Slučaj helikopter

Politička anatomija tragedije

Posle tri nedelje histerične dernjave i nabusitih prenemaganja, što je sve bilo ne samo nepotrebno, nego i štetno i sramotno, dobili smo izveštaje Vojske o toj nesreći. Već se dade naslutiti u kom pravcu vodi ova nova histerija: sa najdubljim žaljenjem i veoma preko volje za nesreću će biti optužena posada helikoptera, oni koji su i dalje "naši heroji". Izveštaji Vojske, međutim, ukazuju na još neke detalje čiji splet je doveo do sticaja okolnosti iz kojih je nesreća proistekla

Slučaj Barbalić

Anatomija ljudske sramote

Sudovi su dali za pravo uzurpatorima, ličnima i političkima. Tako su i sami, ti konkretni sudije i porotnici, ozakonili radikalsku pljačku koja će ostati tamna mrlja i na njihovim biografijama, ali i na biografijama nekih od danas "najviđenijih" naprednjaka

NATO – Odgovor na krizu u Ukrajini

Svi za jednog, NATO za sve

Na samitu NATO-a održanom u Velsu, 4. i 5. septembra, Alijansa je demonstrirala jedinstvo i odlučnost da brzo interveniše ukoliko bi Rusija izvršila agresiju na još neku državu u svom okruženju. Sve se, međutim, ipak svelo na umirivanje istočnih saveznika simboličnim odlukama, evropske države su SAD nametnule mirniji pristup. I ako NATO nije Rusiji "objavio rat", kao što su neki priželjkivali, i ako je Osnovni akt između Alijanse i Moskve ostao na snazi, mada su neki hteli da ga ponište, rovovi su produbljeni, bezbednosna arhitektura promenjena, a novi hladni rat se nastavlja

Portret savremenika – Nikola Sarkozi

Ambicija i sumnjivi donatori

Iako je mesecima najavljivao svoj povratak na političku scenu, bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi moraće da odustane od tog plana. Suočen je s ozbiljnim optužbama za korupciju, a čak 65 odsto Francuza kaže da ne želi da ga ponovo vidi u Jelisejskoj palati

Okrugli sto u organizaciji nedeljnika "Vreme" i misije OEBS u Srbiji

Anatomija Srpskog pravosuđa

Efikasnost sudova, poverenje građana u pravosudne organe i politički pritisci, pored ostalog, teme su izlaganja i diskusije ljudi iz stranke

Italija – Franko Fratini, savetnik Vlade Srbije

S pogledom uprtim u NATO

Franko Fratini kandidovao se za mesto generalnog sekretara NATO-a naredne godine. Šanse su mu dobre: kompletna vlada u Rimu stala je iza njega, nema vidljivih političkih neprijatelja, važi za pravog evropskog političara, podržao je ratove u Avganistanu i Iraku i tako stekao naklonost američke administracije, uživa ugled u zemljama sa istoka Evrope, Italija preko četiri decenije čeka na tu funkciju. U međuvremenu će pro bono da savetuje Vladu Srbije

Budućnost rata

Proračunato ubistvo sa bezopasne daljine

Generacija letelica koja u upotrebu treba da uđe krajem decenije verovatno će imati "licencu" da izabere i uništi svoj cilj potpuno samostalno, čim je meta uočena. Prvi put na nebu će se naći mašina koja će moći da ubije "po svojoj slobodnoj volji", zavisno od okolnosti, baš kao što to rade samosvesni Skajnet i roboti iz Terminatora

Izjava nedelje

»Ja mogu da verujem u NATO iz razloga da sve što je dosad rekao, oni su to i realizovali: dvaput su bombardovali srpski narod.«

Dragan Marković Palma, lider JS-a i gradonačelnik Jagodine ("Blic")

Reagovanje – »Usiljeni marš do Ist Rivera«, Vreme 1132

Anatomija jednog »portreta«

Nemam ništa protiv toga da autor rezultate spoljne politike ocenjuje kao "u najmanju ruku ambivalentne", jer je njegovo pravo da dâ i takvu ocenu. Sporim mu samo pravo da koristi neistine da bi je potkrepio

Zbog čega nije rehabilitovan Milovan Đilas

Anatomija jednog morala

Zahtev za rehabilitaciju Milovana Đilasa je odraz želje da živimo u nešto pristojnijem društvu, kaže jedan od podnosilaca zahteva, advokat Nikola Barović: "Ne treba Đilasu rehabilitacija, on nikad nije ni bio upitan, osim za one koji su ga sudili, a i za ove koji ga nisu po sili zakona rehabilitovali"

Zoom

Anatomija jednog morala – Zašto se Dragan Đilas ne uvlači u zadnjicu činovnicima EU i da li je to što govori start predizborne kampanje

Šta je to nova "đilastovština" zbog čega se ovaj put ne ide u kazamate Sremske Mitrovice, ali se može završiti u katakombama stranke na vlasti i stranaka koje će, možda, doći na vlast? Stvar je prosta, kao i onda. Onomad su bili narodni heroji s balerinama, a sad su samo balerine

Lični stav – Opomena iz Norveške

Anatomija jednog zločina

Stvaran problem nije Brejvik, ta sasvim obična mešavina desničarskog ekstremizma, paranoidnih ideja, mesijanskih predstava i megalomanije. Takvih ima na desetine hiljada po Evropi. Stvaran problem su društvena atmosfera koja ih stvara, pre svega političari koji ih podstiču, državne institucije koje ne rade svoj posao jer su ostale duboko ukorenjene u ideologiju hladnog rata i intelektualci koji bi radije da ih se to ne tiče

Knjige

Anatomija melanholije

Vilijam Stajron: Vidik tame
Gradac K, Čačak–Beograd, 2011.
(prevela sa engleskog Aleksandra Mančić)

Milovan Đilas

Anatomija jednog morala

(odlomci)

Mladić kao deo folklora

»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«

Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo

Sve je bilo poznato

"Pokolj u zatvoru Dubrava"; VREME 1060

Veoma organizovani kriminal

Poreklo bogatstva Željka Ražnatovića Arkana

Podizanje optužnice protiv estradne radnice i Arkanove udovice Svetlane Cece Ražnatović izazvalo je novo zanimanje za poreklo novca tog famoznog bračnog para. Fenomen bračnog para Ražnatović najbolji je pokazatelj bezdržavlja, nemorala i bestidnosti Miloševićeve novokomponovane Srbije

Priča sa naslovne strane

Poslovi, putovanja i prijatelji Cece Ražnatović

Kako je došlo do toga da Ražnatovićeva dobije radnu vizu za Australiju, u koju joj je, baš zbog braka sa Arkanom i hapšenja u akciji "Sablja" isti zahtev odbijen, za "Vreme" je objasnio Majkl Korkil, portparol Odeljenja za imigraciona i pitanja državljanstva Vlade Australije. "Zahtev za vizu koji je gospođa Ražnatović podnela 2007. godine, odbijen je u junu 2009. na osnovu člana 501 Akta o migracijama, koji se odnosi na takozvani test karaktera. Ako osoba koja podnosi zahtev za vizu ne prođe test karaktera, to može da znači da ima kriminalni dosije, da je bila ili je i dalje povezana sa osobama, grupama ili organizacijama koje su bile ili su još uključene u kriminalne radnje. Korkil je u pisanoj izjavi za "Vreme" pojasnio da osobe odbijene na osnovu člana 501 imaju pravo da se žale Tribunalu za administrativne žalbe i da prilože izjave svedoka koji bi potvrdili ispravnost njihovih karaktera. "U slučaju gospođe Ražnatović, to pravo je iskorišćeno, pa je Tribunal za administrativne žalbe 31. maja ove godine deaktivirao odbijenicu za vizu

Hapšenja na institutu za onkologiju

Anatomija jednog nemorala

Prema zaduženjima i funkcijama, nabavkama citostatika najbliže je rukovodio načelnik Odeljenja pedijatrije na Institutu, Zoran Bekić. Bekić je bio i član Komisije za stavljanje humanih lekova u promet koja daje preporuku šta se od lekova stavlja na pozitivnu listu, a šta ne, ali je, prema informacijama dostupnim "Vremenu", na Institutu bio i u komisijama za nabavku lekova, a po pravilu glavni za nabavku citostatika

Reagovanje

Jugoslavija, Balkanski pakt i NATO

Odsustvo trajne koordinacije na nivou vojne operative, isključivo delimična koordinacija sa Grčkom i odbijanje da svoju odbranu stavi u funkciju NATO odbrambenih planova (Ljubljanska vrata), upućuje na zaključak da Jugoslavija nije bila u odbrambenom sistemu NATO-a

Radikalski Udbini arhivi (3)

Prisluškivani razgovori Željka Ražnatovića Arkana

Služba nije prepuštala stihiji čak ni svoje Frankenštajnove monstrume. Kolikogod tzv. paravojne grupacije bile od koristi, postojala je opasnost da se otrgnu, obezobraze i umisle; štaviše, da posegnu za vlašću. Koliko je ta opasnost bila realna i koliko je bila ozbiljno shvaćena, može se videti iz ovih arhiva

Zauzimanje NATO stava

"Dvesta ovamo, dvesta onamo"; VREME 994

Intervju – Dragan Šutanovac, ministar odbrane Republike Srbije

Možemo li biti ostrvo u NATO-u

Kakav odnos treba da imamo prema tradicionalno prijateljskim zemljama Grčkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Španiji... od kojih očekujemo i imamo jaku podršku iako su u NATO-u. Mislim da se o tome izvesno vreme neće voditi debata, ali će doći trenutak kada će i to važno pitanje biti postavljeno pred nas; biće potrebno dovoljno hrabrosti da se građanima objasni kakva je sve korist od bezbednosnih integracija

Policija o bezbednosnim rizicima

Anatomija jednog rizika

"Imali smo saznanja da će se navijači Partizana, Crvene zvezde i Rada ubaciti u povorku preobučeni u odeću kakvu nose ostali učesnici. Prema saznanjima policije, cilj izgrednika bio je da bukvalno zapale učesnike Povorke, da pljačkaju, ali i da napad prvenstveno usmere na policajce", kaže za "Vreme" načelnik Uprave policije Mladen Kuribak

Portret savremenika – Džozef Robinet Bajden, američki potpredsednik

Železnički senator

Džozef Bajden je bio pobornik aktivne američke politike na Balkanu i nije prezao od primene sile. Među prvima je Slobodana Miloševića okarakterisao kao ratnog zločinca i zalagao se da se ukine embargo na uvoz oružja protivnicima Srbije koja je sprovodila Miloševićevu politiku, te da pripadnici oružanih snaga SAD obučavaju muslimane u Bosni. Iskusni demokratski senator bitno je uticao na tadašnjeg predsednika Bila Klintona da donese odluku da NATO prvo interveniše u Bosni, a potom i da zbog Kosova bombarduje Srbiju

Ukrajina–Krim

Kozaci i NATO

Zabrinjavajuća je činjenica da se u Crnomorskom regionu, u relativno mirnim okolnostima, nagomilavaju razne vojne organizacije, održava se veliki broj vojnih vežbi i toliko pažnje poklanja raznim oblicima međunarodne vojne saradnje

Planetarna turneja Baraka Obame

Od mladog senatora do državnika

Istraživači uglednog instituta Pju su na radaru uhvatili da više od 70 odsto Amerikanaca uviđa da je ugled SAD u sveto znatno opao. Što je još važnije, prvi put od 2004. godine, otkada se anketama ovo pitanje postavlja, većina ispitanika misli da je to veliki problem. Njima je Obama doneo važan suvenir s puta: sliku stranaca kako besomučno mašu američkim zastavicama, a ne sliku onih koji tu zastavu pale