Srbija je ulaskom u novu "koaliciju voljnih" predvođenu Barakom Obamom Zapadu htela da potvrdi svoje prozapadno opredeljenje. Za zemlju koja sa sobom vuče istorijsko nasleđe zločina počinjenih nad muslimanima, bolje bi bilo da se u ovom novom globalnom ratu protiv „muslimanskog terora", "zla koji ujedinjuje ceo svet", drži po strani
Svaka vest iz intime najjačeg čoveka u Srbiji, kao i svuda u svetu, vest je od prvorazrednog značaja jer ona može da definiše i obrasce njegovih postupaka. Izloženost javnom mnjenju usud je koji političari moraju da plate i tu nema razlike između, recimo, Sarkozija i Vučića
Treba reći da je ponuda B92 za prelazak na nepostojeći kanal bila potkrepljena finansijskom ponudom koja je bila mnogo vrednija od sadašnjeg ugovora. Odbijanje takve ponude dokaz je da je reč o odbrani principa slobodnog novinarstva i odbrani ugleda brenda "Utiska nedelje", koji je Olja Bećković izgradila i sačuvala
Bez imalo radosti i energije, organizatori i učesnici Parade odradili su svoje iz tri prstena policijskih kordona. Drugačije nije ni moglo, a to je ujedno i prilično precizan opis današnje Srbije. Međutim, sve ostalo što se toga dana dogodilo, znatno je simptomatičnije i sa posledicama koje tek treba da se pokažu
Prebijanje od žandarma tokom protekle Parade ponosa izvuklo je rođenog brata srpskog premijera iz izabrane ili dogovorene anonimnosti
Nepotrebni i blesavi incident na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, u nedelju 28. septembra oko 11.15, pokazao se kao mnogo važniji od događaja dana, Parade ponosa, koja je počela sat i nešto kasnije. To spada u onu staru novinarsku: vest je kad čovek ujede psa. Značaj tog incidenta sadržan je u činjenici da su se dohvatili pripadnici Žandarmerije s jedne i brat Aleksandra Vučića sa svojim obezbeđenjem s druge strane. Do toga nije smelo da dođe, samo da su se svi pridržavali pravila službe i normalnog postupka. Ovako se sve svodi na "porodicu" koju premijer ionako pominje svako malo
Peti oktobar je posle neprimerenih glorifikacija ostao u raljama nipodaštavanja, obezvređivanja i ismevanja svih onih koji su do tog datuma negirali ono za šta se sada zalažu, ali i onih koji su dugo verovali da je Srbija počela da živi od tog datuma
Koji bi normalan vlasnik skinuo najgledaniju emisiju sa programa i prebacio je na neki nepostojeći i negledani kanal? Nijedan. Koji bi vlasnik pečenjare, recimo, objavio da od sutra prodaje jagnjetinu četvrtkom u zoru, dok će u radno vreme nuditi – buđav ‘lebac i suve kosti, jer je baš tu budućnost njegovog biznisa? E sad, kad napraviš sistem gde se normalan vlasnik ponaša nenormalno, to je ta burazerska država
"Apelacioni tužilac u Novom Sadu je održao sastanak i tražio od kolega tužilaca po subordinaciji da advokate koji se pozivaju kao branioci po službenoj dužnosti i odbiju da postupaju pozivajući se na protest advokata, budu privedeni i da im bude određen pritvor"
Legalizacija marihuane u medicinske svrhe u ovdašnjem svetu pre svega je političko pitanje. Oni koji više nemaju šta da izgube i koji u tome vide jedini izlaz, od društva traže samo jedno – da im omogući pravo na taj vid lečenja i da prestane da ih zbog tog izbora tretira kao kriminalce
Dok se sukobi zahuktavaju, uz nastavak stradanja civila i neopisivu humanitarnu katastrofu, kraj se ne nazire i pored toga što se u rat uključila moćna koalicija, predvođena najvećom svetskom vojnom silom. I SAD i njeni saveznici pominju da će intervencija trajati bar tri godine
Mada se uveliko priča o sajber-ratovima Amerike i Kine, Irana i Izraela, Rusije protiv Estonije i Gruzije, nijedna dosadašnja aktivnost na mreži ne uklapa se u definiciju rata po Klauzevicu: ne postoji element sile, spremnost jedne strane da svoju volju silom nametne drugoj, niti su definisani jasni politički ciljevi. Uz to, nema dokaza da je na elektronskom bojnom polju izgubljen makar jedan ljudski život. Ipak, posledice bitaka u virtuelnom prostoru mogu biti i ovakve: "Svetla se gase, voda prestaje da teče, vozovi iskaču iz šina, banke ostaju bez podataka, avioni padaju sa neba, ulicom vlada rulja, ljudi ginu dok identitet napadača ostaje misterija"
Veće nemačkih pokrajina podržalo je zakon koji svrstava Srbiju među "zemlje sigurnog porekla", što praktično znači da će tražioci azila sa srpskim, makedonskim ili bosanskim pasošem od sada biti automatski odbijani. Dok jedni govore o stvaranju uslova za prihvatanje većeg broja "pravih" azilanata, drugi govore o "rastućem anticiganizmu" i kršenju osnovnog prava na fer postupak svih podnosilaca zahteva za azil
Kao najdotiranija umetnost, pozorište se potpuno odreklo publike, ne u smislu povlađivanja, nego u smislu težnje za bilo kakvom društvenom relevancijom. Na tom fonu fraza "kriza je šansa", kad je o ovdašnjem teatru reč, možda i nije besmislena. Nije društvena relevantnost ovdašnjeg pozorišta sahranjena sa ovogodišnjim BITEF-om, ali jeste dovoljno glasno razglašena. Što možda i nije loše
Krmaneći između ozbiljnosti i fenseraja, intelektualnih pomodnosti i sjajnog, katarzičnog teatra, Bitef je ostvario solidan domet, što je verovatno najviše čemu imamo pravo da se nadamo
Protekli vikend praktično je bio neprekinuti niz protesta raznih društvenih grupa, iz različitih pobuda
Ko je bio Goran Obradović Suša, kako je delovao njegov klan, s kim je sve sarađivao i kako je završio čovek koga se decenijama plašio čitav grad
"Preduzetnicima je najpotrebniji rani proces validacije, odnosno pronalaženja problema i njegovog rešavanja. Praksa je pokazala da većina startapa propada, ne zato što nisu uspeli da naprave ono što su zamislili, već zato što nisu uspeli da prodaju ono što su napravili"
"Slažem se da postoji veza između društvene odgovornosti i promocije, ali isto tako smatram da je informisanje javnosti o ovoj vrsti aktivnosti važno. Privrednim subjektima je svojstvena konkurencija kad je biznis u pitanju, pa zašto to ne bi bio slučaj i sa društvenom odgovornošću? Od toga koristi može da ima samo društvo, a to nam svima i jeste cilj"
Osam meseci pred parlamentarne izbore postreferendumska Velika Britanija izgleda haotično
Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese
Peko Dapčević je vozio džip. Koča Popović spačeka. Da li su bili skromni, ili su odricanjem od službenih automobila i šofera, svako na svoj način, zapravo naglašavali svoju posebnost? Jedan dete iz crnogorskog sela, drugi iz gradske, buržujske porodice, nadrealista. Obojica su heroji partizanske legende, ali nezgodno je kad heroji dočekaju penziju, kada počnu da ih muče prostata ili staračka zaboravnost. Uskoro će i poslednji svedoci Drugog svetskog rata i nastanka Titove Jugoslavije i njenih heroja nestati sa lica zemlje, lepo bi bilo da za nama ne ostanu baš sve same laži
U prethodnih dvadesetak godina, dok su na vlasti u Beogradu bili Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, u "ratu za interpretaciju istorije", u nekoliko talasa i pravdajući se antikomunizmom, sa beogradskih ulica su sistematski brisane table s imenima antifašističkih boraca. Nova gradska vlast načinila je zaokret u ovoj politici dajući dvema beogradskim ulicama imena slavnih partizanskih komandanata – Koče Popovića i Peka Dapčevića
Drastičan pad očekivanog BDP-a i proboj projektovanog budžetskog deficita nisu samo posledica kišnog vremena i vanrednih izbora u Srbiji. Otuda se više nije imalo kud, nego da se svetskim poveriocima uputi poruka da će se "rezati" i plate i penzije, to jest da će se realno težiti fiskalnoj konsolidaciji putem (u načelu) najgorih, odnosno najrestriktivnijih, direktnih mera
