Francuska – Štrajk u međunarodnom radiju RFI
Otpisani program
Preko 46 miliona slušalaca širom sveta, 965 zaposlenih od čega 600 dopisnika, treći po veličini međunarodni radio, ali prva FM mreža na svetu sa 170 predajnika u 74 zemlje i 580 partnerskih radija u 125 država: to je do sada bio RFI – Francuski međunarodni radio sa 19 redakcija na stranim jezicima, razvijenim deskovima za kulturu, sport, ekonomiju, Afriku, muziku... A sada mu preti pravi potop, gašenje većine pomenutih sektora
Kina – Krvavi nemiri u Ksinjangu
Protest drugačiji od drugih
Mada je "ujgursko pitanje" krvavim nemirima u Ksinjangu postalo vidljivo, nedostaje bilo kakav pritisak međunarodne zajednice: najviše što je i Hilari Klinton učinila bilo je da pozove na "obostarno uzdržavanje", a o najavljenoj inicijativi Ankare, etnički i kulturno povezane sa Ujgurima, da nedavne događaje stavi na razmatranje Ujedinjenih nacija, nije ni bilo razgovora van turskih granica
Nuspojave
Dobar policajac, loš policajac
Izvor glavnine ovdašnjeg antiamerikanizma je u nekoj vrsti frustracije zarad neispunjene želje za identifikacijom
Kultura sećanja – Nemačka i nacistička prošlost (2)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra
Buhenvald i Mitelbau-Dora
Na mestu zločina
Nacionalsocijalizam nije bio samo običan karambol u nemačkoj istoriji. Njegovi politički i kulturni koreni sežu mnogo dublje od 1933. godine
40 godina misije Apolo 11
Mali veliki korak u Mesečevoj prašini
"Reklo bi se da mi nikad do kraja nismo razumeli značaj te letnje noći iz 1969. godine. Televizija nam je pokazala šta se na Mesecu dešavalo, ali veličinu toga morao je svako da oseti sam za sebe. Astronauti su to nerazumevanje osećali, ali većina njih nije bila u stanju da sopstveno iskustvo pretoči u priču sa poukom. Njihove reči teško su uspevale da preskoče jaz između visoke tehnologije i svakodnevnog života. Značaj Apola, naše prve posete jednom drugom svetu, ostao je, kao i sam Mesec – izvan našeg dodira"
Intervju – Gil Anidžar, filozof
Bog u povlačenju
"Intelektualac je kategorija s kojom je, po mom mišljenju, završeno. Svaki intelektualac ima neku instituciju iza sebe. Adorno je imao radio. Zola je imao novine. Štampa je bila institucija koja je omogućila ulogu nekih intelektualaca. Nisam ubeđen da još ima institucija koje imaju takvo mesto, odnosno koje održavaju intelektualnu funkciju"
Polemika – "Novinari svedoci i novinari saradnici",
Vojin Dimitrijević, "Vreme" br. 966 od 9. jula 2009
Sudovi političke volje
Dimitrijević pita i zašto se "gradim nevešta" govoreći o "autoru" tog članka, umesto o "autorima", kao što on čini. Veli da i ja, kao i on, i mnogi drugi, "osnovano sumnjamo" da je ovaj prilog imao više od jednog pisce i inspiratora
Životni put Milene Pavlović Barili
Poezija Mileninih boja
Prošlo je sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili. Retrospektivna izložba njenog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, najavljena za 17. jul, prva je manifestacija iz programa obeležavanja njenog jubileja koji je najavilo Ministarstvo kulture Srbije
Rat "Kurira" i B92
Utaja poreza i druge priče
Ko je kome dužan i koliko, ko kome preti i zašto, kolika je snaga istraživačkog novinarstva i šta je o odnosu medija i politike naučio Ivica Dačić
Slučaj Žarka Lauševića
Više od bekstva
Da nije bio glumac, ne bi ga bilo na bini JDP-a u maju 1990; da nije bio glumac, ne bi se na njega bacili Gavrilovićevi besni patrioti, teško da bi ga povredili toliko da bude prinuđen da kupi pištolj; da nije bio glumac, teško da bi ga u Podgorici bilo ko provocirao na način kako ga je provocirao; da nije bio glumac, teško da bi četiri puta sedeo na optuženičkoj klupi, teško da bi bežao čitavog života
Intervju – Muhamed el Baradej, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)
Kako skrenuti s kursa samouništenja
"Tokom dvanaest godina vođenja agencije video sam sistem koji ima dvostruke standarde, koji nije održiv i koji bi sasvim lako mogao da uništi svet kakav poznajemo. Devet nuklearnih sila poseduje nuklearno oružje, dok svim ostalim zemljama govore: ‘To je opasno, nemojte da ga dirate’"
Tur de Frans 2009
Saga o biciklistima
Ko će u ovoj drami imati jače živce i snažnije noge, da li je iskustvo koje poseduje Lens Armstrong dovoljno za pobedu ili će mladost Alberta Kontadora trijumfovati ovaj put? Na ova i na mnoga druga pitanja dobićemo odgovor tačno 26. jula kada vozači prođu kroz cilj na Jelisejskim poljima u Parizu. Do tada smo u prilici da predstojeće tri nedelje jula uživamo u biciklističkom trkanju kroz predivne kadrove Francuske
Portret savremenika – Slavica Đukić-Dejanović,
predsednica Skupštine Srbije
Lekar bez granica
"U poslaničkim klupama sede mentalno zdrave osobe koje nemaju psihozu"
TV manijak
Svi u Sućurac
Godinu dana srpske vlade
»Buđav ‘lebac«na rođendanskoj trpezi
Srpska vlada je daleko od realizacije svojih izvornih obećanja; ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva
Izjava nedelje
»U Vladi ne sede ministri nego đavoli, štetočine i neznalice. Najgori je Dinkić, Cvetković nije normalan, a o Krkobabiću neću da pričam, jer ne znam da li je živ!«
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, a bivši ministar za infrastrukturu ("Pravda")
Na licu mesta – Veliki transport
Avion bez voznog reda
Očekivanje da će junice išetati iz aviona na pistu u pratnji stjuardesa ispostavilo se kao preslobodoumno, pre svega jer je džambo-džet visok avion, a i zato što se stoka prevozi u sanducima, gusto napakovana da se ni mrdnuti ne može, u ovom slučaju po pet junica u jednom sanduku
Smrt u vojsci
Zašto padaju srpski avioni
Državne i vojne vlasti dužne su javnosti bar tri odgovora. Prvo: kako je moguće da u pripremama za aeromiting poginu dva pilota za godinu dana. Drugo: kako je moguće da se smatra da je dvadeset sati naleta godišnje dovoljno za složene figure na MIG-29. I treće: kako je moguće da su svi avioni koji su pali navodno remontovani
Pelcer Mirjane Marković
"Otpor u Iranu"; VREME 965
Trgovina ljudima
U raljama suda
Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta
Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2)
Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)
Kultura sećanja - Nemačka i nacistička prošlost (1)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra Buhenvald
i Mitelbau-Dora
Na mestu zločina
S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost
