U zapisniku koji je napravljen posle krađe piše i da je kod Milana Simića pronađeno "hleba kom. 2x780 gr i 1x800 gr i dve pogače od po 530 gr i 6 lepinja po 110 gr... Po normativima, težina hleba je 500 gr..."
Tragični incident od prošle nedelje kada je u susretu s policijom izgubio život Đorđe Zarić mogao se izbeći. Sada je kasno, jedan je život izgubljen, a desetine života su upropašćeni. Nije, međutim, kasno da se iz te tragedije izvuku pouke – i u policiji i u građanstvu
Dok Obamina administracija u crne rupe privrede ubacuje milijarde, preplašena nacija odgovara u skladu sa američkim načinom života: samo u prva dva meseca ove godine prodato je čak tri miliona komada oružja
Ili ponizno platite fantomske dugove ili vi, gospođo građani i žigosani navodni dužnici, obavite posao Infostana i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu
Milić Vukašinović, muzičar, otkriva razloge zbog kojih je u kuću VB pozvan sa zakašnjenjem ("Press")
Dok zatvaranje velikih ustanova u kojima je smešteno po više stotina osoba sa invaliditetom u Srbiji tek treba da se dogodi, u Italiji su sve institucije ovakvog tipa odavno zatvorene a bivši štićenici uspešno uključeni u društvo
Vukovarskim grobovima, ili invalidima koji demonstriraju u Beogradu, izbeglicama, beskućnicima, gladnima, niko ne može reći prosto: "Izvinite. Zeznuli smo se. Malo smo se opustili pa smo izgubili iz vida neke detalje. Ispalo je da i Hrvati znaju da pucaju. A ono za Karlobag bilo je više u šali." Ali, što je nesreća veća, žrtve su lakovernije, prihvataju svako objašnjenje, pošto je najteže podneti besmisao velikog stradanja
Nikome ko se bavi politikom i društvom ne bih preporučio da bude sasvim neosetljiv na činjenicu što najbolji deo mladih ljudi živi u paralelnom svetu koji se gotovo nigde ne dodiruje s ovom realnošću kojom se danas uzalud bavi cela međunarodna zajednica
Sada, usred zločinačkog, genocidnog rata, niko nema smisla za apstraktnu pravdu, a racionalna i pametna rešenja deluju nestvarno, smešno i gotovo uvredljivo. Srpski i hrvatski ratni vođi bi, naime, prihvatajući ovaj bosanski ustav, morali potpisati da su idioti
Ovaj režim nalazi se pod sankcijama Ujedinjenih nacija i pod istragom za ratne zločine. To je jedina izborna tema, koju valja razviti tako da svi budu svesni toga šta to znači i o čemu se zapravo glasa
Niko, naravno, predsedniku Srbije ne može osporiti pravo da se na izborima kandiduje, pa ni da pretenduje na višu, federalnu funkciju. Svejedno, nisam u stanju da sebi predstavim mentalni sklop čoveka koji traži nagradu od naroda koji bi morao da preklinje za oproštaj
To što je Izetbegovićev očajnički pokušaj spasavanja Bosne očigledno propao, ne znači, međutim, da je išta drugo uspelo i pobedilo. Bosna nije ni sačuvana ni podeljena
Premijer Milan Panić zadužen je da pokaže dobru volju i svakome obeća sve što mu zatraži. U pismu Savetu bezbednosti ponudio je sve što bi se od Srbije moglo zahtevati, čak i poštovanje "Titovih granica", što je termin koji najdublje vređa srpski nacionalizam i koji nije slučajno izabran
Ma koliko Ćosić i Panić nastojali da obezbede mirnu transformaciju, ma koliko da je posebno Ćosić čovek kontinuiteta koji Miloševiću ne bi želeo da učini ništa nažao, stanaru iz Tolstojeve 33 sve to ne može a da ne izgleda kao smak sveta. Zašto bi on otišao kada još ima svog Sokolovića, a oni koji ga guraju nemaju ništa više nego oni goluždravi studenti koji su hteli da mu priđu blizu
Od svega što je Milošević počinio, Ćosiću se nije dopala jedino njegova arogancija prema opoziciji. Shvatio je da je tenzija strahovito narasla i da bi Srbi mogli početi da pucaju jedni na druge. Za razliku od Miloševića, on zaista ume da sluša i da razgovara; radije pridobija ljude nego što se otvoreno konfrontira, tako da bi mogao da ublaži barem lične netrpeljivosti
Ni Mladiću neće poći za rukom da u istoriju uđe kao heroj i dobar Srbin, mada su ovdašnji istoričari umeli da naprave slične alhemičarske podvige. Ali, ovoga puta istorija će se morati pisati u skladu s međunarodnim standardima, jer svet je postao nepopravljivo providan, jer svi znaju sve i nikome se ne dopušta da ostane zatvoren u mračnoj avliji
Uz medijsku podršku i pomoć raznih stručnjaka, premijer je, međutim, prvo pokušao da smiri javnost i dočara sva moguća vađenja i rezervne izlaze u situaciji kada se već zemnja našla izložena tolikim nepravdama. Nametnuto je pitanje kako preživeti sankcije, kao da je reč o elementarnoj nepogodi, a one su uvedene da bi nas navele na pitanje: zašto? Zbog koga?
Od svih mogućih srpskih poteza na Kosovu, ono što sigurno ne dolazi u obzir jeste da će Milošević ikada sesti za sto s Ibrahimom Rugovom. To bi mu ličilo na jedan od onih užasnih snova koji ponekad sanja odrastao čovek: kako se ponovo vratio u osnovnu školu i sedi u klupi s decom
Svi znaju da će svet iz globalne krize izaći drugačiji. Ali kako će proći kultura? Odakle će doći naši novi idoli i ideali
Navršilo se 20 godina izlaženja "Republike", glasila građanskog samooslobođenja, čiji je moto "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Posle 400 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva "Republike" i preko 30 knjiga s prilozima oko 3000 autora, list objavljuje sledeću belešku: "Mahom je poznato i kroz šta smo sve prolazili, kao zemlja i ljudi. Ne znamo pak kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada, a još manje čemu ubuduće možemo da se nadamo." Potpis N. P. – Nebojša Popov, osnivač i glavni urednik "Republike". Mi iz "Vremena" verujemo da odgovor na prvi deo tog pitanja mora ukazati na dalekosežni značaj u "Republici" blagovremeno i "protiv vetra" objavljenih temeljitih analiza srpske strane rata, socijalnog i moralnog sunovrata devedesetih i društvenih sukoba u drugoj polovini XX veka. Umesto kurtoazne zahvalnosti za taj intelektualni i moralni podvig, koja bi mogla ličiti na neku novu "partizanštinu", i "solunaštvo", pa tako i uvrediti ukus ovog savesnog i skromnog istraživača naše zbilje, iz "Republike" prenosimo velike delove analize krize radne etike u Srbiji, naizgled običnu mirnodopsku temu, u uverenju da upravo ona ukazuje kako temeljnost može da učini mnogo za ljudsko dostojanstvo, pa možda krije i odgovor na pitanje: "Kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada?" (Priredio: M. M.; Oprema i međunaslovi redakcija "Vremena")
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Krizni menadžment za čas posla se izrodi u politički program i treba očekivati da će s jedne strane na srpskoj političkoj sceni da raste arbitarnost jednih političkih aktera a da će s druge strane da se osveži malaksali populizam drugih aktera koji će za sve teškoće nuditi jeftine utehe u nekoj novoj mitomaniji
Sve do slučaja Stanišić Jovice znao sam tačno šta treba da osećam prema našima a šta prema sudu koji je produžena ruka da ne kažem čija
"Usvajanje ili neusvajanje ostavke ne znači ništa. Vlada treba da dâ odgovor šta će biti sledeći prioriteti u kulturnoj politici. Da li je prioritetno da država stane iza svojih nacionalnih institucija ili da finansira privatne producente, vašare, parade, jedan potpuno populistički pristup. Nije ovde reč o ekonomskom pitanju, ovo je pitanje političke odluke, da li je ovoj zemlji potrebna institucija kao što je evropski uspešna filharmonija ili joj nije potrebna"
Predlog zakona o zabrani diskriminacije povučen je iz procedure, a o tome da li će i kada biti vraćen u Skupštinu nema pouzdanijih informacija, osim pretpostavki i nagađanja pojedinih predstavnika vladajuće koalicije
