Prošlo je tačno 31.536.000 sekundi, koliko ih stane u jednu godinu, dok je planeta, na svojoj eliptičnoj putanji mrdala po raznim osama, da bi nezaustavljivo vođena Sunčevom gravitacijom na kraju sastavila pun krug oko zvezde, ne određujući tim kretanjem samo količinu osvetljenosti i promene u živom svetu, nego uspostavljajući i način na koji doživljavamo i merimo vreme
Moguće je zamisliti kako bi izgledalo doba u kome su zaboravljeni Njutn, Kopernik i Galilej, gde nije bilo rođenja moderne fizike, hemije i astronomije, kao ni razvoja bioloških nauka, potonje industrijske revolucije i uvođenja naučnog obrazovanja u škole, koje je inicirao britanski filozof Tomas Haksli. U duhu discipline koja se naziva alternativnom istorijom, što je takozvani "What if" ili "Šta bi bilo kad bi bilo" specijalitet među načinima na koje istoričari razmišljaju o prošlosti i budućnosti, pokušaćemo da vas, u jednoj mogućoj spekulaciji, odvedemo u vreme bez nauke
Sve se složilo: ideja, ljudi koji su je prepoznali i podržali i, iznad svega, okolnost da su Radomir Antić i njegovi "orlovi" poleteli put Južne Afrike
"Pred našim očima, na nama su se in vivo igrali sa tezama, dokumentima, implementacijama, ingerencijama, konstruktima, projektima, netvorcima… I mi bismo promišljanjem takvog jednog iskustva imali šta da kažemo i toj Evropi. Nije naš brend neki kajmak ili maline. Naš brend je iskustvo svedoka. Jer mi možemo da pomognemo da se ono što se ovde desilo ne desi više nikome nikada"
Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
Nijedan šef Federalnih rezervi Amerike nije posegnuo za tolikim brojem nekonvencionalnih mera. Bernankeova agresivnost na čelu Centralne banke poslužila je kao primer i drugima u svetu kako treba sprečiti reprizu Velike depresije
U 2009. godini Berluskonija su upoređivali sa Cezarom, Musolinijem, Vudi Alenom, afričkim diktatorima, nazivali su ga i "vijagra-premijerom"
Nije lako pronaći pet važnih ekonomskih događaja u Srbiji 2009. jer je reč o teškoj godini koja je protekla u znaku grčevite „ekonomske defanzive". To jest, reč je o godini u kojoj je Srbija sa dosta muka pokušavala da nađe put iz duboke recesije u koju je dopala zajedno sa Evropom i većim delom celoga sveta, još krajem 2008. godine. Ipak, preživelo se i 2009. I to čak nešto lakše nego što smo strahovali
DRAGAN MARKOVIĆ PALMA, lider Jedinstvene
Srbije, morao je da prekine posetu Beču gde
predvodi delegaciju poljprivrednika, da bi glasao za budžet
(B92)
Sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da je od svih evropskih vladara u poslednja dva veka, srpski knez Miloš Obrenović imao najviše dece; ukupno šesnaestoro – osmoro bračne i osmoro vanbračne
