Humanitarni aktivizam postao je opšte mesto svetskog džet-seta. U albumima bogatih i slavnih neizbežne su fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim ženama, a svako ko je poznat ili to želi da postane, obavezno mora i da se zalaže za rešavanje ovog ili onog problema. Pitanje je, međutim, šta je to što bogate i slavne inspiriše da budu aktivni, kao i da li taj njihov aktivizam ima ikakve efekte
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)
Povodom intervjua s Veranom Matićem "Komercijalna subverzija"; VREME 959
U čemu je problem? U sudskom stavu koji kaže da "prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu sud ne preispituje sudske odluke, jer postupak ne ide za tim da se utvrdi da li je neko lice učinilo krivično delo za koje mu je suđeno", pa su isti i Hebrang i Žanka Stokić i Slobodan Jovanović i čiča Draža i – ne daj bože – Stepinac i Artuković
Ako su, kao što godinama tvrdi hrvatska strana (u poslednje vreme sve više i srpska), srpski i hrvatski potpuno različiti jezici, u čemu je onda usluga – kad svu dokumentaciju za pristupanje EU koju Zagreb nudi Beogradu, sada valja prevesti sa hrvatskog na srpski – pitali su neki hrvatski mediji, povodom činjenice da se Beograd zahvaljivao na daru, a Zagreb zadovoljno primao zahvalnice
Mnogi današnji strani namesnici u Bosni, baš poput Defosea pre dvestotinak godina, nakon što im se mandat završi, pišu knjige – nekakve putopisno-memoarske hibride. U njima se u formi opšteg mesta ponavlja kao prvi dojam o Bosni neko neodređeno osećanje puno pretnje i mistike
"Nedeljna porcija mržnje"; VREME 948
Čak i da nikada više ne uradi ništa na rasvetljavanju ratnih zločina, posle otkrivanja snimka egzekucije šestorice srebreničkih Bošnjaka, Nataši Kandić je osigurano značajno mesto među borcima za prava žrtava, ali neosporno je i to da svojim postupcima često ide naruku protivnicima i neistomišljenicima
U Beogradu je u 95. godini umrla slikarka Ljubica Cuca Sokić
Za ličnost 2008. godine urednički kolegijum nedeljnika "Vreme" jednoglasno je izabrao Vigora Majića, direktora Istraživačke stanice Petnica, po jednom kriterijumu, pozitivnom doprinosu unapređenju društvenih institucija. Vigor Majić neraskidivo je vezan za nastanak, razvoj i opstanak Petnice, kao jedinstvene naučne i obrazovne ustanove u Srbiji. S velikim i razuđenim timom bivših i sadašnjih petničara, Majić je više od četvrt veka razvijao jedan sasvim autentičan model izvanškolskog obrazovanja, uspevajući da zadrži visok nivo kvaliteta i širok uticaj na čitave generacije mladih ljudi, ali i stotine nastavnika. Petnica je danas jedan od retkih, svetski prepoznatljivih brendova iz Srbije
Agresija malo verovatna, pretnje od secesionizma, terorizma, organizovanog kriminala, pobuna, nepogoda i tehnoloških ataka
Hoćemo li izbeći da prošlost dominira nad budućnošću, jer ispred obe zemlje stoji zajednička evropska perspektiva
