Afere

Pukovnik u bukagijama

Najnoviji diplomatsko-vojni skandal mogao se izbeći sa dva kliktaja kompjuterskog miša

Amerika i obaveštajci

Metež i misterije

Nakon nedavnih potresa, u toku je reforma obaveštajnih službi s obe strane Atlantika. Zadatak je zastrašujuće težak. Pored novostvorenog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma (NCTC), u čijem radu učestvuju predstavnici različitih službi i čija će ovlašćenja biti šira od već postojećih (baviće se prevashodno Kinom i suzbijanjem proliferacije naoružanja) – DNI predstavlja najveći prodor u reorganizaciji sveta špijuna u Americi od 1947.

Odjeci "Insajdera"

Šta sadrži dostava protiv Bulatovića

Zašto direktor BIA sa izvesnim znatnim zakašnjenjem, tvrdi da nije on odneo podatke iz arhiva u Lengli

Haški sud i Srbija

Tajna predaje pukovnika Beare

Na ime pukovnika Beare nailazi se i u nekim čudnim dokumentima saveznog ministarstva pravde bivše SRJ (do kojih je "Vreme" došlo), štampanih mnogo pre nego što je ovaj bivši oficir prošle subote postao dostupan vlastima. U takvom jednom dokumentu koji je adresiran na Haški tribunal ispada da se Beara dobrovoljno predao i tajno otišao u Hag (i zatim odande takođe tajno vratio) bar dve godine pre nego što je to stvarno učinio i da su za njega ispisivane garancije bivše savezne i republičke vlade neuporedivo pre nego što je to pre nekoliko dana kao mogućnost pomenuo ministar Zoran Stojković. Uz napomenu da bi verodostojnost ovog papira još trebalo dodatno proveriti, ostaje čudno da je neko u Ministarstvu pravde, makar i onako iz zabave, svojevremeno štampao blanko i tipske potvrde-garancije za haške optuženike koji su u to vreme, bar zvanično, bili prilično daleko od predaje i još dalje od Haga

Vojna bezbednost

Lov na pticu Kos

Spor oko imenovanja novog šefa vojnih kontraobaveštajaca najavljuje oštrije sukobe na liniji Beograd–Podgorica

EKSKLUZIVNO - "Vreme" istražuje

Večni plamen

Kako je Državna bezbednost, odnosno Bezbednosno-informativna agencija, sačuvala strukturu i kadrove nakon obaranja Miloševića i kako je spasavajući sebe dovela sve ostalo na rub propasti

Amerika i obaveštajne službe

Rat posle rata

Nakon serije otkrića koja ukazuju na to da su napadi od 11. septembra mogli biti makar odgođeni, ako ne i predupređeni, samo da je neko u obaveštajnim službama uradio svoj domaći zadatak kako treba, američka administracija i čelnici CIA i FBI-ja suočavaju se s nizom neugodnih pitanja: na šta odlazi blizu 50 milijardi dolara iz budžeta za finansiranje službi zaduženih za bezbednost, ako osobe čiji je zadatak da povezuju tačkice, iz čega će im se ukazati smislena figura, od tih papira prave aviončiće i pokušavaju njima da pogode kantu za otpatke

Avganistan

Psihološki rat

U nedostatku boljeg, svetski mediji uhvatili su se na američki mamac: rat kao TV spektakl. Operacije bombardovanja Avganistana, međutim, tek su mali deo onoga što treba uraditi da se 11. septembar ne bi ponovio. Pravi posao je dosadan, skriven i dugotrajan, sasvim neprilagođen zahtevima televizije

Tema broja

Bombardovanje Amerike

Nezamislivo se desilo. U scenama užasa koje kao da su uzete iz filmova "Dan nezavisnosti" i "Godzila", za jedno prepodne opustošen je južni Menhetn i napadnut je Pentagon, centar komandovanja oružanih snaga SAD. Procena broja mrtvih kreće se od deset do petnaest hiljada stanovnika Njujorka i najmanje 800 ljudi u Pentagonu, kao i preko 260 putnika u otetim avionima koji su upotrebljeni za napade terorista-samoubica. Američka administracija preduzela je mere predviđene za stanje neposredne ratne opasnosti, po prvi put u istoriji, a da SAD nisu bile pod pretnjom nuklearnog napada. Posle 11. septembra 2001. godine svet više neće biti isti