Pretnje smrću, silovanje, krađa identiteta i širenje nacionalne mržnje samo su delić krivičnih dela počinjenih na Fejsbuku, i naša svakodnevica. Da li ćemo saznati ko se krije iza pretnji Borisu Tadiću na Fejsbuku i zašto policajci svakodnevno provode sate na ovoj društvenoj mreži
O onome što se dogodilo 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u centru Sarajeva mnogo se priča, a zapravo malo zna. U žižu javnog interesovanja slučaj Dobrovoljačke ulice stavlja i trenutni proces koji se pred londonskim sudom vodi zbog zahteva srbijanskih vlasti za izručenjem Ejupa Ganića, koji je u tom trenutku menjao zarobljenog Aliju Izetbegovića na poziciji predsednika Predsedništva BiH. Istovremeno, približava se i godišnjica ovog događaja, koji je bio jedan od ključnih u ratovima devedesetih
U zemlji čiji je premijer onako ubijen pre sedam godina, te se stvari ne uzimaju olako i toga su svi svesni. Bolje bi, međutim, bilo da su sve te procenjene mere povećanja obezbeđenja ostale tajna; bilo bi lakše svima. Ovako se u javnosti pravi atmosfera nesigurnosti i zabrinutosti, tim više što nema konkretnih kriminalističkih pokazatelja da o čemu je tu zapravo reč
Prebijanje košarkaša Partizana ispred jednog noćnog kluba, hapšenje počinilaca i javno emitovanje tog čina otvorili su mogućnost da se u Srbiji otvori debata o tome ko sve nosi uniformu i oružje i da li to neko kontroliše. Na zakon koji bi to uredio čekaće se još neko vreme
Sedamnaest godina se uspinjao ka vrhu piramide organizovanog kriminala, širokogrud i surov, izgradio je takoreći imperiju vrednu nekoliko stotina miliona evra koja se, međutim, sad rašiva i kruni. Za vratom mu je Interpol, a on se negde krije: da li u vili na nekom egzotičnom ostrvu, da li u planinskoj kolibi u nekoj balkanskoj nedođiji, za sada je nepoznato
Zbog velikog broja gastarbajtera, Krušar važi za bogato selo. Većina mladih ima automobile, što im znatno olakšava društveni život. Zato nije nikakvo čudo što su Ivana Stojković i Biljana Obradović u subotu uveče sele u Ivaninu "hondu" i ostale napolju do ranih jutarnjih sati, ma koliko se sada pojedini komentatori trudili da dokažu da je ono što im se dogodilo posledica njihovog neopreznog ponašanja
Naši zločinci su svi iste nacionalnosti – zločinačke, glasi ukratko poruka ministra Dačića. Shodno tome, policije u regionu moraju da rade zajedno, jer im je svima protivnik isti. U intervjuu za Vreme, Ivica Dačić govori o organizovanom kriminalu, putevima heroina i kokaina, nužnosti saradnje kako lokalnih tako i policijskih agencija i službi bezbednosti sa svih kontinenata, o Darku Šariću i Stanku Subotiću
Ako je bivši tajlandski premijer ostao samo crnogorski državljanin, ne mora brinuti: Crna Gora ne izručuje svoje državljane drugim državama
Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire
