Beograd–Brisel–Njujork
Rezolucija i još 4000 pitanja, kad Srbija prihvati realnost na Kosovu
Posle usvajanja kompromisne rezolucije o Kosovu Beograd čeka vesti iz Brisela, dok se uočava očekivani porast napetosti na domaćoj političkoj sceni, mada izgleda da se vlada oseća manje neprijatno nego u junu, pod onim hladnim tušem savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde
Iz ličnog ugla – Medijska stranputica
Oni bi da popuju
Organizatori pompeznih okruglih stolova sa ministrom i ambasadorima rešili su da posao privedu kraju i bez najvećih izdavača u Srbiji
Zapad i islam
Krstaši i mudžahedini
Širom Evropske unije vode se rasprave o zabrani nošenja burki, odeći koja podrazumeva potpuno prekrivanje lica i koju nose pojedine muslimanske žene. Neke zemlje su već preduzele konkretne korake. Drugi čovek Al kaide Ajman al Zavahiri se tim povodom u audio-poruci obratio muslimanskim ženama: "Moje muslimanske sestre, nosite svoj hidžab, čak i ako vas to košta novca, obrazovanja ili zaposlenja. Vi ste mudžahedati (ženski sveti ratnici) na najvažnijem bojnom polju"
Memoari Tonija Blera
Kako sam bombardovao Srbiju
"Od početka januara 1999. radio sam na tome da stvorim konsenzus za akciju. Moja strategija je jednostavno bila da osmislim niz jakih deklaracija i održavam diplomatske pregovore, ali i da napravim plan po kojem ćemo u slučaju da oni ne daju rezultate vojno reagovati... To sam video pre svega kao moralni problem... Na Kosovu su obični civili bili odvoženi od svojih kuća i postajali izbeglice, ubijani, silovani, prebijani brutalno i sadistički, cele porodice su ponižavane i uništavane", piše u svojim memoarima Putovanje bivši premijer Velike Britanije
Vek letova nad Beogradom
Premijera i dernijera
"Fijaker za fijakerom zarktao je put Banjice, a niz pešaka bio se otegao od Slavije pa sve do brda" (O interesovanju Beograđana za let češkog pilota Rudolfa Simona, Politika 9/22. septembar 1910)
Evropska spoljna služba
Francusko-britanska predstava
Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope
Kultura sećanja
Himna Buhenvalda
Jedan od direktora kombinata I.G. Farben pokazao je na pesnika Frica Lenera-Bedu i rekao esesovcu, koji je pratio delegaciju: "Ova jevrejska svinja trebalo bi da radi brže!" Drugi direktor I.G. Farbena dodao je: "Ako ne mogu da rade, neka crknu u gasnoj komori!" Pošto je inspekcija prošla, izvukli su doktora Lenera-Bedu iz grupe, udarali ga i gazili nogama, do smrti. Petorica direkora I.G. osuđeni su posle rata na kratke zatvorske kazne, pušteni pre vremena, imali uspešnu karijeru i bili odlikovani, piše književnik Ivan Ivanji u govoru koji je održao na otvaranju festivala umetnosti u Vajmaru, koji se održava od 20. avgusta do 12. septembra
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
Maltretiranje, po zakonu
Strah od otkaza u Srbiji je već nekoliko godina najčešći i najjači, jači je od straha od smrti, rata, kriminala. Taj strah je okidač mobinga
Srpsko-nemački odnosi
Snaga sedmog dela Mercedesa
Nemačka je za Srbiju najvažniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemačku nije važna kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju višestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Najteži spor je oko Kosova, ali glavni problem je to što Srbija nema šta da vozi do Ulma na Dunavu
Nova knjiga Bože Koprivice – Samo bogovi mogu obećati
Sve jeste ako voliš
Ovo je svojevrsna megažanr knjiga – i autobiografija, i esej, i roman. U formalnom smislu je kolaž: barokno bogata proza protkana stihovima i dijalozima. Ona je i životopis i povest sveta kroz svetska fudbalska prvenstva. Prvo poglavlje zove se Naš je život Švajcarska; to je Božo Koprivica, ta istovremena aluzija na Emili Dikinson i na svetsko fudbalsko prvenstvo 1954. godine
Intervju – Dr Dušan Mileusnić, v.d. direktora Instituta
za onkologiju i radiologiju Srbije
Optimistična prognoza
Možemo da kompenzujemo pauze ili izgubljeno vreme u toku zračenja i da lečenje završimo uspešno