Zima naše netrpeljivosti
Nema zemlje za izbeglice
Zašto je zapaljena baraka u Obrenovcu namenjena tražiocima azila? Zašto se već treću godinu zaredom Srbija suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja azilanata iz azijskih i afričkih zemalja
Zašto je zapaljena baraka u Obrenovcu namenjena tražiocima azila? Zašto se već treću godinu zaredom Srbija suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja azilanata iz azijskih i afričkih zemalja
"Preventivno histerisanje" oko mogućeg svedočenja Sonje Biserko ogoljuje suštinsku falinku svakog nacionalizma
Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim
Kad je onomad Srbija, kao i sve balkanske zemlje, potpisala Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), iz banalnog razloga što neko nešto nije pažljivo pročitao pre nego što je uslove prihvatio, Srbija je bila prinuđena da uvoz cigareta iz Hrvatske carini po stopi od 15, dok se u suprotnom smeru zaračunavala carina od 38 odsto za, doduše, ograničenu kvotu od 1650 tona cigareta godišnje, što je otprilike osam odsto srpskog tržišta. "Šta je – tu je", pravdali su se oni koji su za taj gaf bili odgovorni. "Ruke su nam vezane"
Pogibija oko 300 afričkih migranata pred obalom Italije kao da je promenila svest Italijana. "Njihova" nesreća po prvi put je postala "naša" nesreća, inače bezimena statistika dobila je ljudsko lice: mediji izveštavaju o sudbinama pojedinaca, njihovim nadama i stradanjima. Svima je postalo jasno da nešto mora da se menja. Dok se to ne dogodi na talasu iznenadne empatije, dok se još vade tela iz mora, preživelima po važećim zakonima preti optužnica za pokušaj ilegalnog ulaska u Italiju
Suđenje atentatorima je počelo dvanaestog oktobra. Tipično je za ludilo našeg modernog sveta da je Austrija deset nedelja pre toga objavila rat Srbiji zbog njene odgovornosti za atentat, mada su u to vreme trajala tek prva saslušanja koja bi sudiji omogućila da zaključi da li je takva odgovornost postojala ili ne
Žena koja je kao prava dama odživela 89 godina, koja je decenijama ćutala o nepravdi koju su joj naneli Titovi najbliži saradnici, koja se nije oglašavala na napade ovog ili onog medijskog profitera, koja je dignute glave predstavljala Jugoslaviju i isto tako dignute glave izdržala svoje zatočeništvo, nije zaslužila da joj mediji gaze po dostojanstvu
Poslovična Čehovljeva puška koja u prvom činu visi na zidu, a u poslednjem mora da opali, u slučaju rata u Siriji zove se hemijsko oružje. Još kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama pre više od godinu dana rekao da bi upotreba tog oružja bila prelazak "crvene linije", posle koga bi morala da usledi međunarodna vojna intervencija protiv režima Bašara el Asada, bilo je jasno šta bi moglo da posluži kao izgovor za eventualni napad stranih sila na Siriju
Skupilo se oko ovog projekta letenja od Pariza do Grenlanda i nazad oko petnaest posada i petnaest jednomotornih aviona. Ukupno tridesetak zaluđenika. Ali to se uvek prizna na kraju, kad se završi ekspedicija, to da smo zaluđenici. Već dve godine sanjam o ovom putu. Cilj je da stignemo u mesto Ilulisat, na sredini zapadne obale Grenlanda
Upadljivo je kako se retko Evropska unija spominje u američkim medijima. Prošle godine, na američkim predsedničkim izborima, gotovo da nije bilo reči o njoj, a kada jeste, to je bilo uglavnom zbog ekonomske krize. Nikada se nije spominjala kao činilac u svetskoj politici. Kada bi Evropljani – podsetimo se da ih je oko pola milijarde i da su bogatiji od većine čovečanstva – vodili svetsku politiku, Sjedinjene Države bi je sigurno primetile. Možda ovo neprisustvo Evrope u američkim medijima ukazuje na veću krizu u Evropskoj uniji nego medijski izveštaji o protestima građana nezadovoljnih zbog nemanja zaposlenja i smanjenih plata
Najnoviji skandal sa dezertiranjem važnog analitičara Agencije za nacionalnu bezbednost SAD Edvarda Snoudena razočarao je nas u Srbiji: nas nema na mapi koja je objavljena – za razliku od nekih susednih država. Šta su oni bolji od nas? Pa, kakvi smo mi to ljudi kad se više ni "Cija, snajka, Cija" za nas ne zanima?
Rasplet dostojan tek trećerazrednog horora pokazuje da su Mišel Najt, Amanda Beri i Džina Dedžizus prošle kroz decenijsku agoniju u kandžama poremećenog sadiste