Moda
Ko je naša današnja Simonida?
U vreme kad je kulturna promocija države imala status projekta od izuzetnog značaja, moda je predstavljala jedan od naših identiteta
Analiza
Samit Putina i Bajdena: Šah, poker ili ruski rulet?
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da neće skršetnih ruku gledati ako se NATO bude širio na istok i/ili Ukrajina bude napala Donbas. Predsednik SAD Džozef Bajden koji je otvorio dva fronta, u Istočnoj Evropi i na Pacifiku, je potvrdio pomoć Ukrijini, ali i indirektno poručio da Amerika neće ratovati zbog nje
Vesti
SAD-Kina: Diplomatski bojkot Olimpijade u Pekingu i kineski odgovor
Amerikanci diplomatski bojkotuju kineske Zimske olimpijske igre. Peking odgovara da ih nisu ni zvali i poručuju Bajdenu da na Samitu o demokratiji, na koji on nije pozvao Kineze, uporede brojeve koji se tiču pandemije - 4.636 smrtnih slučajeva od kovida u Kini i 787.695 u SAD
Blokade puteva, protesti i vlast
Naprednjački batinaši protiv naroda
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
Intervju: Nikola Kovačević
Hronologija izbegličke krize
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
Premijere
Gomila zamornih neodređenosti
Jelica Zupanc: Zagreb–Beograd via Sarajevo; režija Gorčin Stojanović; Jugoslovensko dramsko pozorište
Zatvaranje kultnog novosadskog kluba “Izba”
Fajront autentičnosti
U okviru projekta Evropska prestonica kulture, Novi Sad otvara nekakve kulturne prostore po gradu i troši dobijeni novac, a sada je već izvesno da će mnogi od njih ostati mrtvorođeni: ili će postati zadušni prostori tradicionalističke kulture ili će izaći na tržište estrade. Ostaće, svakako, zapamćen kuriozum da je Novi Sad u jeku kulturoprestoničenja ostao bez jednog od najznačajnijih autentičnih kulturnih stecišta
Običaji
Srećna slava, domaćine
U Crnoj Gori 19. veka dešavalo se da domaćin zbog praznovanja krsne slave padne na prosjački štap, a u srpskim gradovima prošlog veka očekivalo se da gost ode nakon što je treći put poslužen
Intervju
Srđan Dragojević o UO Filmskog centra Srbije: Ovo je sadizam
Upravni odbor Filmskog centra Srbije kojim predsedava Jelena Trivan bez obrazloženja je odbio da sufinansira filmove Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika. Učinio je to „zato što mu se može“, kaže Dragojević
Pregled nedelje
Dva alfa muškarca u Kremlju
Vučić na Skupštini svoje Srpske napredne stranke započinje izbornu kampanju kao srpski alfa muškarac koji je od ruskog alfa muškarca dobio što niko nije, niti će.
Izložbe – Slika slici
Dragocen pogled unazad
Izložba nudi nešto što se na ovim prostorima od domaćih kustosa retko viđa – jedno slobodno, sintetičko tumačenje fenomena iz istorije umetnosti bez mnogo osvrtanja na dominantne diskurzivne tokove. Nedovoljno istražen i još manje u javnosti predstavljen značaj i uloga pop-arta i figurativnog slikarstva u domaćoj istoriji umetnosti čeka neko novo, smelije tumačenje
Italija – Basnoslovna cena parlamenta
Božanski status narodnih poslanika
Politički zanat je na italijanskom poluostrvu prisutan skoro dve i po hiljade godina, što je kod vladajućih struktura stvorilo specifičan gen samoodbrane sopstvene samoživosti i neograničene pohlepe. Polubožanski status narodnih poslanika sada bi konačno mogao da se promeni
Trgovina ljudima – Radna eksploatacija
Izrabljivanje bez granica
Kao i mnogo toga drugog u Srbiji, vlast je i jednostavna pitanja – šta se dogodilo vijetnamskim radnicima koji, preko podizvođača, rade za kineski Linglong, kako je to smelo da se dogodi i ko je odgovoran – svela na to da ko je (medijski) jači, njegova je istina
Pozorište
Košmarni san, neosvešćenost
Balkan Bordello, Jeton Neziraj, režija: Bljerta Neziraj, koprodukcija: La MaMa Theatre, Njujork, Atelje 212 Beograd, Ćendra Multimedia Priština, Moj Balkan Njujork i Beograd
Migrantska kriza – Sukob na poljsko-beloruskoj granici
Ješče Poljska ne zginula
Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja
Lični stav
Hazardi restauracije pretenzija i akcija na planu srpskog ujedinjenja
Veliki problem sa nacionalizmom je u tome što se na toj otrovnoj podlozi mnogo može zaraditi. Raspaljujući nacionalističku ostrašćenost, političari osiguravaju berićetnu berbu glasova, a dežurni kvaziintelektualci laku i brzu promociju, nezavisno od kvaliteta onoga čime zasipaju javnost
Lik iz naše novije istorije
Kako je Ratko Mladić omogućio „Bljesak“ i „Oluju“
Sadašnji "branitelji srbstva" koji kuju u zvezde bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske i proglašavaju ga za heroja, zaboravljaju dve činjenice: kako su pala Kupreška vrata, strateški više nego važan prevoj i kako su se potom hrvatske snage popele na Dinaru, čime im je bio otvoren put za osvajanje Knina i cele Krajine
Izbori 1990 – Odsjaj u sadašnjosti
Sa njima nema neizvesnosti
Možda su ratovi danas isključeni, možda i nisu, da parafraziramo Slobodana Miloševića, ali su u nekim stvarima radikali/naprednjaci otišli korak dalje i prevazišli svoje učitelje iz devedesetih: bez obzira na žestoku mašineriju kojom je raspolagao, Miloševiću nije pošlo za rukom ono što je danas Vučić uspeo – da ukine i privid slobodnih i fer izbora. Milošević, za razliku od Vučića, koliko god da je pokušavao, nije uspeo da uništi opoziciju, niti da ubije u pojam onaj deo građana koji je verovao u demokratiju. Tri decenije posle prvih višestranačkih izbora Srbija je ponovo na početku
Moral i vrednosti današnje Srbije
Junaci našeg doba
Na zidu je haški osuđenik Ratko Mladić. Ispred zida su neki nimalo bezopasni mladići. Okolo je policija, a iza policije država. Ista je to država koja stoji i iza Pinka i Hepija, koja dozvoljava štandove Kapetana Dragana, koja leži na vakcinama, koja gura u javni prostor Branimira Nestorovića
Zaboravljeni
Svakom besplatan lek
Branko Radosavljević je bio jedan od naših prvih diplomiranih farmaceuta, jedan od osnivača apotekarskog udruženja, vojnik Cerske bitke, predsednik opštine Pirot, učesnik u NOB-u, darodavac
Polemike – Jesmo li izgubili Estetiku otpora (2)
Tri pravila obezvređivanja
Prevod nije mehaničko preslikavanje stranog teksta, prevod je umetnost. Kada je u pitanju književnost, ne prevode se reči, prevode se slike; ne čuvaju se doslovan red reči i dužina rečenice, čuvaju se lepota izraza i snaga doživljaja
Naprednjačka Srbija – deset godina posle
Kako je kriminal pojeo državu i politiku
Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate "ekskluzivni" napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala
Samit G20 u Rimu
Svako brine svoju brigu
Na dvodnevnom samitu dvadeset najvećih svetskih ekonomija u Rimu ovog puta se donekle odustalo od uobičajenih zvučnih, ali praznih obećanja. Teme su bile isuviše važne: klimatske promene, pandemija kovida 19, ravnomernija distribucija vakcina siromašnim državama i pre svega reforma međunarodnog poreskog sistema