Moj muški život
Beli udovac
Muškarci su – to sam već pomenuo – nalik na mačke: sujetni su, konzervativni, ako može slabo pokretni i – razmaženi
Hronika
Niz samoubistava u Beogradu
Rat i kultura
Pljačka i uništavanje kulturne baštine
Jedan od nezaobilaznih pratilaca (cinici bi rekli pokretača) svih ratova i revolucija oduvek je pljačka. Krade se sve što se može zamisliti, novac, nakit, oružje, nameštaj, ali se ne zaboravljaju ni umetnost i istorija, pa stradaju muzeji, galerije, biblioteke, verski objekti, arheološki lokaliteti... U pljačku kreću i pojedinci, stihijski, i čitave države, organizovano
Pravosuđe i silovatelji
Nove stare mere
O gotovo epidemičnim razmerama nasilja nad decom govori i činjenica da je od sveukupno uhapšenih maloletnih ubica preko 90 odsto njih ubilo svoje roditelje zbog fizičkog, mentalnog ili seksualnog nasilja
Zoom
Izborna paljevina – Strela je odapeta, cilja, leti, vreba i može, ako zatreba, da pogodi zadatu metu u svakom trenutku. Možda koliko i sutra. Pa vi posle vidite ko je sve pevao s Cecom i delio narod na miševe i ljude
Četiri godine i par meseci kusur nakon događaja počelo je hapšenje ljudi uslikanih još tada kako pale američku ambasadu. Tako je to s tim događajima koji nezgodno padnu pred jedne izbore, one iz 2008. godine, ali se zato stvar zgodno namestila pred ovogodišnje majske izbore
Mali – Vojni puč i građanski rat
Pobuna plavog naroda
U svetskoj književnosti Timbuktu je mistični grad, mesto za koje većina ne veruje da zaista postoji, što je pokazalo nedavno istraživanje u Velikoj Britaniji. Današnji Timbuktu je grad daleko od stare slave, utonuo u pesak Sahare koja nadire sa severa, ali je poslednjih mesec dana ponovo u udarnim svetskim vestima, kao poslednji grad od strateške važnosti koji su u Maliju zauzeli pobunjeni Tuarezi
Intervju – Marko Oršolić, franjevac i politikolog
Paljenje svetla
"Bog je dao Objavu čovječanstvu. A nije je dao ni papama ni reis-ulemama ni patrijarsima jer oni su kasnije nastali. Dužnost vjerskih poglavara je da tu Objavu dalje njeguju i prenose. Crkve i vjerske zajednice jesu domovine vjerničkog identiteta, ali nisu njegovi nekontrolirani vlasnici. Naš Internacionalni, multireligijski i interkulturni centar je nastao 1991. u Sarajevu da pokažemo da se mi po vjeri možemo razlikovati, ali se ne možemo dijeliti. Ko ljude po vjeri dijeli, on nesvjesno priziva naše međusobno istrebljenje. Vjera je ona, pogotovo vera u jednog Boga, koja mora ljude da zbližava. Možete li vi zamisliti da je u 14. stoljeću jedan franjevac, fra Vito iz Kotora, gradio zadužbinu cara Dušana, Dečane. U 21. stoljeću bi to bio problem, a nije bio u četrnaestom"
Televizija – Okruženje
Kriza bez kraja, beda bez konca
Jedan od glavnih simptoma jugonostalgije jeste i žal za vremenom povoljnih kredita, lagodnog otplaćivanja letovanja i zimovanja, kućenja o trošku preduzeća ili države, odlazaka u samoposlugu bez rezerve sedativa u džepu. No, to doba je davno prošlo, a generacijama koje jedva pamte Tita prepušteno je da plaćaju ekonomske, ideološke i ostale dugove njegovog vremena. Decenija ratovanja, neodgovornost političara, nestručnost državnih ekonomista, svetska ekonomska kriza, a možda čak i "balkanski mentalitet", doveli su do toga da se državljani i državljanke bivših jugoslovenskih republika uglavnom pitaju kako da prežive. Nije stoga čudo što se baš tim preživljavanjem bavila druga emisija serijala "Okruženje", koji se kao prvi regionalni tok-šou emituje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji
Strategija obrazovanja
Korenite promene
Imajući u vidu sve ciljeve Strategije za razvoj obrazovanja, jasno je da su oni svakako poželjni. Međutim, ostaju dva ključna pitanja u vezi sa njenim sprovođenjem: koliko je osam godina, koliko je ostalo do 2020. realan rok da oni budu ispunjeni, a drugo koliko je temeljne promene u sistemu obrazovanja moguće sprovesti bez temeljnih promena u privredi, na tržištu rada, a dobrim delom i bez temeljnih društvenih promena
Kulturna edukacija
Muzej kao učionica
"Cilj muzejskih edukativnih programa je korišćenje muzejskih zbirki kao nastavnog sredstva. Frontalna nastava gubi svoje primarne pozicije već godinama u Evropi i u svetu. A po čemu to znamo? Po tome što deca beže iz škole. Ne beže zbog loših ocena, već zbog dosadnih modela nastave, dosadnih metodoloških principa", ukazuje Vesna Milić, kustos Muzeja savremene umetnosti
Italija
Lakše do otkaza
Premijeru Italije Mariju Montiju predstoji do sada najteži zadatak: reforma zakona kojima se reguliše tržište rada, a koju zahteva Evropska centralna banka. Poslodavcima bi to omogućilo da lakše otpuštaju radnike, sindikati najavljuju proteste
Moj muški život
Ćelav, pa šta?
Zato, savremenici moji dobri, ne brinite se kad primetite da vam kosa polako napušta glavu. To je od one pameti koja mora da raste iznutra. Šta fali nama ćelavima
Kultura sećanja; april 1992 – april 2012.
Hronologija opsade Sarajeva
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Socijalna polarizacija u evrozoni
Napušteni, frustrirani, besni
Ponovo su izbile socijalne napetosti u Italiji, Španiji i Grčkoj. To ipak nije osujetilo sprovođenje direktiva Trojke, koja zahteva da se u zemljama obuhvaćenim krizom sprovede i reforma zakona o radu. Ulog u krizi je šest decenija sindikalne borbe za "socijalnu tržišnu privredu" i prava radnika. Najviše su pogođeni mladi
Tribina – Diplome i tržište rada
Kako kapitalizovati znanje
Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 23,7 odsto, a nemamo ni Nacionalni okvir kvalifikacija zbog kog desetne hiljada ljudi nije vidljivo na tržištu rada. Implementacija Bolonje se čitavu deceniju odvija otežano. Kriza pogađa privredu, ali se paralelno sa tim, poslodavci žale na teškoće u pronalaženju stručnih kadrova. Kako se snaći na tržištu rada po izlasku iz sistema obrazovanja tema je tribine koju su organizovali "Vreme" i Fondacija "Konrad Adenauer"
Intervju – Zoja Bojić, istoričarka umetnosti
Živa antika
"Kao istoričar umetnosti koji se posebno interesuje za antiku, kao neko ko smatra da je antika živa i prisutna svuda oko nas, počela sam da se interesujem za antičke spise o istoriji umetnosti. Malo ih je sačuvano. Zato sam pre više od dvadeset godina počela da prevodim Vitruvija, a zatim i Plinija. Pokazalo se da je takva vrsta literature neophodna"
TV manijak – Povratak Svetlane Ražnatović
Ceca specijal
Zašto je povratak Svetlane – Cece Ražnatović na male ekrane, nakon gotovo godinu dana kućnog pritvora, postao medijski događaj broj jedan
Hapšenja
Hrvatski pasoš za srpske mafijaše
Tehnika je bila sledeća: kontaktira se izvesni Dejan, državljanin Srbije (poternica je raspisana); Dejan kontaktira izvesnu službenicu Policijske uprave zagrebačke u Petrinjskoj, koja radi na pasošima; pola para i dve slike odmah. Policijska službenica onda, uz pomoć odabranih kolega (svi u pritvoru), pronađe zgodan identitet približne starosti i napravi putovnicu
REČNIK demagoških postupaka i procedura ili, popul(ar)istički rečeno, načina da se biračima "zamažu oči"
popul(ar)istički rečnik demagogije
"Svaki građanin i njegovo pravo da bira iznova su postali najtraženija roba na političkom tržištu… Ako me prevare jednom, njihova je sramota, ali ako me prevare dva puta, sramota je moja…"
Vodič kroz 9. Beogradski festival igre
U korak sa svetom
Beogradski festival igre tek počinje i, sudeći po programu, čini se da nosi izrazitu snagu aktuelnosti svetske igre
Izjava nedelje
»PUPS je sada u maloj koaliciji u kojoj smo bili i ranije, ali ovo je uvertira pred operu. Opera će biti tek po završetku izbora.«
Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a, o učešću svoje partije u sledećoj vladi (B92)
Srpska pravoslavna crkva
Kad vladike vladaju
Episkopi SPC-a imaju ogromnu nadležnost u upravljanju svojim eparhijama. Tu slobodu u delovanju mogu lako da zloupotrebe. Čini se da to pokazuju primeri vladike Filareta koji naplaćuje svojim sveštenicima izlazak iz Eparhije, vladike Jefrema koji zabranjuje popadijama da rade ili vladike Vasilija Kačavende koji naplaćuje osvećenje crkava u svojoj eparhiji
Ličnost iz vesti – Arno Danžan (broj 1107)
Bivši špijun u evropskoj odbrani
Biznismen Ratko Knežević tvrdi da je francuski obaveštajac Arno Danžan "omiljeni" prijatelj Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Navodno je upravo on omogućio Subotiću da se uprkos poternici Interpola nesmetano kreće Francuskom, organizovao susret Đukanovića i predsednika Francuske Nikole Sarkozija, svesrdno pomogao da Tomislav Nikolić rasturi Srpsku radikalnu stranku i sve vreme održavao prisne kontakte i sa Čedomirom Jovanovićem i Bebom Popovićem, kao i sa Hašimom Tačijem. Ako je suditi po Kneževićevim iskazima, Danžan je u raznoraznim političkim i kriminalnim peripetijama na Balkanu odigrao ključnu, gotovo mitsku ulogu
Beograd
Uspon i pad Čumićevog sokačeta
Da je sreće, Čumićevo sokače bilo bi beogradski Soho, mesto puno života i svirke u centru grada, u koji i stanovnici i stranci svraćaju da se opuste i uživaju. Ovako, Čumić je simbol onoga kroz šta su prošli i Srbija i Beograd, od turbomode i vladavine "kontroverznih biznismena", do pada u blato, nekakvog oporavka koji se završava u rezignaciji i strahu od budućnosti
Struja naša nasušna
Dug duguje dužnik
Elektroprivredi Srbije potrošači duguju oko 82 milijarde dinara za isporučenu električnu energiju, najveća dugovanja su na područjima koje snabdevaju Privredno društvo "Jugoistok", preko 26 milijardi dinara, dug Elektrodistribuciji Beograd iznosi 16,5 dok su dugovanja potrošača prema privrednom društvu "Centar" malo veća od 15 milijardi dinara, s tim da su na jugu i istoku Srbije dugovi domaćinstava 30 odsto veći od dugova pravnih lica – industrije, komunalnih, malih i srednjih preduzeća, škola, vrtića, bolnica..., u centralnoj Srbiji 44 odsto, dok u Beogradu pravna lica duguju 20 odsto više nego domaćinstva