Vučić je sam skrenuo pažnju na sebe, najpre prekomerno se hvastajući ruskim oružjem, a zatim kandidaturom za predsednika, koja je mnoge na Zapadu iznenadila. Kad su obratili pažnju, videli su ono što i svi ostali: da Srbija klizi u autokratiju
"Nemam ništa sa aktuelnim protestima ali i te kako imam šta da kažem kako o njima tako i o onima u kojim sam učestvovao tokom devedesetih"
Da bi demonstracije uperene protiv jednog režima i njegovih nepočinstava imale ikakvu šansu za uspeh, morale bi da se čuvaju i gubljenja u detaljima, i rasplinjavanja u "globalnim" apstrakcijama
Mogao bih da svake sedmice napišem po jedan proglas, samo ne znam kako da doprem do mojih nečitalaca
Kad se podvuče crta, Aleksandar Vučić je na putu ka predsedničkom tronu prvo rekao da neće da se kandiduje, onda neutralisao konkurente u sopstvenim redovima, zatim onemogućio protivkandidate da se pojave bilo gde, osim po katakombama i lagumima interneta. Potrošio je silne novce da snimi otužne spotove i da celu Srbiju, uključujući i auto-puteve, oblepi plakatima sa svojim likom. Upregao je svu silinu spoljne podrške koju je mogao da dobije, pustio jurišnike na porodice i saradnike svojih protivnika, isprepadao radnike i javnih i privatnih preduzeća da moraju da glasaju za njega, a onda se na pragu 48. godine života pojavio na televiziji sa mamom i tatom da glumi dobrog sina i odanog brata. Kad sve to uzmemo u obzir, nije bilo šanse da ne pobedi na ovim izborima. Fer i pošteno? Teško
Ako hoćemo da budemo sigurni da su rezultati baš onakvi kako su ljudi glasali, to se može utvrditi samo na jedan način. Da se na svakom biračkom mestu nalaze ljudi koji će potvrditi da je sve urađeno kvalitetno i, najvažnije, tačno. To Vučić može da učini zato što ima armiju ljudi u svojoj stranci, to je ranije mogao da uradi Slobodan Milošević silinom države, silinom partije. Ove male partije to naprosto ne mogu. Ali hajde onda da imaju bar uzorak, da pokriju bar jedan deo, jer čim imate uzorak, to biračko mesto je nekako osvetljeno i na njemu se ne dešavaju nepravilnosti
Prošlo je pola veka otkako je Aleksandar – Saša Petrović snimio Skupljače perja, jedan od najvažnijih filmova ovih prostora. Skupljače perja su dobili Specijalnu veliku nagradu glavnog žirija na 20. Filmskom festivalu u Kanu, Veliku zlatnu arenu na 14. Filmskom festivalu u Puli, i nominovani su za Oskara za najbolji film na stranom jeziku 1968. godine. Pričajući o Romima, marginalizovanoj grupi, film je nedvosmislena kritika društva: prvi je u celosti snimljen na romskom jeziku; pokrenuo je druge filmove o Romima; pesma Đelem, đelem postala je međunarodno poznata; Bekim Fehmiju kao Beli Bora postao je veliko glumačko ime, a Olivera Vučo (kasnije Olivera Katarina) kao Lenče postala je evropska pevačka zvezda. Esej koji objavljujemo, Draško Ređep (saborac i prijatelj Aleksandra – Saše Petrovića, zaslužan za Petrovićev drugi veliki film Seobe i jedan od glumaca u tom filmu, veliki jugoslovenski intelektualac) napisao je povodom jubileja Skupljače perja. "Ja imam mnogo toga da kažem o Saši Petroviću, zato žurim kad pišem", objasnio je Draško Ređep fragmentarnost svog eseja
Dve "ruske" premijere i dva gostovanja iz Slovenije obeležila su prethodni mesec na srpskim, pre svega beogradskim pozorišnim scenama
Ne mogu da se ne zapitam gde su sada svi oni politički i analitički "junaci" koji su nekoliko meseci govorili kako je za opoziciju "mnogo bolje da bude više predsedničkih kandidata", jer će se na taj način mnogo bolje motivisati biračko telo". Većina njih je direktno radila za Vučića. Ali neki su, nažalost, bili iskreno ubeđeni kako je "bolje da ima više kandidata, jer se tako obogaćuje ponuda, zahvata širi politički prostor itd"
"Vreme je da se odustane od u svetu davno prevaziđene romantičarske i potom nacionalističke identifikacije jezika sa nacijom i državom, te da se prestane sa manipulacijama jezikom zarad očuvanja pozicija moći, a na očiglednu štetu građana"
"Ako bismo se ustrojili kao stranka, brzo bismo postali kao svi ostali, a to po svaku cenu želimo da izbegnemo", kaže za "Vreme" Ana Stojanović. Umesto toga, pokret Sarmu probo nisi će pokušati da se pomogne ljudima iz drugih opština da se organizuju kako bi do lokalnih izbora 2018. što više mesta u Srbiji napravilo svoje varijante SPN i svoje Preletačeviće
Reporterska ekipa nedeljnika "Vreme" pratila je proglašenje izbornih rezultata u štabovima predsedničkih kandidata Saše Jankovića, Vuka Jeremića i novog predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Vučić uživa u samoobmani i obmani dobrog dela biračkog tela da nikad ne greši. Jer jedan postupak sledi toliko brzo za drugim postupkom da je i u kratkim rokovima nemoguće rekonstruisati prošlost i reći da je neka druga odluka mogla biti bolja
To zbunjuje i posmatrače, koji ipak uglavnom ne priznaju ove izbore. Ne toliko što im se rezultat ne dopada, nego što se kosi s osnovnim pretpostavkama i pozitivnim znanjima o ljudskoj prirodi. Kad može da bira, čovek samo izuzetno i u pojedinačnim slučajevima, odluči da sebi radi o glavi
Da li je građanima koji će na ovim izborima glasati za dvojicu najrelevantnijih kandidata opozicije Sašu Jankovića i Vuka Jeremića, ne po rejtinzima, nego po količini besa, mržnje i propagandnih fekalija, koji se svakodnevno na njih izručuju u stotinama kilograma tabloidnih sadržaja, uopšte stalo do pravljenja – novog vođe? Ili bi ti ljudi, možda, više voleli da vide organizovan tim nekih odgovornih i savesnih ljudi, koji se neće skupiti iza romantičnih parola "ko sme da vas pogleda u oči", pa se posle razbežati kud koji mili moji? Ili je ovde samo vođa u prilici da pobedi vođu
"Ono što se meni čini, i na šta bih ja volio da skrenem pažnju, jeste da smo prestali činiti bilo šta povodom bede. I to je najveći grijeh datog nam konteksta. Što mi nemamo ni odgovor ni želju za odgovor na pitanje kako da zaustavimo patnju, bijedu, zlo, laž, propadanje"
Kako je nezavisna inicijativa intelektualaca s područja četiri države zajedničkog jezika uzburkala duhove i rasterala nacionalističku žabokrečinu
Korporacija Goša iz Smederevske Palanke nekada je imala oko 12.000 radnika širom Jugoslavije, proizvodila je mostove, vozove, pruge, konstrukcije, izvozila u svet, održavala grad i okolinu, i ono najvažnije – služila očuvanju socijalnog mira. Danas nešto više od hiljadu radnika plate prima neredovno, dok proizvodnja stoji, a većina hala i mašina propada
Nekad se u Beogradu pucalo zbog droge, nafte i cigareta, a danas zbog udela u privatizaciji kafana
Istaknuti medijski umetnik Niklas Roy, održao četvorodnevnu radionicu polaznicima programa
U kampanji za predsednika Srbije mediji koji otvoreno podržavaju Aleksandra Vučića, kandidata stranaka okupljenih oko SNS-a, služe se svim metodama i postupcima koji bi mogli da liče na kredibilan novinarski postupak: udaraju tabloidi, ali udaraju i istraživači
Lako je shvatiti zašto vlasti i banke sa negodovanjem gledaju na rast vrednosti i popularnosti bitkoina. Nijedna država ne voli da se suoči sa sistemom kome ne može ama baš ništa. Anonimnost je skoro potpuna, plaćanje bitkoinom jednostavan je način da se u potpunosti zaobiđu regularni finansijski tokovi, uključujući paprene bankarske provizije i plaćanje poreza na promet. I na kraju, sistem je praktično nemoguće zabraniti
Zahvaljujući slobodnom tumačenju zakona i nevešto konstruisanim obrazloženjima, Regulatorno telo za elektronske medije ove godine ne prati ponašanje emitera u predizbornoj kampanji. Pošto, u međuvremenu, nije formiran ni Nadzorni odbor koji imenuje Skupština Srbije, a koji je nadležan da prati postupke političkih stranka i kandidata, pa i izveštavanje medija u kampanji, u ovom trenutku ne postoji nikakva državna, zvanična kontrola onoga što se dešava u etru. I u tom smislu – bez institucionalne kontrole medija u predizbornoj kampanji, bez državnog tela koje bi nadgledalo ponašanje stranaka, u apsolutnoj medijskoj strahovladi – već je sada jasno da u Srbiji 2017. neće i ne može biti slobodnih demokratskih izbora
