Saradnja srpske i nemačke privrede
Ulaganja sa nemačkim garancijama
"Cilj izvoza treba da budu gotovi prehrambeni proizvodi koje ćemo prilagoditi ukusu i potrebama nemačkog potrošača"
Seobe u Rusiju
Stopama Isakoviča, Karađorđa i komunista
Zahtev Srba sa Kosova da dobiju rusko državljanstvo oblik je demonstracije nezadovoljstva politikom sopstvene zemlje budući da niko ne veruje da bi – sve da to državljanstvo i dobiju – sa porodicama odselili u neke "Nove Srbije" i "Slavjanosrbije" nadomak Zaporožja. A ipak, kako su izgledale seobe Srba u Rusiju i šta je tamo s njima bilo
Vreme nauke
Trideset dva
Knjige
Fizolofska termitologija
Predrag Krstić: Asocijativni filozofski rečnik
Krajina plus, Banja Luka 2011.
Novogovor
Kriza
Botanika
Pod krošnjom omorike
U vreme kada je Jevremovac podignut, botaničke bašte bile su vrlo rasprostranjene širom Evrope. Sve do XVI i XVII veka bile su mesta na kojima se uzgajalo bilje korišćeno za lečenje. Tek u XVI veku dobijaju današnju funkciju – služe za edukaciju
Nuspojave
Statusna neutralnost
Samo ljudi mogu da budu religiozni ili nereligiozni – gradovi to ne mogu. Baš kao ni narodi i države
Nemačka – Neonacisti i tajne službe
Ubice iz senke
Jedna neonacistička grupa ubila je u poslednjih deset godina najmanje deset ljudi, a da niko na nju nije ni posumnjao. Ovo skandalozno otkriće otvorilo je pitanje da li su nemačke obaveštajne službe i policija do te mere nesposobne, ili neonacisti uživaju zaštitu pojedinaca u državnom aparatu. Nemačka vlada najavila je reformu službi, a međunarodni ugled Nemačke doveden je u pitanje
Privatni izvršitelji
Kuc, kuc – došli smo po dug
Kad u celi javašluk, sudski i javnih i komunalnih poduzeća, budu uvedeni i privatni izvršitelji i njihovi "zaposleni i treća lica", cenu neuštimane države platiće opet oni koji su "najslabija karika", građani koji plaćaju tu istu državu, njene sudove i njene vrlo preuranjene eksperimente
Portret savremenika – Dino Merlin
Je l’ Beograd gde je nekad bio
Pomalo je gorko što u čitavoj priči o Dinu Merlinu ima najmanje muzike i priče o muzici, a mnogo više svega ostalog. Ko je čovek koji je 20 godina odbijao da održi koncert u Beogradu, a onda rasprodao tri Arene, kome zbog dolaska u Beograd prete, a na koncertima dežuraju policija, tužilac i sudija za prekršaje
Sličnosti u procesu odlučivanja u EU i bivšoj Jugoslaviji
EUslavija – zajednička klica raspada
Raspad Jugoslavije počeo je sa ekonomskom krizom koja je uključivala visoke dugove koji su putem mehanizma jedinstvene valute delile nejednako ekonomski razvijene i uspešne države. To je postavilo rukovodstva ovih država u međusobno antagonističke političke kurseve
Dužnička kriza, tehnokrate, evropski ustav i Mario Monti
Lutkarsko pozorište Evropske unije
Nominacija Marija Montija za mandatara italijanske vlade otkriva politički uticaj grupa Spineli, Bilderberg, Brojgel, Trilaterala, a i banke Goldman Saks. Mogu li tehnokrate da reše krizu i da li ugrožavaju demokratiju? Da li su oni koji traže spas "izgubili glas"? Evropska unija na novoj istorijskoj raskrsnici – nemačka inicijativa za više Evrope i britansko i češko protivljenje
O glumcu
Hiperborejac, Petar Kralj
Povodom smrti Zorana Radmilovića i Alije Aligrudića, Petar Kralj je 1985. napisao: "Ima nečija šala, potekla iz naših bifedžijskih naklapanja, kako tamo gore, na nebu, u pozorišnoj sekciji, sada trljaju ruke od sreće i zadovoljstva. Dobili su pojačanje. Mogu sada da podele koji god hoćeš komad. A ovima u našoj dolji treba još vremena da bi se oči razbistrile i sagledala veličina praznine koja je iza njih ostala." A kakvo je sada pojačanje za nebo, kakvo je sada pojačanje nebo dobilo: Petra Kralja. I kakav sada komad mogu da podele
Javno mnjenje
Tanka crna linija
Čovek je u opakom iskušenju da i povodom ovog istraživanja konstatuje kako je stepen šizofrenosti javnog mnjenja srazmeran idiotizmu srpskih političara
Specijalni tretman stranih investitora
Pogodi ko dolazi na večeru
Defile stranih menadžera u trpezarijama naših vodećih političara u ovim kriznim vremenima, naši "tajkuni" verovatno gledaju sa mučninom u stomaku. Možda se i s njima nekad večeravalo, ali nikad javno baš uoči izbora, a čini se i da je "sistemsko posluženje" koje im je servirano bilo daleko skromnije od onoga koje se sada nudi stranim ulagačima
Predizborna kampanja na internetu
Politički život i smrt u društvenoj mreži
Ako izuzmemo par primera, političari i stranke na Tviteru i Fejsbuku nisu se mnogo proslavili. Oni imaju daleko manje "sledbenika" i "prijatelja" na ovim mrežama nego što te stranke imaju članova, pa čak često i manje od prosečnih korisnika koji nisu javne ličnosti
Povodom Sajma knjiga
Vladaj, Vladislava!
Optuživati kreatore "kulturne politike" u ovoj zemlji zbog toga što je jedna od dve ključne književne institucije, Beogradski sajam knjiga, došla u najozbiljniju krizu u svojoj istoriji – bilo bi i glupo i nepravedno. Ne zbog toga što – kada bi mogli – ne bi upropastili sve što se upropastiti može. Nego zato što nemaju tu moć. Ali, da se predstavnici samozvane elite "kulturne nadgradnje" u propast "ekonomske baze" sjajno uklapaju, uspevajući da iz gotovo katastrofalne situacije izvuku maksimum bedne koristi za sebe – više je nego izvesno
Intervju – Boris Liješević, reditelj
Teatar paradoksa
"Mi možemo uzeti da radimo komad koji govori o Francuskoj revoluciji i tražiti neke paralele sa našim vremenom, ali opet to nije tema koja ne da ljudima da spavaju. Velika prednost dokumentarnog pozorišta je direktno tumačenje ovog vremena – šta iz ovog vremena može da tumači ovo vrijeme"
Obrazovanje odraslih u Nemačkoj
Šansa za svakoga
Danas, kada procene pokazuju da u Nemačkoj živi oko 7,5 miliona nepismenih, a nadležni kažu da je njihov broj teško utvrditi jer je reč o "nevidljivoj" kategoriji, visoke narodne škole i dalje obavljaju svoju prvobitnu funkciju opismenjavanja i pružanja osnovnog obrazovanja, ali su svoj rad osavremenile uključivanjem koncepta celoživotnog obrazovanja, prekvalifikacija i dokvalifikacija
Izložbe
Beograd, lep grad
Fotografije Aleksandra Ace Simića, prvog srpskog žurnaliste, dragocen je izvor o prestonici i njenim stanovnicima prošlog veka
TV manijak
Fokus info plus
Novogovor
Vau
Pola veka od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću
I dalje jedini
U četvrtak 26. oktobra 1961. godine, Švedska kraljevska akademija donela je odluku da se za tu godinu Nobelova nagrada za književnost dodeli Ivi Andriću. Nagradu je u Stokholmu uručio švedski kralj Gustav VI, u nedelju 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela
Napadi na policiju
Protest zbog nastradalih kolega
Iran u arapskoj slagalici
Ajatolah, predsednik i Hilari Klinton
Iran se nada da će svoj uticaj među iračkim šiitima još lakše da širi bez američkih trupa koje se povlače iz Iraka. Verski vođa ajatolah Ali Hamnei sužava prostor predsedniku Ahmadinežadu. SAD hoće da iskoriste pucanje jedinstva na vrhu vlasti koje se nazire u Teheranu
Izjava nedelje
»Tačno je da evrooptimizam pomalo jenjava i to zato što smo se mi neuporedivo više približili Evropi nego ona nama.«
Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije ("Danas")