39. Bitef - rekapitulacija

29.septembar 2005. Ivan Medenica

Čežnja za izgubljenim

Protekli 39. po redu Beogradski teatarski festival bio je verovatno najbolji za proteklih desetak godina: njegov vrhunac bez ikakve sumnje bila je predstava Eraritjaritjaka švajcarskog Teatra Vidi

Kupusijada u Mrčajevcima

21.septembar 2005. Dragan Todorović

Ni satelit da prebroji

I Mrčajevci dobili manifestaciju koja je imala pobednike, i plus začetnika i domaćina Velju Ilića, koji je sve iznenadio iznenađenjem od 20 estradnih i elitnih zvezda, koje organizatora nisu ništa koštale

21.septembar 2005. Ranko Pivljanin

Autobus

Lisica i ždral

21.septembar 2005. Ljuba Živkov

Lelek dragog slušaoca

Skidam kapu Bergmanu i blagosiljam ga za filmove u kojima se čuje samo ljudski govor (mada njegovi junaci dosta i ćute)

Intervju - Rambo Amadeus

15.septembar 2005. Slobodan Georgijev

Demokratija je turbo-folk

"Lojalan sam samo sebi i logici. Uopšte, činjenicu da suštinu demokratije krasi fenomen da se glas pametnog i glas budale jednako računaju demokratiju čini turbo-folkom. Malo komplikovaniji glasački listić bi mnogo ublažio taj problem"

Izložba o radio-difuziji

31.avgust 2005. Sonja Ćirić

Kad se radio kupovao na kredit

Beogradska radio-stanica počela je emitovanje 24. marta 1929. godine u zgradi današnje Srpske akademije nauka i umetnosti, u kojoj je sada postavljena izložba o radio-difuziji

24.avgust 2005. Predrag Ž. Vajagić

Pivo

24.avgust 2005. Dragan Kremer

Scena

Umbria Jazz Festival u Srbiji

Nepoznati Beograd

17.avgust 2005. Momir Turudić

Strah progonjenih

"Kada su nas Albanci terali, govorili su – marš u Srbiju, vi ste Srbi. Ovde nam kažu – šta hoćete, vi Šiptari?", gorko će se požaliti svako od apatrida. Imena Ismet, Selim, Petar, Zoran, prezimena Gaši, Jusufi, Petrović, Jovanović – čini se kao da sve te reči ne znače previše u ovom svetu

Film

17.avgust 2005. Ivan Jević

Lepo i prazno

Pod lažnim imenom
Režija: Roberto Ando
Uloge: Danijel Otej, Ana Mugali, Greta Skaki, Đorđo Lupano

Knjige - džez-memoari Bubiše Simića

17.avgust 2005. Teofil Pančić

Solo jednog dirigenta

Vojislav Simić ne piše "fahidiotske" memoare samo za džez-fanatike: on kroz ličnu priču diskretno portretiše jedan buran vek na trusnom tlu