Vlast i crkva

Blagoslov i kletva

Munjevito reagujući na Amfilohijeve reči, bez ijedne "suze u oku", Vučić je preko svojih saradnika preventivno sekao po najtvrđem srpskom nacionalnom jezgru

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta

Nije to rupa na svirali

Stiče se utisak da je za sada u dijalogu o Kosovu najglasnija Srpska pravoslavna crkva koja je, barem po javno iznetim stavovima, za održanje sadašnjeg statusa, a poneki od glasnogovornika jedva se uzdržavaju da ne bace kletvu na svakog ko bi nešto želeo da promeni

O ljudima i prilikama

Beleške pisane čekajući voz koji kasni neograničeno

Da bi se govorilo o uzrocima moralnog, istorijskog, društvenog i ekonomskog sloma srpskog naroda, potrebno je uporediti zapažanja, analize, iskustva i upozorenja onih ljudi koji su iz ugla psihologije, antropologije, istorije, sociologije i književnosti slali svoja upozorenja i opomene. Zbog toga su njihova mišljenja bila osnova i nekih mojih zapažanja koja želim da ovom prilikom istaknem. Ubeđen sam i nepokolebljiv u svojim uverenjima da ovom našem stanju mora postojati neki dubok uzrok i da su osnovni uzroci pre svega u nama samima. Zbog toga sam se odlučio da u ovom tekstu ne iznosim samo svoja razmišljanja nego da ih argumentujem i mišljenjima nekih naših istaknutih ljudi, pre svega Jovana Cvijića, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Skerlića, Vladimira Dvornikovića i Vladimira Velmara Jankovića

Intervju – Radina Vučetić, istoričarka

O čemu govorimo kad pričamo o Jugoslaviji

„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"

Intervju – Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji

Nezavisnost pravosuđa diktira tempo pregovora

"Ja sam prebrojao više od sto zakona važnih za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koji moraju da se usvoje do kraja 2018, od toga je osamdesetak trebalo da se usvoji do kraja ove godine. Usvojeno je nekih 15 zakona. Ove godine nismo imali prolećno zasedanje, od decembra do kraja aprila skupština nije radila. U izbornim godinama ovakvi planovi ne mogu da prođu jer se političari bave dobijanjem izbora"

Bojkot izbora i računice

Statisti, kolaboracionisti i ostali mačići

Ostalo je u pamćenju da je pristanak opozicije da učestvuje na prvim izborima 1990. olakšao međunarodnim posmatračima da ocene te izbore – slobodnim, a sve dotadašnje primedbe o nedemokratskoj proceduri, neslobodi medija, diskriminaciji opozicije na RTS-u nisu više bile ni tako uverljive ni tako važne. Tako je počelo, a 27 godina kasnije, većina tih problema aktuelna je i danas, samo što su tada opozicionari bili izvan parlamenta boreći se za poštene i fer prve višestranačke izbore. Danas opozicionari uglavnom ne žele da izađu iz parlamenta bez obzira na to što i sami tvrde da je Aleksandar Vučić sa svojim režimom obesmislio Skupštinu i pretvorio je u instrument za ponižavanje i blaćenje opozicije

Tviter i politika

Partijska cvrkutanja i emotivni ispadi

Domaći političari nikako da shvate da je Tviter deo javnog prostora. Ako postoji nešto što nikad ne bi izjavili na TV u, sva je prilika da će loše proći i na društvenim mrežama

Muzej

Most do buduće publike

U očekivanju da se otvori stalna postavka polovinom iduće godine, Narodni muzej izlaže delove kolekcije gostujući u drugim prostorima u zemlji i inostranstvu

Izbori – Startne pozicije

On kao neće, oni ga kao teraju

Moguće parlamentarne izbore, uz redovne beogradske, u isto vreme i najavljuju i demantuju isključivo predstavnici vlasti. Opozicija je potpuno fokusirana na beogradske izbore i nema kapacitet da se posveti i republičkim. Ako parlamentarnih izbora uopšte i bude, jedini uzrok će im biti strah vlasti da, uprkos apsolutnoj političkoj, medijskoj i ekonomskoj dominaciji, može da izgubi prestonicu

Politika na lokalu – Opozicione opštine

Steže se obruč

Kakva su iskustva trojice čelnih ljudi opština koje odolevaju pritiscima SNS, opština u kojima još uvek – a ima ih maltene za prste jedne ruke – ni SNS ni SPS nisu na vlasti

Intervju – Vuk Jeremić

Personalizacija politike na primitivni način

"Kako proširenje Evropske unije trenutno nije na stolu, neki evropski političari vide Zapadni Balkan kao tampon zonu prema Bliskom istoku, koji iz njihove perspektive počinje sa Turskom. Takvi smatraju da Zapadni Balkan treba zato oblikovati kao prostor gde bi se apsorbovali budući eventualni šokovi – izbeglički i svi ostali. A ako vam je cilj da na nekoj teritoriji, uslovno rečeno, imate potencijalni kamp, onda vam tu ne treba demokratija, već brutalni upravnik. To nikako ne može biti u interesu nas koji ovde živimo"

Herta Miler – Književnost u senci skandala

Ko je lisac, a ko fazan

Nabivši Srbima usred Beograda na nos da ih je trebalo bombardovati, te da nam je maltene NATO doneo demokratiju, neupućeno i ljutito ponavljajući površne, crno-bele zapadne stereotipe, Herta Miler je, nažalost, skrenula pažnju sa svojih romana koje i te kako vredi pročitati