Godinu dana srpske vlade
»Buđav ‘lebac«na rođendanskoj trpezi
Srpska vlada je daleko od realizacije svojih izvornih obećanja; ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva
Trgovina ljudima
U raljama suda
Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta
Kultura sećanja - Nemačka i nacistička prošlost (1)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra Buhenvald
i Mitelbau-Dora
Na mestu zločina
S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost
Uvrnuti stavovi
"Sloboda štampe u medijskoj Somaliji"; VREME 964
Knjige – "Slike kojih nema" (Prosveta, 2009) Maja Herman Sekulić
Knjiga kao zagrljaj
Ovo je vešto sklopljena knjiga po uzoru na ukrštene reči Vladimira Nabokova. Tako su u ovoj verziji epilog i prolog lako zamenili mesta. I oseća se ta radost skladanja. Rimuju se esej i stih, pismo i ogledalo, mit o biblijskoj Lilit i kratka porodična povest. Rimuju se Jejts i Nabokov (štima to, štima), pa mit o Loliti i Lilit sa Kalenića na rolšulama
Polemika povodom teksta Vojina Dimitrijevića "Sloboda štampe u medijskoj Somaliji", Vreme br. 964
Netačni navodi profesora Dimitrijevića
Zar postoje studije prava koje polaznike uče metodi koju je profesor u prošlom broju "Vremena" demonstrirao? Imao je pred sobom ono što sam ja napisala i potpisala, ali je odlučio da, umesto onog što sam objavila, napadne ono što tobož "mislim" i "verujem"
Kriminal
Kućni pritvor uz narukvicu
Legende o Majklu Džeksonu
Crno-beli svet lažnog Petra Pana
Pet dana pošto je Majkl Džekson umro, imamo sve elemente zapleta ravnog serijama kao što je "Dinastija": počela je otimačina oko njegove imovine, kroz internet je prostrujao audio-snimak poziva Hitnoj pomoći koji je obavio neko ko se nalazio uz pevača na samrti, Džeksonov lični lekar koji je izvršio nestručnu reanimaciju izbegava porodicu i medije, a policija ga je saslušala kako bi saznala šta je sve od lekova davao svom pacijentu
Nemačka – Izborna svađa zbog poreza
Švapska domaćica
Kancelarka Angela Merkel je u centar kampanje demohrišćana za izbore za Bundestag, savezni parlament, koji će se održati 27. septembra stavila poresku politiku: ne samo da tvrdi da poreze neće povećavati, već najavljuje smanjenje poreza u pojedinačnim slučajevima. Mnogi ova obećanja ocenjuju kao besmislena
Jubilej
Kako smo napravili Kosovski boj
Kralj Bosne, Srba i Primorja Tvrtko I u diplomatskom pismu Italijanima hvali se svojom pobedom nad Turcima, a ovi odgovaraju da su već čuli za slavnu pobedu nad muhamedancima. Da li i jedan od najozbiljnijih vladara na Balkanu tog vremena tek tako laže, a naivni Latini, stare varalice, prave se mutavi
Kultura sećanja – Gazimestan 28. juna 1989
Dvadeset pitanja o dvadeset izgubljenih godina
Prošlo je dvadeset godina otkako je Slobodan Milošević na Gazimestanu 28. juna 1989. na milionskom mitingu povodom šeststote godišnjice Kosovskog boja aklamovan za srpskog vođu; više od dvadeset tri godine otkako je 24. aprila 1987. u Kosovu Polju izrekao rečenicu: "Niko ne sme da bije narod"; deset godina otkako je, posle bombardovanja Srbije 1999. i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, narodu "čestitao mir"; još malo pa devet godina od njegovog pada s vlasti; osam godina od njegovog izručenja Haškom sudu; više od tri godine od njegove smrti u ćeliji Haškog tribunala 11. marta 2006; a još malo pa godinu dana od potpisivanja DS–SPS Deklaracije o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje... Procenjujemo da su se strasti dovoljno smirile da bi se razložno govorilo o udesu koji je zahvatio milione ljudi i ostavio pečat na generacijama. Redakcija "Vremena" bi rado objavila gledišta čitalaca o zbivanjima u protekle dve decenije povezanim s njegovom vladavinom
Nuspojave
U parkiću, usred mraka
Od deset ljudi mlađih od pedeset godina koje ćete večeras sresti na ulici ili videti na televiziji, bar osam je makar probalo neku "travku"
Ljubiša Buha Čume
Veliko asfaltiranje
Čume možda nije najkontroverzniji biznismen u istoriji srpske tranzicije, ali je svakako najživopisniji
Govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu, 28. jun 1989.
O Srbima, bitkama i Jugoslaviji
Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti
SAD – Propast Dženeral motorsa
Kraj jedne ljubavi
"Vi ste na prvom mestu kod nas, zato smo mi na prvom mestu kod vas", glasio je reklamni slogan za "ševrolet" tokom šezdesetih, kada se rasplamsavala ljubav između čoveka i mašine, na putu popločanim čistim zadovoljstvom. A šta tu ljubav jače simbolizuje od ružičastog "kadilaka"? Ili "pontijaka" koji je nekada pratio slogan – "Stvoren za uzbuđenje", a čiju proizvodnju Dženeral motors namerava da obustavi do kraja naredne godine
Novi akropoljski muzej
Čudo u Atini
Sve je bilo glamurozno na ceremoniji otvaranja Muzeja. Među stotinama zvanica iz sveta bili su predsednici, premijeri, ministri kulture iz tridesetak zemalja, kao i predstavnici Vatikana i Grčke pravoslavne crkve, koja je blagoslovila otvaranje Muzeja
Reagovanje – povodom teksta Ljiljane Smajlović
"Tužilaštvo za kukolj, žito i merila profesionalnosti", "Vreme" br. 963
Sloboda štampe u medijskoj Somaliji
Posle fudbalskih trenera, u Srbiji pravnici imaju najjaču i najširu konkurenciju. Dok se svi muški stanovnici razumeju u fudbal, mnogo onih sa završenom osnovnom školom, oba pola, izgleda da zna sve o pravu
Izrael
Košer klanje svinje
Premijer Izraela Benjamin Netanijahu je doduše na jedvite jade prvi put izgovorio da može da zamisli palestinsku državu, ali je zatim objasnio da bi to morala da bude država bez osnovnih odlika državnosti i znao je da će to druga strana odbiti. Sve je to više ličilo na fatamorganu, a ne na programski govor, kome se administracija Baraka Obame nadala, nakon što je američki predsednik od Izraela zatražio da prizna palestinsku nezavisnu državu
Istraživanje – PR u Srbiji
Spinovanje, lobiranje, propaganda i ko se time bavi
Nakon petooktobarskih promena, sa demokratijom, stranim investicijama i kompanijama Srbija je doživela i ekspanziju PR-a, a da i ne zna šta znači struka s nazivom od ta dva slova koja se, pritom, ni ne čitaju onako kako se pišu
Domaći komadi
Izvorna misija
Nedavno su održane beogradske premijere dve predstave rađene po domaćim komadima, "Nebeski odred" i "Možda smo mi Miki Maus?", kojima njihov koproducent, Sterijino pozorje, ostvaruje, uz saradnju s beogradskim i stranim partnerima, svoju izvornu misiju
TV manijak
Žuta štampa i crna hronika
Iz ličnog ugla - Novinari pod sumnjom za zločin
Tužilaštvo za kukolj, žito i merila profesionalnosti
Dabome da je bilo ratne propagande u Srba, i sirove i one druge, sofisticiranije. Ništa se od toga se ne sme zaboraviti. Sloboda štampe svakako nije sloboda da u dupke punoj sali vičeš "požar", ali novinarstvo je profesija koja se zasniva na slobodi izražavanja, a u demokratskom i liberalnom društvu postoje stvari koje se ostavljaju javnom mnjenju
Mediji
Tužba protiv »Kurira«
Lepa Brena i istorijsko breme
Zagrebački slatki greh
Zašto bojkot koncerta Lepe Brene nije uspeo? Zato što je u "onoj" Jugoslaviji, a potom i u državama iz nje proisteklim, u vreme kada su odrasli odlučili da prestanu da kliču Breni, zamenivši je raznim miloševićima i tuđmanima, rasla cela jedna generacija dovoljno stara da sve upamti, a dovoljno mlada da se ne uprlja i da ne oseća nimalo krivice i odgovornosti zbog onoga što se desilo. Za njih Brena nije ni raspojasana polugola pevaljka, kako o njoj govore roditelji, ni sredovečna plavuša, gazdarica Granda, za koju se priča da je nekad bila najveća zvezda na Balkanu, kako verovatno misle današnja deca. Njima je detinjstvo proticalo uz miris Kiki bombona, dečje osmehe Sanje Doležal i Ljiljane Nikolovske (Magazin), živim bojama Breninih haljina i ritmu njenih, da, neukusnih i kičastih pesama