Broj 1 je Severna Amerika (SAD, Kanada), broj 2 je Evropa (Švajcarska, Švedska, Holandija), a broj 3 Istočna Azija (Singapur, Koreja, Hongkong/Kina)... Najupečatljivije razlike između privreda tiču se oblasti istraživanja i razvoja koje su koncentrisane u vrlo mali, mada rastući, broj zemalja
Analiza MMF ukazuje na to da će se u narednim decenijama zemlje između Baltičkog i Crnog mora suočiti sa sopstvenim demografskim šokovima i limitima, posledicama depopulacije i starenja stanovništva, što će imati ozbiljne fiskalne, socijalne i razvojne posledice
Izborom vodećih ljudi Evropske unije nastaviće se, sva je prilika, kopi-pejst politika dosadašnje briselske administracije. Zapadna Evropa dobila je sve ključne pozicije u institucijama Unije, dok istočne zemlje moraju da se zadovolje mrvicama i iznova krenu u borbu za veći uticaj u odlučivanju unutar EU. Evrointegracije Zapadnog Balkana biće i dalje na dugačkom štapu
Kina se već skoro godinu dana suočava sa optužbama iz sveta da u zapadnoj oblasti Sinđijang vlast internira Ujgure i druge muslimanske manjine u "logore za indoktrinaciju". Ona to negira i tvrdi da se radi o suzbijanju ekstremizma, i ne želi mešanje sa strane. U međuvremenu se problem krčkao, da bi nedavno došlo do prve međunarodne inicijative povodom kineske politike prema manjinama u toj oblasti, ali i do oštre polarizacije
Na evropskim izborima u maju niko živ nije glasao za Ursulu fon der Lajen jer nije uopšte bila u priči. Međutim, u briselskim kuloarima je ona odabrana kao kompromisno rešenje za šeficu Evropske komisije. To štošta govori o stanju u Evropskoj uniji i problemima koji je čekaju
Svetska populacija, koju 2019. čini 7,7 milijardi ljudi, do 2030. mogla bi se uvećati na 8,5, do 2050. dostići 9,7 milijardi, a do 2100. godine 10,9 milijardi ljudi. Indija će biti naseljenija od Kine, a u Nigeriji će se utrostručiti broj stanovnika, pokazuju rezultati globalne projekcije Departmana za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija. Da li će zbog jaza između razvijenih zemalja, čije stanovništvo stari, i siromašnih i slabije urbanizovanih zemalja s rastućom mlađom populacijom aktuelna migraciona kriza i tragične regionalne tenzije imati dugoročni karakter
"Smeta mi poređenje književnih dela sa aktuelnim životom zato što ljudi često na pogrešnom mestu traže odgovore na privatne i opšte nedaće. Čitajte časopise i gledajte vesti ako hoćete te odgovore. Naravno, nećete ih ni tamo naći, ali nije umetnost kriva za to"
Špekulanti zemljištem, alavost krupnih stanodavaca i popularnost velikih gradova podigli su cene stanarina u Nemačkoj na nivo tako neodrživ da su kirije postale prvoklasno socijalno i političko pitanje
Eutanazija je svakako vrlo složena iz mnogo razloga. Pa ipak, izvesno je da, iako budući Građanski zakonik ostavlja tu mogućnost, ona kod nas neće biti legalizovana dok ne prođe ozbiljnu raspravu ne samo pravne i medicinske, već mnogo drugih struka i ekspertiza
Prvi album nemačkog sastava Rammstein posle 10 godina zove se isto kao grupa – "Rammstein". Radi se o moćnom zaokruživanju karijere duge 25 godina i iskorišćenoj prilici da se dosegne status mejnstrim zvezda. Nije ni čudo da je planeta još jednom stala, kad su iz Berlina naredili da ih slušamo
Globalni odnosi se menjaju. Dok se saradnja između SAD i Turske pogoršava, poboljšava se saradnja Rusije sa Turskom i pogotovo sa Kinom. Trenutnim okolnostima uprkos, bliskost Moskve i Pekinga ipak ne treba preuveličavati, jer za Kinu strateški interes predstavlja američko tržište, a za Rusiju prioritet imaju odnosi sa evropskim poslovnim partnerima
Ovogodišnji, 11. književni festival Krokodil počinje sutra, u petak, razgovorom Mišela Uelbeka, jednog od najistaknutijih i najprovokativnijih pisaca savremene svetske književnosti, i Biljane Srbljanović, dramske autorke. Pridružujemo im se pričom o manje poznatom Uelbeku
Kardiohirurg Svetozar Putnik kaže da nedovoljan broj donora nije samo naš problem – u celom svetu godišnje se izvrši oko 5000 transplantacija srca, što znači da pet hiljada donora "pokriva" samo 10 do 20 odsto ukupnih potreba za ovim organom
Evropska unija nije poklekla pod naletom ekstremne desnice, što su mnogi predviđali, već je u partijama Zelenih dobila novu političku snagu, što niko nije predvideo
"Kod Vučića je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Krah tradicionalnih partija, jačanje radikalne desnice – evropska politika je konačno ponovo zanimljiva. Evropska unija nije propala niti će propasti, ali nas čeka pet burnih godina u kojima se odlučuje kako će izgledati u narednim decenijama
"U šta verujemo: u laž ili u istinu?" Ovako je predsednik počeo svoje izlaganje u Skupštini u ponedeljak 27. maja, koja je sutradan po podne usvojila izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju – izveštaj o kome je bilo najmanje reči tokom skupštinske rasprave
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
"Ljudi iz Saveza za Srbiju koji su preuzeli proteste moraju da se zapitaju zbog čega januarsku kolonu mokrih nogu počinje da zamenjuje jedan mali šator. Da li se neko oseća odgovornim zbog toga? Moram, s druge strane, da kažem da svi mi još nismo našli čarobnu formulu kako da se skloni Vučić i napravi normalnije društvo. Protesti proteklih pet meseci ga jesu uzdrmali, ali to je sve"
Ne samo da su se lideri Zapadnog Balkana opet međusobno posvađali, već su do izražaja došle i gotovo nepremostive razlike Emanuela Makrona i Angele Merkel po pitanju srpsko-kosovskog problema i širenja Evropske unije
Kao što političari mogu da postanu komični, tako i komičari mogu da postanu političari. Razlika je u tome što su komični političari nehotično komični i po pravilu padaju sa vlasti, dok su komičari širom sveta pokazali da znaju kako da dođu na vlast
Šta Evropljani zapravo žele na izborima za Evropski parlament? Da li će Evropa skliznuti u populističko-nacionalističku "noćnu moru" ukoliko proevropske partije ne dobiju veliku podršku za evropsku stvar? Kakav je uticaj "žutih prsluka" u Francuskoj, koji predstavljaju novo lice političke pobune i besa i da li se evropski politički sistem pretvara u nepredvidivo borbeno polje
U Srbiji se pojam fašizam pretvorio u psovku koja bi trebalo da diskvalifikuje političke protivnike. To je neuka i neodgovorna zloupotreba pojave koja je na tragičan način obeležila 20. vek
"Evropsko pitanje" je bilo giljotina za mnoge britanske vlade, od Edvarda Hita, preko Harolda Vilsona, Margaret Tačer, Džona Mejdžora, Tonija Blera i Dejvida Kamerona pa sve do Tereze Mej
Korisnici kredita u švajcarcima ne traže od države nijedan dinar. Traže da im se vrati nezakonito oduzeta imovina (novac) od banaka jedino i isključivo i na osnovu sudskih presuda. To što država hoće da pomogne banke, to je njen problem; možda oseća grižu savesti kao saučesnik u ovim kriminalnim radnjama
"Evropa više nije Evropa Kanta, Voltera ili Rusoa, to je Evropa Orbana i Salvinija i ja sa njom ne mogu da se identifikujem"
