Majkl Džekson, „kralj pop muzike“, umro je 25. juna 2009. godine. Geri Tejlor, vlasnik onlajn kluba obožavalaca Majkla Džeksona, tvrdio je da je između 25. i 30. juna te godine od žalosti za slavnim pevačem 12 ljudi oduzelo sebi život. Podsetimo se na legende o njemu iz teksta u „Vremenu“ broj 965
Pre trideset godina, u junu 1992. godine, pošto su 30. maja stupile na snagu sankcije protiv SR Jugoslavije, počeli su studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića, koji su potrajali celo leto. Dragan Đilas, jedan od lidera tih protesta, za „Vreme“ je 2017. godine pisao o tim, ali i drugim pobunama studenata
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
Vučićevi ljudi imaju samo dve kvalifikicije. Prava je metenisanje pred njim na severnokorejski način, a druga iskorištavanje tog javnog samoponižavanja za krajnje privatne i opipljive interese. Ko ne veruje, neka sasluša Hrkalović i Stefanovića
Cincari nemaju svoju državu, njihova država je svaka ona u kojoj su se odomaćili. Zato imaju jezik i kulturu koja ih čini Cincarima. Ovih dana Agencija za privredne registre prihvatila je registraciju Cincarskog PEN centra, pa su sad i zvanično priznati kao međunarodna neprofitna organizacija u Srbiji. U očekivanju da će ih nakon predstojećeg popisa Srbija priznati i za nacionalnu manjinu, s obzirom da su ostavili velikog traga u njenom nastajanju, podsećamo na tekst objavljen u „Vremenu“ u broju 1573.
Dok su joj pogled skrivale veštačke trepavice a osmeh joj otkrivao veštačke zube, Dijana Hrkalović je skrušeno tvrdila da je bila ubeđena da je u pitanju prisluškivanje Vučića i njegove porodice dok razgovaraju sa prijateljima i poznanicima. Nije joj smetalo ako i Vučić malo oslušne, sve dok je predsednik
Svu ovu zavrzlamu sa strujom Srbija je mogla da izbegne da je rukovodstvo EPS-a slušalo stručnjake, koji su godinama upozoravali da je neophodno preći na nova nalazišta uglja i prestati sa otkopavanjem već iscrpljenih ležišta. Kao za inat, sistem je “pukao” u najnezgodnijem trenutku, pa će kompletna šteta koju će EPS pretrpeti verovatno izaći i na više od milijardu evra. Tako smo došli u situaciju da EPS umesto da investira i izgradi novu TE Štavalj, taj novac baci na uvoz električne energije. Pri tome, niko u ovom trenutku ne može garantovati da će Srbija imati preko zime dovoljno struje
“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”
Svu ovu zavrzlamu sa strujom Srbija je mogla da izbegne da je rukovodstvo EPS-a slušalo stručnjake, koji su godinama upozoravali da je neophodno preći na nova nalazišta uglja i prestati sa otkopavanjem već iscrpljenih ležišta. Kao za inat, sistem je “pukao” u najnezgodnijem trenutku, pa će kompletna šteta koju će EPS pretrpeti verovatno izaći i na više od milijardu evra. Tako smo došli u situaciju da EPS umesto da investira i izgradi novu TE Štavalj, taj novac baci na uvoz električne energije. Pri tome, niko u ovom trenutku ne može garantovati da će Srbija imati preko zime dovoljno struje
I dok javnost Srbije plovi u moru pod burom, u institucijama nema vetrova, prava bonaca. Naime, kako mediji saznaju, povodom javnih optužbi koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela u intervjuu za Objektiv.rs protiv ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je da takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu, te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim
Iako je to u delu javnosti najveća blasfemija, sličnost između Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića na nivou uključivanja različitih aktera u sopstveni politički projekat iz godine u godinu postaje vidljivija. Novi gradonačelnik Beograda, koji nije “organski” naprednjak, dodatno učvršćuje ovakvo uverenje
“Napuštao sam rodni kraj – činilo mi se zauvek. S bolom u grudima piljio sam u brda iznad seoskih krovova, u zabrane i vinograde. Svaki čas sam se osvrtao da pogledom dotaknem orahove krošnje, crveni krov očeve kuće i, nad njim, jedini bor u selu.” (odlomak iz romana Raslo mi je badem drvo Živojina Pavlovića)
