Intervju – Ersan Mondtag, reditelj
Probijanje zida tiranije
"Postavlja se pitanje imaju li pozorišta strpljenja da sa njima sarađuju na duže staze, ili ih samo zanima to novo, što iskoriste i potom odbace"
EU i izbegličke kvote
Bitka tek počinje
Uprkos odluci Evropskog suda pravde kojom su odbačene žalbe Slovačke i Mađarske na obavezujuće kvote za prijem izbeglica, zemlje Višegradske grupe ne nameravaju da se povinuju ovoj presudi već nastavljaju po starom. Traže se alternativna rešenja, a zvaničnom Briselu teško da će poći za rukom da promeni stavove pobunjenih istočnoevropskih zemalja u doglednoj budućnosti
Grčka – Invazija Kineza
Glava azijskog zmaja
Dok je Zapad otpisivao privredno posrnulu Grčku, Kina je u nju ušla na mala vrata sa velikim investicijama i još većim planovima. Sada EU i SAD sviraju uzbunu, a Kina od "svog najvećeg evropskog prijatelja" traži i poneku političku uslugu
Kult ličnosti
Bogovi među nama
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
Komunikacije – Erik Mone, potpredsednik McCann Worldgroup, o kampanjama i nagradama koje pomeraju granice
Reklame su prozor našeg vremena za buduće generacije
Beograd je okupio vodeće evropske kreativne stručnjake agencijske mreže McCann koji su razmenili iskustva o tome kako se kreiraju kreativne i efikasne kampanje. Evropskim kolegama pridružio se Erik Mone, direktor za kreativnu izuzetnost i potpredsednik McCann Worldgroup iz Njujorka. Kako budućnost oglašavanja izgleda iz svetskog centra, ali i kako je to biti deo tima koji je osmislio kampanju "Neustrašiva devojčica" koja se prkosno suprotstavlja slavnom "Biku sa Vol strita", samo su neka od dragocenih iskustava koje je Mone podelio sa svojim kolegama
Aleksandar Vučić u štampi na nemačkom jeziku
Ko je rekao Vili Brant
"Unutrašnji dijalog" o Kosovu je u medijima na nemačkom predstavljen baš kako Vučiću odgovara – kao stvar istorijska, a on kao vizionar. Bilo je to odstupanje od mahom kritičkog tona koji štampa u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj obično neguje prema Vučiću
Kultura sećanja
Grifon u službi njenog visočanstva
Austrijanac Paul Rosbaud rođen je 1896. godine. Bio je doktor hemijskih nauka i urednik naučnih časopisa u Nemačkoj. Nemačke kontraobaveštajne službe nikad nisu saznale da je bio i engleski špijun. Službenik MI-6 Frenk Foli bio je jedini koji je poznavao identitet obaveštajca pod pseudonimom Grifon, iako se njegovim izveštajima ponekad bavilo i na desetine eksperata. Rosbaud nikada nije primio novac od MI-6, plaćali su ga časopisi za koje je radio, tako da su sami Nemci finansirali obaveštajni rad koji je otkrio sve što je nemačka nauka činila u korist Hitlerove ratne privrede i pokušajima da naprave atomsku bombu
Masakr u Barseloni
Niskobudžetni terorizam
U poslednjih godinu dana u terorističkim napadima u Evropi ubijeno je više od 150 ljudi. Čak osam puta korišćena su vozila kao sredstvo za napad, u nekoliko navrata noževi. Ovakvi "niskobudžetni" napadi pojedinaca ili samostalnih ćelija islamskih ekstremista su prava noćna mora za obaveštajne službe
Turska
Čistke na Bosforu
Da bi učvrstio vlast, Redžep Tajip Erdogan iskoristio je neuspeli vojni puč kao povod za obračun sa gulenistima, kemalistima i ostalim nelojalnim elementima i pospešio zaduživanje i potrošnju
Kultura sećanja
Crveni orkestar svira za Staljina
Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
Portret savremenika – Maks Veber
Mustra za Srbina budućnosti
Nikad nije loše ponovo čitati Maksa Vebera. No, uvek je loše čitati ga na preskok ili bez razumevanja, a čini se da ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo tako čita. Iznenađujuće za jednog pravnika…