Estetska presuda članova američke Akademije filmskih umetnosti i nauka veli da je najbolji film u prošloj godini 12 godina ropstva Stiva Mekvina, koji je, zanimljivo, u Srbiji premijerno prikazan samo nekoliko sati uoči dodele Oskara. Reč je o filmu pravljenom s namerom da bude veliki film na veliku temu. Najveći broj nominacija imali su Gravitacija i Američka prevara (oba po deset); prvi je osvojio sedam Oskara, potonji – niti jedan
Kako i moj junak, i ja sam se ponadao da će tri kraća prikaza biti manje dosadna nego ako utiske iznesem džumle
Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...
Nedelju dana živim u strahu da ni danas neću dovršiti dobrovoljni prikaz knjige predsednika Jovića "Zašto bih ćutao"
Kako Englezi, za razliku od nas, nisu nikada pretendovali na status "najgostoljubivijeg naroda na svetu", Marks i London su se udobno podnosili. Zabeleženo je samo jedno učešće dr Karla Marksa na nekom javnom skupu, demonstracijama kako se danas kaže, i to baš u Hajd parku, i to baš povodom propisa londonskih vlasti da se nedeljom zatvore trgovine i – točionice pića
Kad dopadoh bolesničke postelje usled virusa, naučno opisanog u "Vremenu" br. 1206, pročitah da je svetlo dana ugledala knjiga Bore Jovića, prkosnog, neću reći svađalačkog, ali ipak naprasitog naslova "Zašto bih ćutao"
Zamislimo li veliki, moćni superkompjuter u koji su uneti osnovni podaci iz biračkih spiskova kako bi, nakon sati i dana procesuiranja, izračunao raspored snaga u budućem parlamentu, mnogo pre nego što se kampanja i pokrene, to bi nas vodilo u veliku debatu o daljem smislu samog glasanja. Šta o demokratiji u osvit novih izbora možemo da naučimo iz nauke rojeva
"Došli smo u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja neće imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da će njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vrše tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-više pokazuju želju za nekom vrstom udvorištva, stvarno možemo da se pitamo šta će biti 17. marta"
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
Na dvestotu godišnjicu Vukove Pismenice, uporedo sa drugim jubilejima, biće mnogo podsećanja, a verovatno i tugovanja za onim delom srpske kulture koji je ostao napisan na danas nepostojećem slaveno-serbskom jeziku. Važna figura te izgubljene kulture je, bez sumnje, Atanasije Stojkovič, autor prvog romana na srpskom jeziku, kao i prve srpske enciklopedije prirode, trotomnog dela Fisika
