Dušan Mihajlović uvredio se prošle srede na Zorana Đinđića i otišao u Valjevo da se izduva. Odmah su krenule priče o: ostavci, bežanju od opasnih zadataka, zakulisnim radnjama, korupciji, izdaji i intrigama na liniji DS-DSS. Da je Zoran Đinđić malo bolje pročitao ono što su mu gurnuli pod nos, cele ove uzbune i drame možda ne bi ni bilo
Najnovija galama dignuta oko aktivnosti SFOR-a po Bosni samo je obnovila osnovnu dilemu: da li je velikim silama zaista stalo da veselog Radovana Karaõića uhvate? Sve ovo prometanje, patroliranje, opkoljavanje, uskakanje i pretraživanje ne deluje ozbiljno; više je nalik na ritualno vojničko zabušavanje – evo, radimo, zar ne vidite da radimo
Zašto premijer ne bi napisao otvoreno pismo izbeglicama u kojem bi ih zamolio da poštede pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova
Umesto što organizuje antipiratsku asocijaciju koja sugeriše restriktivne metode u samo jednoj oblasti i neprekidno se bavi postavljanjem politički podobnih direktora kulturnih institucija, naše ministarstvo kulture, i bliska mu ministarstva, moglo je da formira odeljenje koje bi kao servis pomoglo današnjim piratima da izvrše "tranziciju" i legalizuju svoje poslovanje
Stenogrami Anketnog odbora Skupštine Jugoslavije, osnovanog da ispita okolnosti oko ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića, nisu mnogo doprineli rasvetljavanju tog zločina, ali su bacili svetlo na neke druge stvari
Da li srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina Milošević u Hagu "odbrani" kao što sebe brani
"Korak od sto dinara"; "Vreme" br. 579
Boraveći u Srbiji, učinilo mi se da se u psihoanalizi i antikorupcijskoj borbi mogu koristiti isti principi. Prvo treba postati svestan problema, drugo, mora da postoji jaka želja i volja da se reši taj problem i poverenje u ljude koji treba da se izbore s njim
Detalji iz razgovora članova Anketnog odbora s mnogim bivšim obaveštajcima i generalima ipak pobuđuju pažnju. Jer, gde god je Anketni odbor zagrebao, tu je zaudaralo. Policija je morala dosad da obavi niz informativnih razgovora i podnese hrpu krivičnih prijava, naravno, uz priložene dokaze koji potkrepljuju osnovanu sumnju da su počinjena krivična dela. Međutim, policija je, koliko se zna, ostala po strani
Džefri Najs se odlucio da pred kamerama globalnih TV stanica, koje su citav dan pratile sulcenje Miloševicu kao ubedljivo najveci svetski dogacaj, razmatra noviju politicku istoriju ovih prostora. U tom nedovršenom pokušaju, Slobodan Milošević je prečesto ostajao da visi u nekom bezvazdušnom prostoru van stvarnog istorijskog i političkog konteksta u kome su ratovi u bivšoj SFRJ zaista počinjali. Ispalo je nekako da je raspad bivše Jugoslavije gotovo isključivo "srpska stvar", posledica njegovog lošeg karaktera, neutoljive želje za vlašću i genocidne prirode. U slici koju je ponudio tužilac Najs gotovo da i ne postoji druga strana u tim ratovima, činjenica da su nacionalne vođe sasvim lepo sarađivale među sobom, još manje se prepoznaje i nazire ono što je međunarodna zajednica takođe učinila na ovim prostorima
Okolnost da se politički život u Srbiji sve više vrti oko afera u koje su umešane tajne službe – i paraslužbe – trebalo bi da zabrinjava. Vojne službe i obaveštajna služba SID bile su marginalizovane; od milicije je stvorena armija građanskog rata, a Služba državne bezbednosti narasla je preko svake mere kao isključivo i svemoćno oruđe jednog čoveka. Nezdrava fascinacija stranaka DOS-a tajnim službama glavni je razlog što na tom planu još nije uspostavljena prirodna i poželjna ravnoteža
Tek što je 1. aprila 2001. Slobodan Milošević smešten u Centralni zatvor, ovlaštena delegacija je ustanovila da vrata trezora u vili "Mir" nisu zapečaćena i da nedostaje jamstvenik. Ne ulazeći u trezor, članovi delegacije su ga zapečatili da bi 24. januara bilo ustanovljeno da je pečat skinut. Uviđajem je utvrđeno da su pripadnici Resora državne bezbednosti otvarali trezor 3. aprila 2001 – obrazloženje je bilo da traže oružje i eksploziv. Budući da je reč ogromnom prostoru podeljenom na više prostorija, teško je verovati da se u nekoliko minuta koliko su "službena lica" unutra boravila, mogu napraviti velike inspekcije. Da li to pre liči na ponašanje nekog ko je došao na brzinu da uzme ili ostavi nešto
Sama okolnost da su telefonski razgovori Slobodana Miloševića bili snimani skoro tri godine već je dovoljno skandalozna za tadašnje – ali i sadašnje jer se nešto nisu mnogo menjali – rukovodioce službi bezbednosti
Od priče koja je danima privlačila pažnju medija s prostora bivše SFRJ, ostalo je još pokoje retko prisećanje na nekadašnje i trenutne Delimustafićeve poslove, a isplivala su i javnosti do sada ne toliko poznata imena. Najinteresantniji su izgleda bili Zoran Janjušević, Momčilo Mandić i Zoran Drakulić
Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS, na konferenciji za novinare (BETA)
Teritorija bivše Jugoslavije spada među značajnije koridore za ilegalno useljavanje u Evropu. MUP Srbije u istom periodu prepolovio je broj ilegalnih prelazaka (sa 3788 u 2000. godini, na 1278 u 2001). Da bi se razumela dinamika i logika kretanja ilegalnih useljenika potrebni su detaljniji podaci: koliko ilegalaca se uhvati na granici pri ulasku; koliko u dubini teritorije i u kolikoj dubini; koliko pri pokušaju izlaska, a koliko u drugim zemljama kad jednom nesmetano prođu kroz neku državu. Takvi podaci ukazali bi – između ostalog – na dva fenomena: na organizovane lance (za koje se zna da postoje) i na policijsku korupciju (za koju se osnovano sumnja da postoji)
Da li će posedovanje "zipo" upaljača, švajcarskog peroreza i pištolja sa posvetom ubuduće biti dokaz ministarskog zvanja
Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove ("Nacional")
Prvi ministar unutrašnjih poslova nezavisne Bosne i Hercegovine "pao" je u Beogradu po poternici Interpola, ali i po nekim drugim osnovama koje će se tek pokazati - u Beogradu. Na izvestan način odatle je i počeo
Pre četvrt veka Jugosloveni su sa crvenim pasošem mogli bez vize da putuju u više od 100 zemalja, dokle će stići sa novom tankom i elegantnom putnom ispravom
Epilozi priča o reformi i o vojnom udaru za sada još nisu poznati jer su iznenađenja i kopernikanski obrti mogući i kad su u pitanju manje važne stvari. Jedino izvesno jeste da glavni akter, general Nebojša Pavković, ostaje na svom mestu
Pravo na obezbeđenje imaju predsednik države (u oba slučaja), predsednik vlade, predsednik skupštine, ministri unutrašnjih i spoljašnjih poslova. Broj telohranitelja varira od situacije do situacije, dok je jedino stalan broj onih operativaca koji obezbeđuju mesto stanovanja
Izvesno je da su u Resoru državne bezbednosti MUP-a Srbije narezana tri identična CD-a sa petnaest osnovnih tajnih dosijea čelnika nekadašnje opozicije, te osoba iz javnog i kulturnog života. Sve ostalo je sporno
"Bezbednosna kultura" političkih stranaka svodi se – uprošćeno rečeno – na dva posla: obaveštajni (znati šta protivnik, ali i koalicioni partner, smera i kakva je situacija kod njih); i kontraobaveštajni (sprečiti protivnika, ali i koalicionog partnera, da saznaju šta stranka smera i kakva je u njoj situacija). Da se odmah razumemo: sve su to legalna, legitimna i korektna sredstva političke borbe – dok ne pređu granicu krivičnog dela i spadaju u nasleđe višestranačke demokratije u celom svetu
Imenovanje javnosti malo poznatog Nenada Milića dosadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića, a kako se u policiji nezvanično priča, sa velikim izgledima da se u najskorijoj budućnosti ustoliči za ministra čime bi Demokratska stranka očevidno ojačala uticaj na bez sumnje najvažnije ministarstvo u Srbiji
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
