Intervju – Rudreš Mahantapa, džezer

Muzika ljudskosti

"Postoji milion načina da se u muzici nešto nauči, ali sve se na kraju svodi na isto: originalnost, integritet i ličnost"

Povodom 40 godina TV serije »Otpisani« – Sećanje na Dragana Markovića

Kako je otpisivan autor Otpisanih

Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt

Srpska pravoslavna crkva i UNESCO

Sećanje na Ahtisarija

Diplomatska ofanziva Srbije u epizodi "Kosovo u Unesku" deluje farsično i kao još jedna loša predstava. Posebno i zato što Srbija još nije uspela da za pregovaračkim stolom pokrene dijalog o položaju i statusu SPC na Kosovu, imovini SPC i srpskoj imovini uopšte, makar o razrušenim nadgrobnim spomenicima na pravoslavnim grobljima

Zemlja ljudi – Kapadokija, Turska

Začarana zemlja prelepih konja

Od Vilinskih dimnjaka, preko Crne crkve, crkve Svetog Vasilija, crkve Svete Varvare i crkve Svetog Jovana, do derviškog plesa i podzemnih gradova, Kapadokija je začaran svet u koji treba skrenuti sa utabanih ruta masovnog turizma

25

Kultura sećanja – Gun Bergman (1916–1971)

Prizori iz ispunjenog života

Ovo je priča o ženi koju istorija pamti kao Gun Hagberg, Gun Grut i Gun Bergman. U brojnim knjigama i monografijama o Ingmaru Bergmanu, ona obično dobije tek tri ili četiri reference u indeksu. U opširnijim hronologijama života Ive Andrića takođe će da zavredi jednu do dve napomene. Reč je, međutim, o ženi koja je povezala dvojicu velikih umetničkih genija XX stoleća, ženi koja je proživela kratak, ali ostvaren život, ženi bez koje ni Ingmar Bergman ni Ivo Andrić u istoriji ne bi imali mesto kakvo imaju

Lični stav

Jagma zadnjeg vremena

Hidžra – napuštanje društva, govora, jezika, pisma, kojim se Samom Bogu pridružuje, označila je početak poslednje četvrtine trajanja čovečanskog, a od tada evo prođe 1437 leta. Nije hidžra iz jezika u jezik, iz srpskog u bosanski, albanski, iz hebrejskog u arapski, iz grčkog, jermenskog u turski, već iz jezika svakog u svejezik jedan, iz svaštoljubnog jednog svakog u Bogoljubni svaki, jedan

Intervju – Petar Božović, glumac

Sve će biti juhahaha

"U pravu je Zoran Milanović, premijer Hrvatske, kad kaže da mi nismo država. Mi smo protektorat"

Nuspojave

Srbovanje, Kusti radovanje

Neofitska pregrejanost stvara nezdravu atmosferu u kojoj moraš da se braniš od optužbe da nekako nisi "dovoljno" ili "na pravi način" ono što oduvek jesi

Izložba – Slike Zorana Matića u Modernoj galeriji Valjevo

Veliki bol

"Sličnu koncentraciju užasa pred tragikom ljudskog postojanja osetio sam samo pred slikama Frensisa Bejkona", rekao je Ljuba Popović o slikama Zorana Matića

Odlomak iz knjige Spisi i ljudi, priče iz advokatske arhive

Nova Crnja, gostionica Marije Kočiš, 22. decembar 1946. – Obrasci pesama i obrasci življenja

Pravoslavlje i ljudska prava

Daleko čedo hrišćanske teologije

Kritike koje dolaze iz tabora pravoslavnih, naglašavaju neki zapadni religiolozi, na račun savremenog koncepta ljudskih prava, mogu se shvatiti i kao doprinos toj ideji

Forum »Hrana za Evropu«

Neiskorišćeni potencijal

Nužne investicije u tehnološki razvoj i infrastrukturu, kako bi se povećala konkurentnost poljoprivrede Srbije

Valjevo – Festival duvan čvaraka

Joj Mile, okani se šljive…

Dačića, sa drugovi, posadiše za sofru, odma pređe na čvarke, počisti tanjir, zatraži vode, dodadoše i rakijicu, nastavi da se zalaže, diže se, reče u kamere, doš’o kao građanin, ima kaže da Ovo nešto što Srbija treba da neguje...

TV Manijak – O Branku Ćopiću

Izokrenuta priča bosonogog djetinjstva

Zamislite koliko je teško, ali i hrabro, nakon tolikih grobova i nacionalizma bilo pisati kao Branko, ili kao Skender Kulenović (a bili su kumovi). Mnogo puta tokom devedesetih, kada su vesti bile ponovo krvave, ili danas kada se prebrojavaju žrtve i meri nesreća pojedinih naroda, padao mi je Branko na pamet. Shvatio sam da je najteže sačuvati narednu generaciju od mržnje, ili kako preneti tradiciju svojoj deci, bez ulepšavanja i mita, ali još važnije – bez mržnje prema komšijama. E to je, brajko moj, Brankova veličina

Intervju – Irena Vojačkova Solorano, stalna koordinatorka UN u Srbiji

Potreba za izgradnjom institucija

Nivo spremnosti raznih aktera u Srbiji, a posebno njenih građana, da učestvuju u procesu formulisanja nove agende UN-a i obezbede svoj glas bio je impresivan, dok je pitanje "kulture i razvoja" zauzelo visoko mesto u njihovoj agendi

Austrija – Lokalni izbori

Srpski faktor u Beču

Od kraja Drugog svetskog rata Beč je "crveni" grad. Socijaldemokrate će u koaliciji sa Zelenima vladati i posle lokalnih izbora održanih 11. oktobra. Ali ne tako komotno kao do sada jer je desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ) osvojila rekordnih 30,79 odsto glasova. Na rezultat su u dobroj meri uticali glasači srpskog porekla, kojih u Beču živi oko 180.000, a kojima se austrijski ksenofobični nacionalisti udvaraju kao "dobrim" strancima

Lisica i ždral

Probni pilot

Ministarstvo saobraćaja još nije odgovorilo na moju jav. ponudu da budem semantički zamorac, da besplatno pokazujem gde su neophodni saobraćajni znaci, a ja za se već nalazim nova polja rada

Intervju – Snježana Banović, rediteljka i teatrološkinja

Ptice, zveri i šišmiši

"Priču o ‘pomirenju’ zavađenih jugoslovenskih naroda i kultura ja zovem Brionskim sindromom, koji se najbolje objašnjava Ezopovom basnom o pticama, zvijerima i šišmišima. Kad su ptice i zvijeri bile u ratu, šišmiš se nije htio odlučiti da li je ptica ili zvijer. Kad su napokon ratnici, skroz izgrebani i očerupani, objavili primirje, šišmiš se iskidao od grljenja i cmakanja s jednima i drugima jer je navodno uvijek bio ‘njihov’. Na Brionima, ali i na još nekim mjestima preživjele ‘interesne YU kulture’, borave ta dvolična lica i dan-danas, a najgore je u svemu što im za to pare, nagrade i aplauze daju blesave ptice i slabašne zvijeri koje se još uvijek, nakon desetljeća njegovog ‘dilovanja’ emocijama i interesima, i danas daju impresionirati šišmiševim lažima"

Topola – Oplenačka berba

Mene boli i srce i glava

Kad se očekivalo da i Dačić gospodin pusti glas, toga ne bilo, bez da namesti nameštenu kosu, pravilno se prekrsti desnom, i pravilno i tri puta poljubi Rusa, i isto tako i toliko Narodnog poslanika

Turska – Teroristički napad u Ankari

Rat na dva fronta

Poslednji teroristički napad u Turskoj komplikuje krvave odnose Ankare s Kurdima i upozorava da Islamska država širi zonu svog delovanja i na Anadoliju

Sirija – Međunarodno ratno poprište

Rusi dolaze

Zapad se ljuti zbog početka ruske vazdušne kampanje u Siriji, mada SAD i Francuska već uveliko na sirijskoj teritoriji intervenišu protiv Islamske države ne pitajući nikoga. U igri su još i Iran, Irak, Saudijska Arabija i Turska, svi, manje ili više, u dvostrukim ulogama

Strip i muzika – Izložba Dvadeset lakih komada

Oko, uho i mašta

Izložba naslovljena Dvadeset lakih komada ima za temu lični pogled italijanskog strip publiciste Andree Placija na stripove inspirisane muzikom

Vreme uspeha! (oktobar 2015.)

Poslovne vesti

Nikola Petrović, prilozi za biografiju

Prvi direktor Srbije

Afera Prisluškivanje izbacila je u medijsku orbitu čoveka čije ime pre toga nije smelo ni da se pomene. On se odlično snašao u toj ulozi i zatražio da televizije javno prenose poligrafska ispitivanja, a iza javnog nastupa ostalo je more nejasnoća i nepoznanica

Tribina nedeljnika "Vreme" i Foruma ZFD – "Peti oktobar, petnaest godina kasnije"

Propale nade i izneverena očekivanja

Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović

Intervju – Bojan Pajtić

Nebeske razmere Vučićeve bahatosti

"Duboko verujem da me prisluškuje neko ko je u vezi sa vlašću. Njihova nervozna reakcija i njihov demanti posle tri sata da pre godinu i po dana mene niko nije prisluškivao i da je to sve izmišljeno, učvrstili su me u pretpostavci da neko iz vladajućih struktura stoji iza toga. Zašto nisu samo izjavili – proverićemo da li je bilo prisluškivanja ili ne? To bi bilo prirodno i normalno. Kako oni uopšte mogu da znaju da neko nije pre godinu i po dana nekog prisluškivao u ovoj zemlji? To je nemoguće utvrditi posle tri sata; pitanje je da li se može utvrditi i posle tri meseca. Histerične, nervozne reakcije, hitne konferencije za novinare, tri saopštenja dnevno, sve me to učvršćuje u uverenju da se dešavalo nešto protivzakonito i da oni nešto kriju"