Petog maja ove godine navršilo se tačno dve stotine godina od rođenja Serena Kjerkegora. Danski filozof koji u našem jeziku živi prvenstveno u crveno-crnim izdanjima biblioteke Horizonti beogradske izdavačke kuće Grafos s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka, kao i u legendi o Andrićevoj zatvorskoj lektiri, Kjerkegor je po mnogo čemu vesnik modernih vremena i naš savremenik
Država već dugo nema monopol na prisluškivanje, to jest presretanje komunikacija građana. Nedavno je otkriven i identifikovan – po prvi put – jedan moderan i skup sistem za presretanje internetske i telefonske komunikacije na teritoriji Srbije koji radi sa adrese privatnog provajdera. To otvara razna delikatna pitanja
Dan pre nego što će na Trgu Republike očitati opelo za Vladu i Parlament, mitropolit Amfilohije Radović je u Nikšiću, na okruglom stolu "Vraćanje Njegoševe kapele na Lovćenu – vraćanje smisla Crnoj Gori", objavio da će, odnosno da je već podneo zvaničan predlog Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve da pokrene proceduru za kanonizaciju Petra II Petrovića Njegoša, vladara crnogorskog i pesnika srpskog
Svoditi nesporazume vlasti i crkve samo na pitanje Kosova bilo bi previše uprošćeno. Niti je to jedini razlog, niti su nesporazumi juče počeli, niti se odnosi svetovnih i verskih vlasti odnose samo na velika, državnička pitanja. Pre bi se moglo reći da je reč o spletu bezbrojnih zajedničkih interesa i problema, u kome država i crkva imaju mnogo lica i mišljenja. A što se tiče onih koji misle da je konačno došlo do raskida previše tesne veze crkve i države, biće da su se prerano poradovali. Ovi na vlasti vernici su taman koliko su patriote i Šešeljevi/Miloševićevi sledbenici, ali nisu protiv uticaja crkve sve dok im se crkva ne zameri. Onda se lako nađu dosijei, pravi i izmišljeni, i za crkvene velikodostojnike i za svakoga ko im nije po volji
Stalne članice Saveta bezbednosti UN su najveći izvoznici oružja. U posao im se meša jedino Nemačka. Opozicija upozorava da se izvozom tenkova i pušaka u zemlje poput Saudijske Arabije ili Katara pomaže gaženje ljudskih prava. Kabinet kancelarke Angele Merkel kritike jednostavno ignoriše, dok se milijarde slivaju u zemlju
Rasplet dostojan tek trećerazrednog horora pokazuje da su Mišel Najt, Amanda Beri i Džina Dedžizus prošle kroz decenijsku agoniju u kandžama poremećenog sadiste
Izbori, bombaški napadi, talibani i slavodobitni povratak bivšeg premijera
Razlika između studenata koji pohađaju kurseve persijske poezije i onih koji prisustvuju rok koncertima, ne može biti očiglednija. Čini se da postoji unutrašnja borba za budućnost avganistanske duše. Ipak, sve više ljudi shvata da ne moraju da se odreknu tradicije i kulturnog nasleđa da bi bili "moderni i demokrate". A šta će biti kada se krajem naredne godine NATO povuče iz Avganistana, niko ne zna
"Strane direktne investicije se nekritički prizivaju kao jedina poluga rasta. Niko ne postavlja pitanje da li će šire stanovništvo zaista profitirati od dolaska stranih kompanija. Dovoljno je osvrnuti se na životni standard ljudi u Bugarskoj i Rumuniji da bismo shvatili da ulazak u EU i uspeh velikog biznisa ne povlači za sobom automatski i blagostanje običnih građana. Istina je da je državni aparat Srbije danas u potpunosti zavisan od projekata i donacija koje odobrava EU na isti način kao što su domaći tajkuni zavisni od stranih banaka"
Odjednom, odnekud je zalajao njemački ker. Bilo je jasno da je naš položaj otkriven. Nismo smjeli da čekamo noć, morali smo odmah preći na drugu stranu Sutjeske. Onih osam "breda" je otvorilo vatru po Nijemcima na Tjentištu. Bitka je bila jeziva... Sjećam se, prvi sam zagazio Sutjesku
"Moj filmski stil je mešavina tragičnog i komičnog, humora i užasa. Valjda je to deo mene; biće da sam i sam takav... Uzgred, mislim da je smeh oblik jaukanja. Čovek se ne smeje nečemu što ga ne dotiče; i obratno: smešno mu je ono što ga boli, ma koliko, inače, bilo krvavo" "Deo šezdesetosmaša je postao vlast: Bil Klinton, Joška Fišer... O našim šezdesetosmašima-kolaborantima, koji su se utopili upravo u ono protiv čega su se borili ‘68, da i ne govorim. A mi ostali? Naša jedina krivica je što smo – izgubili... Da, mi smo gubitnici"
Da li su četiri ubistva, jedno hapšenje i najava povratka Luke Bojovića u Srbiju povezani? Da li iza svega stoji neki novi klan koji likvidacijama konkurenata pravi sebi prostor? Ministar unutrašnjih poslova odavno se slabo bavi svojim poslom. Možda je to ukapirao još neko
Amfilohije Radović, mitropolit crnogorsko-primorski, na uskršnjoj liturgiji u Podgorici rekao da se moli da Bog podari dobro svima (B92)
Nije tačno da nemamo radnički klasu: to je ona klasa koja drugog maja na Košutnjaku čisti, kupi i odnosi razvaline i otpatke neradničkog pira
"Ostrvo iz duše"; VREME 1164-65
Iako želimo da pođemo od pretpostavke da je Mojsije iz Starog zaveta istorijska ličnost, o njemu ne postoji nijedan siguran dokument, a pojavio se u relativno prosvećenoj, kulturnoj sredini, koja je ostavila brojne zapise, verodostojne podatke
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, na prijemu povodom Dana Vojske ("Alo")
"Svaka ozbiljna i odgovorna politika potvrđuje se ne samo retorikom o demokratiji, ljudskim slobodama i pravima, nacionalnom ravnopravnošću, već iznad svega stvaranjem mogućnosti za zaposlenje i da se pristojno živi od svog rada", ističe Modest Dulić
"Pre mnogo godina prvi smo uveli neke odluke koje su tek sada aktuelne i postepeno su se stvari kretale uzlaznom linijom. Uz pomoć hrabrosti, božje volje i sreće ostvarili smo sve što smo zamislili", rekao je Veroljub Stevanović
Budžeti nisu rodno neutralni i ne predstavljaju tek ekonomska sredstva, već odražavaju politiku na novčanu meru i političke prioritete
"Ako je Aleksandar Vučić koordinator službi bezbednosti, ko je odgovoran za eksploziju nasilja u našem svakodnevnom životu? Ako upravlja radom Saveta za nacionalnu bezbednost, ko je odgovoran za haos u tim službama? Za haos u policiji? U kojoj to zemlji komandant Žandarmerije polemiše sa tabloidima preko Fejsbuka? U kojoj to zemlji pitanje direktora policije postaje pitanje života i smrti, opstanka vlade, kao što je bilo ovde kod nas? U kojoj zemlji se prebijaju vodeći političari? Zašto Vučić ćuti o događajima u Segedinu?"
Sto jada (Novosti, Beograd, 2013) je naslov nove knjige Emira Kusturice. Nakon velikog uspeha autobiografije Smrt je neprovjerena glasina, slavni režiser je napisao knjigu priča. Četiri priče (od ukupno šest) kao da čine konture labavog romana koji izvire sa margina Kusturičinog životopisa, ali dve, možda najbolje, deo su nekog drukčijeg i neobičnijeg književnog sveta
Ima nešto zajedničko kod svih koji su zauvek izgubili zemlju ili mesto u kome su rođeni. Nije to samo žal za detinjstvom i zlatnom mladošću, kada je svakome trava bila zelenija i sve nevinije i lepše. Više je neka obogaljenost duše, osećanje da njen nedostajući komad boli kao da još postoji, mada se zna da ga više nema ili da se nepovratno promenio
