciju

In memoriam – Ser Šon Koneri (1930–2020)

Plemić radničkog porekla

Tvorac Džemsa Bonda Jan Fleming govorio je da je Koneri "ocvali kaskader". Ipak, decenijama kasnije, svaki glumac koji je igrao agenta 007 ostao je u njegovoj senci. Poslednji put pojavio se u ulozi Bonda nakon što je dobio garancije producenata da ga više nikada neće zvati da igra u tom serijalu

Vreme i generacije

Od optimizma do straha od sutra

Bebi bumeri, generacija X, milenijalci… Danas su svi oni odrasli i formirani ljudi. Međutim, u protekle tri decenije svet se toliko promenio da ga neko ko je pao u komu 1990. i sada se probudio, verovatno ne bi prepoznao. Svet se promenio, a sa njim i ljudi. I ne, nije samo zbog interneta

Coca-Cola

Nauči, primeni, kreni!

Coca-Cola HBC kroz interaktivne online radionice nastavlja da pruža podršku osnaživanju i profesionalnom razvoju mladih u Srbiji

Knjige

Šok za obrazovni sistem

Dejan Ilić: Fantastična škola.
Novi prilozi za drugačiji kurikulum: sf, horor, fantastika Fabrika knjiga/Peščanik, Beograd 2020.

Feljton – Borba protiv terorizma – Jugoslavija 1945–1989.

Od Ozne preko Udbe do Debea

Organizacione i stručne slabosti koje su policijske snage SFRJ pokazale u operaciji "Raduša 72" ali i u kontroli demonstracija krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, ukazale su na potrebu za promenama u obuci i organizacionoj strukturi policijskih snaga. Od tada, sve republike bivše SFRJ posvetile su veću pažnju osnivanju, obuci i opremanju nove vrste policijskih jedinica sposobnih za izvršavanje protivterorističkih operacija, ali i zadataka u održavanju reda na javnim skupovima i u uspostavljanju javnog reda kada je narušen u većem obimu

Dezinformisanje javnosti

Proizvodnja laži kao biznis

Gde smo, kada je reč o kreiranju i osetljivosti na lažne vesti? Na kome leži odgovornost za zagađenje javnosti? Koje su najopasnije posledice takvih vesti? Kako se protiv njih boriti? Koliko je naš medijski sistem propustljiv, i u kojim segmentima, a koliko su građani prijemčivi na lažne vesti? Na kome sve leži odgovornost za stvarnost u kojoj smo

Čist vazduh

Ono bez čega nema života

"Samo ako smo odgovorni prema životnoj sredini, spremni da menjamo način na koji proizvodimo i trošimo energiju, kao i navike u postupanju sa otpadom, možemo se nadati da ćemo u budućnosti biti zdraviji i uživati u čistom vazduhu i plavom nebu"

Upoznajmo Vojvodinu

Endemska stvarnost opšteg zaborava

O bajkolikim dvorcima Novog Bečeja i jedinstvenoj kolekciji traktora u Muzeju Žeravica, o njihovoj sudbini i o nama

Intervju – Nataša Todorović

Beskonačno dugi dani

"Pandemija je sa sobom donela neizvesnosti i strah kod starijih – strah da li će imati dovoljno novca, hrane, strah i neizvesnost povezane sa rizikom od infekcije i kako će to uticati na njihovo zdravlje, strah da će infekcija dovesti do potencijalnog smrtnog ishoda, zatim neizvesnost koliko pandemija može trajati, ali i u vezi sa finansijskom sigurnošću starije osobe kao i njene porodice. Drugi problem kao posledica izolacije je svakako usamljenost. Pa sada govorimo o ‘epidemiji usamljenosti’ kod starijih osoba"