Srpsko-crnogorsko-crkveni odnosi

Imovina kao opijum za državu

Na Svetog Stefana, jedinu uvek mrsnu slavu u Srba, kada ovaj broj "Vremena" bude bio na kioscima, biće već poznato da li je Božić u Crnoj Gori protekao mirno: da li je bilo masovnijih protesta prilikom loženja badnjaka, da li je bilo Komitskog marša na Cetinju, a za krštenog Aleksandra Vučića već se ranije saznalo da neće otići u privatnu posetu jednom hramu eparhije Mileševske u Pljevljima. Ali, biće jasnije da li Vučić i njegov kolega Đukanović i dalje prikupljaju političke poene u sopstvenim biračkim telima koristeći se sukobom oko najkontroverznijeg zakona koji je još od pada Berlinskog zida donesen u jednoj postkomunističkoj zemlji

Ličnost godine nedeljnika »Vreme« – Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu

Društveni jaz je sve veći

"Jedno je kad vam emocije odlučuju koja vam se boja više sviđa, ali ako vas vode emocije u politici, kad odlučujete o velikom broju ljudi, to otvara mogućnost za manipulaciju, ali i za eskalacije kakve ne bismo voleli da vidimo u 21. veku. Ono što je meni nejasno u ovom trenutku jeste šta treba da se desi da se ljudi trgnu i shvate da tim putem nećemo daleko stići. Nemam odgovor na to pitanje, ali sam vrlo zabrinuta"

Bliske veze

Beogradske noći kreolske boginje

Džozefina Bejker, slavna plesačica, koju su obožavali Pikaso, Kokto, Matis, koja je marširala sa Martinom Luterom Kingom, usvojila dvanaestoro dece i dobila najviše francuskih vojnih priznanja, bila je tri puta u Beogradu. Priču o njenom prijateljstvu sa pevačicom Sofkom Nikolić objavljujemo u okviru feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"

Intervju – Vuk Vidor, likovni umetnik

Zašto ste kupovali igračke od 15 metara

"Kada idemo da gledamo izložbe, sve vreme nam se nudi taj neki letak, uputstvo šta treba da vidimo, šta je umetnik želeo da kaže. Zašto moramo da imamo pomoć da razumemo šta je on hteo da uradi ako se to ne vidi ili se ne oseća"

Teorija

Kritika je sloboda (i obrnuto)

Predrag Krstić: O čemu govorimo kada govorimo o kritici; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2019.

Pozorište – Gus(z)tav

Gustavima gusto naseljeni

Reditelj Gustava smešta u naše vreme i svet i pokazuje našeg umnoženog junaka koji je, kako reditelj kaže, saučesnik u sopstvenom ubistvu. Gustav je onaj građanin kome je kao osnovno geslo da savijeni vrat sablja ne seče

Antiutopije – »Vrli novi svet«

O zamkama udobnog ropstva

Uprkos mitskom mestu koje u popularnoj kulturi zauzima 1984 Džordža Orvela, zapravo je Vrli novi svet Oldosa Hakslija jedina još uvek relevantna klasična antiutopija, jer se bavi totalitarnim potencijalom kapitalizma i njegovim mogućim krajnjim istorijskim dometima – opisujući principe na kojima je već neko vreme ustrojena naša stvarnost

Godišnjica revolucije – Rumunija 1989. (3)

Smaknuće crvenih bogova na Božić

Demonstracije koje će srušiti režim Nikolaja Čaušeskua započele su 16. decembra 1989. Nakon što je vlast protiv demonstranata primenila silu, na ulice je izašlo još više ljudi. Na mitingu u Bukureštu na kome je Čaušesku hteo da osudi učesnike protesta, ljudi su počeli da skandiraju protiv diktature. Došlo je do eskalacije nasilja, rascepa u snagama bezbednosti i sukoba vojske sa delovima Sekuritatee. General Vasil Milea je izvršio samoubistvo pošto je odbio naredbu Čaušeskua da izvede vojsku. Nikolae Čaušesku i njegova supruga Elena su 22. decembra ujutru pobegli iz Bukurešta. Uhapšeni su u Trgovištu. Preki vojni sud ih je osudio na smrt, streljani su na licu mesta.Među revolucionarima se ubrzo rasplamsala borba za njihovo nasleđe. Na površinu su isplivavali detalji o vlasti bračnog para Čaušesku, koji se u zemlji u kojoj su ljudi bukvalno gladovali okruživao velelepnim raskošima

Godišnjica revolucije – Rumunija 1989. (II)

Smaknuće crvenih bogova na Božić

Demonstracije protiv Nikolaja Čaušeskog počele su 16. decembra 1989. Režim je odgovorio silom. Na mitingu u Bukureštu koji je sam zakazao da bi osudio proteste, masa se okrenula protiv njega. Nasilje je eskaliralo. Snage bezbednosti su se podelile. Vojska se sukobila sa delovima Sekuritatea. General Vasil Milea se 22. decembra 1989. oglušio o naređenje Čaušeskog da pošalje vojsku u Bukurešt da suzbije demonstracije i izvršio samoubistvo. Nikolaje i Elena Čaušesku su pobegli iz Bukurešta i uhapšeni su u Trgovištu. Kako su Nikolaje i Elena Čaušesku streljani, kako je predsednik vojnog suda koji ih je osudio izvršio samoubistvo, o zaveri, pismu šestorice i poteri za pripadnicima Sekuritatea

Klimatske promene

Krnji dil zelene Evrope

Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja

Dejvid Belami (1933–2019)

Brodolom jednog prirodnjaka

Kako uspon i pad nekada slavnog botaničara osvetljava ključna pitanja našeg doba, zapletena u složene odnose politike, TV produkcija i nauke? Zaostavština Dejvida Belamija od preko 400 televizijskih emisija i 45 knjiga o prirodi ostaće u novom veku nasukana na greben nepromišljenih poteza, jednako kao supertanker na podmukle podvodne hridi

Brena kroz Jugoslaviju, Jugoslavija kroz Brenu

Nek se nikom ne desi…

Intervju – Brano Jakubović i Vedran Mujagić, DUBIOZA KOLEKTIV

Napred u feudalizam

"Prije nego mašine preuzmu naše poslove, narodi i narodnosti sa Balkana će preuzeti sve one poslove za koje su trenutno upražnjena mjestu u Njemačkoj i ostalim razvijenim zemljama. Mi smo zbog toga razvili svog robota, jer postoji ozbiljan deficit kadrova na muzičkoj sceni. Problem je što smo mu stavili previše memorije i ispao je prepametan"

Intervju – Gordana Đerić

Reči posvađane sa svojim značenjima

"Ako u nekom društvu vrlina slabi i sama ta reč nestaće iz upotrebe. S protokom 20. veka uočljiv je značajan pad upotrebe reči koje se odnose na čovekova moralna svojstva, kao što su reči čestitost, pristojnost, saosećanje, strpljenje, ljubaznost ili predusretljivost. Proređuju se i sve reči i izrazi koji upućuju na zajedništvo, poput izraza deliti, stati zajedno, opšte dobro, požrtvovanje i sličnih reči. Moralna i socijalna kultura je nestala"

Misterija

Ko je pisao Šekspira?

Sve veći broj istraživača pronalazi argumente protiv ideje da je Vil iz Stratforda Šekspir, ali se još uvek ne zna da li su najnovije tvrdnje objavljene u novom Oksfordovom izdanju Šekspirovih sabranih dela tačne. Stvar je jednostavna – ako više osumnjičenih ima motiv, sredstva i priliku za zločin, a niko od njih nema pouzdan alibi, onda je potpuno razumno pretpostaviti da su svi oni i počinioci

Mi i Mesec

Diskretni heroj epskog dočeka

Jula 2019, svet je obeležavao pedeset godina otkako je ljudska noga prvi put kročila na Mesec, a Srbija se sećala dva dana tokom kojih je ugostila američke astronaute. Priču o našem najmlađem novinaru koji je tada bio sa njima, objavljujemo u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koju realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"

 

Slike 2019.

Nedelja

Nauka i umetnost

Poligoni, prepleti i koincidencije

Koliko su danas udaljeni kreativni i stvaralački poligoni nauke i umetnosti, i da li ih i u kojoj meri možemo preplitati i sučeljavati? I da li umetnost može da otvori savremenu nauku, da nam približi apstraktne pojmove ali, istovremeno, i podstakne na preispitivanje, društveni angažman i kritičko promišljanje

Strip – film – serija

Ko nadzire nadzirače

Aktuelna HBO serija i stripski mini-serijal pokušavaju da nastave priču legendarnog stripa Nadzirači Alana Mura, čije stranice gore od večnih ideja i pitanja

Iz ateljea

Ja sam konceptualno delo

Sa Rašom Todosijevićem i Marinelom Kožulj, razgovor povodom najnovijeg uspeha u njegovoj karijeri, o svemu i svačemu, a najviše o umetniku i umetnosti u Srbiji

Projekat Naše selo

Seljak ne opstaje bez subvencije

Zamišljeno je da projekat "Naše selo" bude ogledni i da pokaže kako bi poljoprivredna proizvodnja u današnjem selu u Srbiji mogla da bude efikasna i kako bi moderni srpski seljak trebalo da posluje. Posle nešto više od godinu dana od početka, ekipa nedeljnika "Vreme" posetila je sela Dubočane i Mala Jasikova, udaljene pola sata vožnje severno od Zaječara i razgovarala sa seljacima koji su deo ovog programa, a planirano je da i dalje traje

Novi nalet serija

Sve će to razum pozlatiti

Koncept scenarističke sobe (writers’ room) gde različiti scenaristi zaista rade zajedno i istovremeno na istom scenariju, lagano pušta korenje i u ovdašnjem poimanju savremenog scenarističkog i/ili dramaturškog rada

TV manijak

Dva smo sveta različita

Mediji su, a naročito televizije, u srpskoj politici važniji od programa, od personalnih rešenja, od vizije političara; medijska obraćanja veoma često i kod vlasti i kod opozicije predstavljaju jedini vid aktivnosti

Prilog za biografiju – Slobodan Tešić

Od konduktera do lica iz američke note

Ako bi se pod jedan termin mogao podvesti način naglog uspona i bogaćenja srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića (61), onda su to "specijalni odnosi" sa običnim šalterskim službenicima, ali i sa ljudima iz okruženja državnog vrha ne samo Srbije nego i raznih drugih zemalja. Ovo za "Vreme" kaže petoro ljudi koji su, direktno ili indirektno, umešani u izvoz naoružanja – trojica su upoznali Tešića, a jedan je radio u nekoj od njegovih brojnih firmi

Muzeji

Sarkofag mumije miša

Veliko pitanje ovdašnjih muzeja je kako napraviti izložbu koja će zainteresovati publiku naviklu na spektakl i tehnološke novotarije. Primer Umetničko-istorijskog muzeja u Beču deluje i lako ostvarljivo, i lako primenljivo

Kultura na lokalu

Dadaizam na obrenovački način

Ako Beograd izdvaja za kulturu svojih stanovnika manje nego što izdvajaju sve ostale prestonice u regionu, šta je sa drugim gradovima i opštinama u Srbiji, koliko je to malo koliko one izdvajaju? Primer Obrenovca, opštine udaljene samo tridesetak kilometara od Beograda kome i pripada, slikovit je primer i odgovor na postavljeno pitanje