Koncert – Veče sevdalinki, 18. XI 2010, Sava centar, Beograd
Do poslednjeg sevdaha
Sevdahu je u poslednje vreme bitno bolje, ne samo zbog Damira Imamovića i global(kan)ističkih miljenika Mostar Sevdah Reunion, niti zbog maestralnog vica gde "...Zagoru ga utjera". U to su se mogli uveriti i posetioci koncerta "Veče sevdalinki" koji je održan prošle sedmice u Beogradu
Portret savremenika – Tomislav Karadžić
Lice srpskog fudbala
Uprkos javnom zalaganju na izgradnji stabilnog i uspešnog fudbalskog ambijenta, sadašnji predsednik Saveza će ostati upamćen kao čovek za čijeg je vakta domaće loptanje nogom doživelo svoje vrhunce u povezanosti sa kriminalom i nasiljem
Film – Šišanje
Kad odlikaš zaćelavi
Film Stevana Filipovića na filmski pametan i uverljiv način govori o jednom: čovek je biće u svakom trenutku slobodno da izabere između činjenja dobra i činjenja zla
Alternativna istorija
Šta bi bilo da su oni pobedili
Posle mesec dana, "Vreme" opet izlazi. U inostranstvu, doduše, ali i na internetu. Redakcija se, onoliko koliko nas je preostalo, okupila opet u Plavu, Crna Gora, i zaključila da novine treba praviti svemu uprkos. Nada, međutim, nije izgubljena i uvereni smo da ćemo pre ili kasnije opet uspostaviti beogradsku redakciju "Vremena" – u slobodnoj Srbiji
Izložba – Temporatura 39°
Tri ljubavi
Izložba umetničke zbirke Svetozara Vukmanovića Tempa i Milice Sarić Vukmanović u galeriji SANU prvo je predstavljanje Legata Vukmanovićevih u Beogradu. Reč je o reprezentativnoj zbirci jugoslovenske moderne umetnosti, kao i delima Renoara, Šagala, Pikasa, Rivere, Dalija i drugih, koja su slavni revolucionar i njegova supruga skupljali godinama
Stoleće od rođenja Skendera Kulenovića
Darežljiva ljubav
Skender Kulenović rodio se 2. septembra 1910. godine, pre tačno stotinu godina, u Bosanskom Petrovcu. Gimnaziju je završio u Travniku, rodnom gradu svoje majke, gde je doselio kao desetogodišnjak. Još kao gimnazijalac objavio je ciklus soneta Ocvale primule. Forma u kojoj se okušao kao gimnazijalac ostaće mu celog života opsesija i biće forma u kojoj će dosegnuti vlastite umetničke vrhunce
Izjava nedelje
»Srbija pliva u bazenu političkih davljenika svih fela umišljenih da će prvi dohvatiti ivicu bazena. Kada sam spomenuo ivicu zamalo da zaboravim maricu s nadom da će taj plavi kombi biti naveliko proizvođen u poslu veka…
...u Kragujevcu.« Zoran Hristić, kompozitor ("Politika")
Izjava nedelje
»Imam četiri, pet školskih drugova koji rade u BIA, jedan od njih na telekomunikacijama. On mi je rekao: ‘Krile, ti ćeš biti slušan do kraja života, da odeš u manastir, da se pomanastiriš, oni će te slušati.’«
Kristijan Golubović, optužen za organizovanje trgovine heroinom (Tanjug)
Svetski kup očima očajnika
Vuvuzele za kuku-lele
Portret savremenika – Dejan Stanković
Šesta zvezda
Kapiten srpske fudbalske reprezentacije obeležio je domaći fudbal u poslednjih dvadeset godina igrajući neprestano i osvajajući trofej za trofejom. Njegovoj klupskoj karijeri nedostaje samo veći uspeh sa reprezentacijom
Srbija i NATO (I)
Od komunističke oštrice do nezvanične članice
NATO je pristupanjem Grčke i Turske 1952. znatno ojačao svoju poziciju na jugu Evrope. Premda je Jugoslavija ostala van Alijanse, njeni strateški planeri su smatrali da joj treba dati čvrste garancije za bezbednost i tako je još više odvojiti od Sovjetskog Saveza i približiti Zapadu. Ovakva računica je odgovarala i Josipu Brozu Titu. On je tražio način da Jugoslavija bude uključena u zapadni odbrambeni sistem, ali i da očuva spoljnopolitičku i vojnu nezavisnost
Lektira
Umesto Nikoletine – vozi, Miško
Istraživanja pokazuju da svaki sedmi učenik koji završi osnovnu školu ne pročita nijednu knjigu koja je prema planu i programu obavezna, dok je u srednjim školama situacija još gora
Tema broja – Politički lideri i Srbija (II)
Vlast i partija Slobodana Miloševića
Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju, ali svi ističu da dobro sarađuju i lako se dogovaraju sa onima sa kojima sada vlast dele
Povodom 100. godišnjice rođenja Meše Selimovića
Srce i zavičaj
Meša Selimović je vrlo lokalan pisac, zapravo najlokalniji veliki jugoslovenski pisac. Nije slučajno da Danilo Kiš nigde i nikad u svom opusu ne pominje Mešu Selimovića. Kiša je u književnosti malo šta nerviralo kao couleur locale, a Selimovićevo je delo uprkos opšteprihvaćenoj univerzalnosti prepuno lokalne boje
Monografija – Graditelji Beograda 1815–1914.
Ideje novog grada
Monografija Divne Đurić-Zamolo govori o trideset pet ljudi koji su tokom XIX veka menjali izgled Beograda
Organizovani kriminal na Balkanu
Više od mafije
Prošle nedelje u Zagrebu je počelo suđenje organizovanoj zločinačkoj grupi, optuženoj da je pre osamnaest meseci ekplozivnom napravom lišila života zagrebačkog novinara i izdavača nedeljnika "Nacional" Ivu Pukanića i njegovog prijatelja Niku Franjića. Reč je o suđenju neuobičajenom: za isto krivično delo sudiće se i u Zagrebu i u Beogradu, jer propisi ne dopuštaju izručenja svojih državljana, a njih trojica od osmorice su uhapšeni u Srbiji, uspešnom saradnjom policija i tužilaštava Hrvatske i Srbije; jedan se predao u BiH i čeka izručenje u Zagreb
125 godina od smrti Miše Anastasijevića
Zetu i kćeri ili otečestvu
Podunavski Rotšild je planirao da se svojim bogatstvom suprotstavi Milošu Obrenoviću u aktuelnoj međudinastičkoj borbi, ali ne da odbrani vladajućeg kneza Aleksandra Karađorđevića, već da na njegovo mesto postavi svoga zeta Đorđa
Kako je nastao multimedijalni projekt o kome se priča
Montevideo, Bog nas video
Sve se složilo: ideja, ljudi koji su je prepoznali i podržali i, iznad svega, okolnost da su Radomir Antić i njegovi "orlovi" poleteli put Južne Afrike
Intervju – Borka Pavićević, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju
Čin ljubavi i prijateljstva
"Pred našim očima, na nama su se in vivo igrali sa tezama, dokumentima, implementacijama, ingerencijama, konstruktima, projektima, netvorcima… I mi bismo promišljanjem takvog jednog iskustva imali šta da kažemo i toj Evropi. Nije naš brend neki kajmak ili maline. Naš brend je iskustvo svedoka. Jer mi možemo da pomognemo da se ono što se ovde desilo ne desi više nikome nikada"
Srbija i Evropa
Dugo putovanje ka kući
Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
Deset događaja – Zemlja Srbija, 2009.
Godina krize – Letargija u slobodnom padu
Godina nalik na loše novinarstvo – više prideva nego glagola. U Francuskoj postoji pokret koji se protivi dolasku Nove godine zato što će ona biti gora od prethodne. Nećete se, valjda, i vi pridružiti?
Svetsko prvenstvo u fudbalu
Srbija prvi put, Srbi treći put
Blistava pobeda protiv Rumunije omogućila je prvo učešće na najvećoj smotri svetskog fudbala, ali dva politička presedana iz prošlosti dovela su do igranja (samo) Srba na mundijalima 1930. u Urugvaju i 2006. u Nemačkoj iako se zemlja zvanično zvala Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora
Činovništvo Srbije
Reforma državnog plemstva
Oni koji se danas čude vesti da se u Ministarstvu finansija razmišlja da se zakonom ograniči broj činovnika na pojedinim nivoima vlasti, verovatno i ne znaju da je patent "brojnog ograničenja činovničke klase" ovde odavno primenjivan. Možda bi mu se doista trebalo vratiti da Srbija ne bi danas imala 30 ministara, 67 državnih sekretara, 112 pomoćnika ministara i 52 savetnika ministara – a da o pomoćnicima i savetnicima u agencijama, carini, poreskoj službi, sudstvu, zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji i drugim delatnostima i ne govorimo
Intervju – Radomir Antić, selektor reprezentacije Srbije
Suze i žalopojke ne rešavaju probleme
Na dan utakmice obavezno malo odspavam. Ako me pitate kako mogu da spavam pred važan meč, reći ću vam da mogu ako sam siguran da sam sa svoje strane učinio sve da posao odradimo kako treba
Pozorište
Njihove i naše boleštine
Dve predstave Ateljea 212, "Proslava" i "Samoudica", poslednje su koje je Svetozar Cvetković potpisao kao producent i umetnički rukovodilac ovog pozorišta. Ispostavilo se da je taj "poslednji pečat" bio umetnički i/ili društveno veoma smeo i uspešan
Novi akropoljski muzej
Čudo u Atini
Sve je bilo glamurozno na ceremoniji otvaranja Muzeja. Među stotinama zvanica iz sveta bili su predsednici, premijeri, ministri kulture iz tridesetak zemalja, kao i predstavnici Vatikana i Grčke pravoslavne crkve, koja je blagoslovila otvaranje Muzeja