Zima naše netrpeljivosti
Nema zemlje za izbeglice
Zašto je zapaljena baraka u Obrenovcu namenjena tražiocima azila? Zašto se već treću godinu zaredom Srbija suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja azilanata iz azijskih i afričkih zemalja
Start predizborne kampanje
Dinkićeva kontraofanziva
Postoji teorija da je Dinkića, ipak, nešto sada "poplašilo", kako se navodno izrazio Dačić, ali čini se da premijer nije mislio na to da i Ahila može poplašiti to što ga malo-malo zovu u policiju, istražuju katastarsku imovinu njegovog oca i preko tiražnih novina prete mu apsom svaki drugi-treći dan
Izložbe – »Starost«, Kulturni centar Beograda
Nije sramota biti star
"Ako cilj u umetnosti postane odveć očigledan, onda više ne govorimo o umetnosti već o propagandi. Naša ambicija sa ovim projektom nije bila ‘nasilna’ promena percepcije kod onih koji nisu stari i koji starost vide na jedan stereotipan i degradirajući način tako što ćemo ih optužiti za nehumanost, pozvati na odgovornost ili pokušati da izazovemo nekakav osećaj krivice. Bilo nam je bitno da pozovemo ili isprovociramo publiku da u starosti prepozna zajedničku sudbinu koja čeka sve nas", kažu autorke izložbe "Starost" koja je nedavno otvorena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda
Ukrajina – Između EU i Rusije
Zašto kažeš Julija, kad groši ne da’еš
Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU nije odustala od zahteva da se Julija Timošenko pusti na slobodu. Iza sporova o sudbini bivše predsednice vlade teku zakulisni pregovori teški 164 milijarde dolara
Intervju – Bogdan Diklić, glumac
Svak po meri svoje snage
"Kada glumim ja svakog puta dajem sve od sebe. Ko hoće čestito i pošteno da uradi to što radi – daje se. Ako sebe uhvatim da se švercujem, onda to neću ni da radim ma šta to bilo: da l’ je to uloga u pozorištu, ili čišćenje stana usisivačem"
Program za »Podršku razvoja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji« – ACCESS (GIZ)
Privreda Srbije ima potencijal
"Pokušavamo da se fokusiramo na stvari koje svojim iskustvom iz Nemačke možemo da unapredimo ovde. Koncentrišemo se, pre svega, na infrastrukturu kvaliteta, koja je dobro razrađena u Nemačkoj, na inovacije u poslovanju, omogućavamo transfer znanja, doprinosimo stvaranju poslovnih mogućnosti da motivišemo ulagače da investiraju u Srbiji i spajamo nemačke investitore kojima trebaju dobro obučeni ljudi sa privrednim preduzećima u Srbiji koja odgovaraju njihovim zahtevima", kaže rukovodilac Programa dr Stephen Heieck. Program finansira nemačka savezna vlada kroz nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju – GIZ
Opština protiv Đokovića
Komunalni kup
Kako se dogodilo da se u pregrupisavanju na srpskoj političkoj sceni pokrene i pitanje preduzetničkog pozicioniranja porodice najpoznatijeg živog Srbina
Filipini – Život posle tajfuna
Glad beskućnika
Centralna filipinska ostrva tajfun Haijan zahvatio je kada je bio najsmrtonosniji. Tela se i dalje broje i pohranjuju u masovne grobnice. Lokalni zvaničnici polaze od preko 10.000 mrtvih. Raseljeno je milion ljudi, četiri miliona je ostalo bez krova nad glavom, šteta se procenjuje na četrnaest milijardi dolara, a struje će u čitavoj zemlji verovatno biti tek krajem godine
Televizija
Javni servis na državnoj sisi
Najveći izazov za RTS jeste kako da postane nezavisna i samostalna medijska kuća koja radi u interesu informisanja i obrazovanja čitave nacije. Može li finansijski izmučena i personalno prebukirana institucija da se odupre eventualnim političkim i marketinškim pritiscima
Politika ucena
Spinovanje Radomira
Da se od besmislica dadu napraviti senzacije – to znamo, hvala. Te senzacije po pravilu kratko traju, tabloidi se zasite, neka se svrha postigne ili (češće) ne postigne, pa šta onda. Kad se, međutim, neka besmislica, zgodna i seksi, vuče nedeljama – e to nije bez neke. Takav smo slučaj imali sa ucenama i pretnjama Radomira Markovića do pre neki dan
Kultura sećanja
Kratka hronika porodice Ribar
Karlovac, Kolašin, Kupinovo, Glamoč, Zagreb, Jajce, Beograd neki su od gradova i mesta što su obeležili istoriju porodice Ribar, porodice kroz čiju se povest može ispričati i istorija Jugoslavije u obe njene inkarnacije. Devedeset pet godina je prošlo od utemeljenja prve Jugoslavije, čijom je Ustavotvornom skupštinom predsedavao Ivan Ribar, isti čovek koji je 29. novembra 1943, pre tačno sedamdeset godina predsedavao na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Dva dana ranije, poginuo je njegov stariji sin, čuven po hrabrosti, pre nego je skupio snage da oca izvesti o smrti drugog njegovog sina, svog mlađeg brata
Knjige – Antigona u Njujorku
Briljantan prikaz »postkoma« splina
Dve sjajne drame Januša Glovackog pravi su primer kako je vredan dramski tekst ipak prvo dobra literatura, pa onda sve ostalo
Lisica i ždral
Sabrana nedela II
Kad im mine mladost, a za njom mic po mic i sredovečnost, počinju se ljudi suočavati sa onim što su postigli, kod mene i to ide naopako: radim na katalogu mojih propalih ideja
TV manijak
Šinjel
Intervju – Dušan Petričić, karikaturista
Poezija crteža
"Ja volim da, možda malo neskromno, poredim karikaturu sa poezijom. Mislim da je način kreacije karikature vrlo sličan načinu kreacije pesme. Ima svoju logiku, svoj uzdignuti ritam, unutrašnju strukturu i zahteva izuzetnu preciznost"
Hrvatska – Godišnjica pada Vukovara
Зоки, дођи на кафу
Na dan kada su iz vukovarske bolnice pre dvadeset i dve godine odvedeni ranjenici, kasnije pobijeni na Ovčari, gradom su prolazile dve kolone: jedna državna i jedna "stožeraška", koja je preprečila put "uljezima" iz aktuelne vlasti, sačinjena od onih koji inače lupaju ćirilične table. Začudo, nije im zasmetala parola ispisana ćirilicom okačena negde usput: Зоки, дођи на кафу
Nuspojave
Beda palanačkog filosofiranja
Nikada ne možeš biti dovoljno mrtav da te nacionalisti ne bi prisilno mobilisali za njihovu stvar
Tema broja
Draža i četnici u pop-kulturi
Svest o istoriji i istorijskim događajima kod modernog čoveka mnogo više oblikuju mediji nego istorijska nauka. Štaviše, na tom polju istorija je globalno izgubila bitku sa medijima, filmom i književnošću. U kulturi u kojoj je dominantan filmski žanr koji se bavi Drugim svetskim ratom kolokvijalno nazvan "partizanski film", uskoro bi mogao da nastane talas kontražanra – "četnički film"
Kometa Ison
Novembarska zvezda
Na sedamdesetu godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, 29. novembra, Ison će prići tako blizu da postane najsvetlija kometa viđena u našem veku
Grčka – Četrdeset godina posle
Zemlja krajnosti
Pobuna na Politehničkom fakultetu 17. novembra 1973. obeležava se kao početak kraja vojne diktature u Grčkoj. Danas je grčko društvo ponovo podeljeno, jačaju ekstremna levica i desnica, mnogi dovode u sumnju demokratiju pod diktatom Brisela, govori se o "demokratskoj hunti", "baršunastoj diktaturi". A kraj se ne nazire
Književnost – Pola stoleća Generala mrtve vojske
Kolevka i grobnice
Ismail Kadare (rođen 1936. godine u Đirokastri, na jugu Albanije) verovatno je najvažniji savremeni živući balkanski pisac. Pre tačno pedeset godina, Kadare je objavio Generala mrtve vojske, svoj najčuveniji roman. Posle ove knjige, u proteklih pola veka, Kadare je ispisao čitav niz romana koji ga s pravom smeštaju rame uz rame Ivi Andriću i Nikosu Kazancakisu, na vrhuncima književnosti Balkana, sveta tri civilizacije, tri kulture, tri jezika, sveta na ničijoj zemlji između smrti i života, sveta u kojem trudne udovice nisu Hercenova metafora, nego stvarne sudbine
Intervju – Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava
Kako sam i zašto pozvana da svedočim
Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim
Pravosuđe i politika
Hapšenja i pomilovanja
Svako petljanje politike u pravosuđe rizičan je posao i pre ili kasnije olupa se akterima o glavu. S druge strane, političari, pogotovo oni koji se iz iskustva ili navike drže demagoškog pristupa, ne mogu da odole iskušenju. A možda i nemaju drugog izlaza
Intervju – Heinz-Dieter Harbers, vođa projekta »Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji« (GIZ)
Kadrovi po meri tržišta
Mladi koji se odluče za trogodišnje školovanje, kada završe srednju stručnu školu mogu odmah da se zaposle. Takođe, ako pokažu želju i imaju sposobnosti, omogućeno im je da nastave školovanje i da se posle nekog vremena vrate na tržište rada, kao kadrovi koji će u rukama imati znanja i veštine koje poslodavci prepoznaju