Ovaj novosadski klub se među ekstremnim nacionalističkim i profašističkim krugovima doživljava kao nekakvo satanističko jezgro, antisrpsko stecište „izdajnika“ i „pedera“, koje treba uništiti jer može da ugrozi „srpsko nacionalno biće“ i „srpsku tradicionalnu kulturu“. Drugim rečima, naprednjaci teže ka istrebljenju svega drugačijeg od njih i svakoga ko drugačije govori
Reagujući na izjavu predsednika skupštinskog Odbora za kulturu da „tamo gde se izdvojena sredstva mere promilima, u tim nesrećnim državama kultura ne postoji“, Press služba Ministarstva kulture i informisanja uputila je pismo medijima kojim dokazuje da je njegova ocena „paušalna“
Kako se dogodilo da deci bez roditeljskog staranja božićne poklone donose ljudi okićeni nacističkim simbolima, a sve to samo par stotina metara od humki đaka streljanih 1941.
“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Samo zato što je prvorođeni predsednički sin iz iskrenih rodoljubivih pobuda, jer vaspitavan da voli Republiku Srpsku, otišao u Banja Luku da na Dan RS bude uz svoj prekodrinski narod, svi odreda tajkunski mediji koje plaća Šolak su krenuli da brutalno napadaju i vređaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kaže predsednica Vlade Srbije
Za ček jednog penzionera radi 1,68 radnika, a optimalni odnos trebalo bi da bude jedan penzioner na četiri zaposlena. U 30 gradova živi više penzionera nego ekonomski aktivnog stanovništva
Novogodišnji koncert u Beču je prvi put izveden 1. januara 1939. godine po nalogu Hitlerovog ministra za propagandu Jozefa Gebelsa. Održavao se i u toku rata, poslednji put u Trećem carstvu 1. januara 1945. Zatim je usledila pauza od sedam godina, da bi 1952. počela nova era bečkog Novogodišnjeg koncerta, koji od 1959. prenosi Evrovizija. Za milione ljudi širom sveta nova godina zvanično počinje tek kada Bečki filharmoničari odsviraju “Na lepom plavom Dunavu”
Kada se jednog lepog dana bude ispisivala politička istorija Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, verovatno će biti dovoljno tek nekoliko pasusa da se prepričaju i pojasne rezultati delovanja “skakavaca” koji su razorili društvo, ukinuli politiku, dezorijentisali građane i državu doveli na slepi kolosek. Nema tu mnogo filozofije, sve je veoma prosto
Jedna neobična godina je za nama, a broj utisaka daleko prevazilazi okvire ovog pregleda. Kada smo svi pomislili da je korona na izdisaju, da ćemo se vratili koliko-toliko redovnom stanju, izbio je rat u Ukrajini i gurnuo nas u još veću, globalnu krizu. Premotajmo, dakle, kao na savremenim daljinskim upravljačima, ovu godinu, možda se u podsećanju otkriju nekakvi nagoveštaji budućnosti
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
