"Vidim samo kontinuitet, ne vidim ništa suštinski drugačije u naprednjacima nego što je bilo ikada, niti da će biti suštinski drugačije nakon naprednjaka. Uvek ćemo imati predsednika sa nabujalim egom kao što smo uvek i imali, i uvek ćemo imati te ljigavce kojima je on okružen i tu vrstu politike koja je sama sebi svrha"
Sam čin održavanja festivala, u vreme kada se sve javne manifestacije širom Evrope otkazuju bez mnogo razmatranja, dostojan je svakog poštovanja i bez ikakve sumnje primer zalaganja za kulturu na koji se treba ugledati
Oba "izgubljena" pa ponovo nađena albuma rečito govore da cela priča o rokenrolu još uvek nije ispričana i da još dugo neće biti. Ne iz nekih sentimentalnih razloga, nego zbog toga što je on u međuvremenu postao civilizacijska vrednost i baština, povezujući i pojačavajući glasove svih drugačijih na ovom svetu
Ako se vlast ponaša prema svima kao "kolonijalni upravnik" i široko sprovodi "vaspitnu diktaturu", pendrecima, suzavcem, psima i konjima, pretpostavljam da je bolje da tome ne dajemo svoj doprinos
Kad jedan od najznačajnijih autora rok muzike izvuče iz fioke nešto što je snimio pre 45 godina i ostavio neobjavljeno, ipak se ne očekuje da to "izgubljeno" delo završi na vrhovima svetskih top lista. Ipak, upravo to se desilo sa albumom Homegrown, otvarajući mnoga pitanja o sadašnjoj muzičkoj sceni
"Izuzetno me nervirao taj teror lažne i prave pozitivnosti, to jest kako su svi nudili opcije savršenog života i korisno provedenog vremena dok im je bio pun frižider, pričali su o tome kako sad shvataju šta su im bitne stvari u životu. Valjda se to zna i bez korone"
Bob Dilan veći je od Nobelove nagrade. I on jeste Amerika, baš kao što je to isto Volt Vitman po mišljenju nekih u svoje vreme bio. No, pripada li Dilan više XX veku, onako kako već njegov učitelj Vitman hronološki pripada onom XIX, odnosno, ima li šta da traži u ovom najnovijem
"Klasična muzika je nezaobilazan, divan proizvod zapadnoevropske kulture, ali nije ni bolja ni vrednija od kineske opere, korzikanske polifonije ili džeza. Naše akademske sredine još uvek u svojim programima većinom obrađuju klasičnu zapadnoevropsku muziku kao jedinu muziku vrednu studiranja. Ali, ideja o njenoj globalnoj superiornosti zapravo je kolonijalna"
O koncertu Reja Čarlsa u beogradskom "Pioniru" o kome se malo zna, njegovim strastima i intuiciji u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje jedna kultura", koji "Vreme" objavljuje u saradnji sa magazinom "Vitraž"
"Polako ali postojano ljudi konačno shvataju da dugometražni animirani filmovi nisu samo za decu i porodice, već i za odraslu publiku"
