Knjige koje nedostaju
Imaginarna biblioteka
Homerov Margit, Platonove Pesme, Aristotelova Poetika II – o komediji, Njegošev Gorski vijenac, drugi deo – Šaljive zgode Vuka Mićunovića i Vojvode Draška u Mlecima, Sin Don Kihotov Miloša Crnjanskog ili od istog pisca Dnevnik o Čarnojeviću, spaljena verzija ili Šesta knjiga Seoba, Pekićeva Srebrna ruka, Bajronovi Memoari, ili Gogoljeve Mrtve duše – drugi deo, samo su neki od naslova koje verovatno nikada nećete pročitati
Postnuklearna era
Smrtonosni arsenali
Šezdeset godina posle prvih bombi svet nikada nije bio ravnodušniji a da, istovremeno, ukupna snaga svetskog nuklearnog arsenala nije bila veća. Dokument Pentagona koji predviđa izmenu američke nuklearne doktrine najavljuje da bi zemlje kao što je Iran mogle i uživo da vide deo tog arsenala
Antiglobalizam
Maradona vs. Buš
Veni, vidi i "’ajde kući sa sporazumom o tome da sporazuma nema". Od 34 državnika koji su učestvovali na četvrtom sveameričkom samitu u argentinskom gradu Mar del Plati, najbolje je prošao 35-i, Fidel Kastro
Neredi u Francuskoj
Pariz gori
Scene građanskog rata pogodile su i samo srce Pariza i Trg Republike, dok se sve više građana pribojava kako za imovinu tako i za ličnu bezbednost, a mnogo je i onih koji se pitaju zbog čega toliki bes i kako je moguće da se na stotine adolescenata tako dobro organizuje, a da policija nije u stanju da ih spreči u piromanskim i rušilačkim namerama
Knjige - Bruklinska revija ludosti Pola Ostera
Magični inventar Osterovog sveta
Najnoviji roman Pola Ostera The Brooklyn Follies na nekim je stranim jezicima objavljen pre nego na engleskom, na kojem je pisan. Holandiji i Francuskoj se ovih dana pridružila i Srbija. Prevod pod nazivom Bruklinska revija ludosti iz pera Ivane Đurić-Paunović upravo je objavila izdavačka kuća Geopoetika
Godišnjice - 50 godina od smrti Josipa Slavenskog
Istina zvuka
Ovog meseca navršava se pedeset godina od smrti Josipa Slavenskog. Na zgradi u Beogradu u kojoj je živeo nedavno je postavljena spomen-ploča na kojoj piše sve ono što o njemu treba da se kaže – "veliki kompozitor"
Lisica i ždral
Usamljeni osvetnik
Jedni su prkosno i ponosito glasali za povišicu, ostali su pognuli glavu pred voljom većine i skrušeno pružili ruku da prime šta im sleduje
Nuspojave
Zabranjeno džilitanje
Valjda bi se neka moguća prenervozna i prejaka reč Kemala Montena, izrečena pod granatama, mogla "oprostiti" čoveku kojeg tri-četiri godine neko uporno hoće da ubije
Intervju - Dr Ivana Mišić
San na jaslama donatora
"Ekonomski stručnjaci kažu da Srbija 2008. izlazi iz tranzicije. Nije realno očekivati da ćemo uvek imati donacije. Moramo da se suočimo s onim što imamo i koristimo postojeća sredstva", kaže za "Vreme" dr Ivana Mišić povodom odluke Globalnog fonda da ne odobri pomoć Srbiji za borbu protiv HIV/side
Pravosuđe
Babo, stričevi i stranke
Zašto je izbor novog beogradskog tužioca uzbunio duhove i šta on sam o tome kaže
Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1)
Put svile i heroina
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja