Rodno odgovorno budžetiranje za mlade
Javni budžeti moraju prepoznavati potrebe i žena i muškaraca
Budžeti nisu rodno neutralni i ne predstavljaju tek ekonomska sredstva, već odražavaju politiku na novčanu meru i političke prioritete
Intervju – Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije
Zašto me napadaju hijene
"Ako je Aleksandar Vučić koordinator službi bezbednosti, ko je odgovoran za eksploziju nasilja u našem svakodnevnom životu? Ako upravlja radom Saveta za nacionalnu bezbednost, ko je odgovoran za haos u tim službama? Za haos u policiji? U kojoj to zemlji komandant Žandarmerije polemiše sa tabloidima preko Fejsbuka? U kojoj to zemlji pitanje direktora policije postaje pitanje života i smrti, opstanka vlade, kao što je bilo ovde kod nas? U kojoj zemlji se prebijaju vodeći političari? Zašto Vučić ćuti o događajima u Segedinu?"
Monografija Marka Somborca
Ljudi s četiri prsta
Teška je i glomazna ova monografija, ali vredi svaku paru: ona je serija nesmiljenih portreta likova koji nam određuju, a u većini i zagađuju živote
Festival Todo Mundo
Nima Splita do Stambola
Na drugom Todo Mundo festivalu beogradska publika je imala priliku da sluša hrvatske klape, romske trubače, srpske harmonikaše, balkanske ženske horove, istanbulske rembetikaše i turski psihodelični rok u njihovim neočekivanijim izdanjima
Nuspojave
Za Pajtića dva putića
Kako je jedan oprezni centrumaš najednom isfabrikovan u Demona zemlje Srbije? Nije se promenio Pajtić, nego je suštinski promenjen pejzaž u kojem deluje
Miting vojvođanske opozicije
Narod se, zasad, nije dogodio
Ono što naprednjaci i socijalisti imaju u Vojvodini je ili politički potrošeno i/ili kompromitovano, a "narodna energija" je slaba ako se poziva na red i mir i ako moraš ići na miting sa cvećem (naročito lalama, kad dospeju), a nema šanse da posle nekakvog lupanja grada dođeš bar do nekih novih patika iz obližnje autonomaške radnje. U stvari, narodni bes zbog siromaštva uvek se može okrenuti i protiv vlasti koja ga podjaruje na nacionalnim i državnim pitanjima
Intervju – Murat Ertel, muzičar, Baba Zula
Mistika savremenog Istanbula
"Odrastao sam slušajući narodnu muziku i turski psihodelični folk-rok iz šezdesetih, ali i različitu muziku iz celog sveta. Moji neturski uzori, da pomenem nekoliko imena, bili su Muhamed Ali, Bob Dilan, Bob Marli i Džimi Hendriks. A ono što sviramo je u suštini ritualna muzika – mi smo turski dab, fank, pank, folk bend
Ratni veterani u Srbiji
Ljudi kojih se svi odriču
Zašto gotovo niko u svoj CV neće da stavi učešće u ratovima; kako se danas promišlja vlastiti boravak na ratištu; ko sve pati od postraumatskog sindroma; kakav je društveni položaj ratnih veterana i zbog čega su oni stigmatizovani i marginalizovani
Pregovori, Kosovo i Evropska unija
Devedeset šest sati Državnog vrha
Maksimalno dramatizujući pregovore sa Prištinom u Briselu vlast je potpuno raspametila javnost različitim signalima i izjavama. U čitavoj toj konfuziji snašle su se jedino naprednjačke pristalice, njih nisu mučile nikakve dileme. Konkretno: najbolje je i baš onako treba kako odluči Državni vrh – kakva god ta odluka bila
Presek stanja ekonomije
Drži bure vodu
Rastu javni dug i nezaposlenost, bankama se ne isplati da kreditiraju privredu, a sa strukturnim reformama se nije ni započelo
Jubilej
Dve decenije rada Fondacije »Hemofarm«
"Ciljevi koje smo sebi postavili jesu ambiciozni, ali mi u njih verujemo i uložićemo našu volju, znanje, entuzijazam i resurse da ih ostvarimo. Godina pred nama biće ispunjena novim projektima, a kroz nova ulaganja u strateška partnerstva želimo da, osluškujući potrebe društva, proširimo ulaganje i unapredimo kvalitet života svih građana", najavio je za 2013. Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije "Hemofarm"
Nuspojave
Uloga Gebelsa u kulturnoj revoluciji
Jedno je izigravati radikalizam "držanja izvan situacije" po fensi čaršiji od gornjeg Dorćola do prednjeg Vračara – a drugo suočiti se sa posledicama u stvarnom svetu
Patrijarh, premijer i izdavač Forbs
Modernizacija spasiteljstva
Ima još problema u traganju za odgovorom na pitanje kako uopšte objasniti Forbsovu posetu Srbiji, a posebno njegov susret sa našim patrijarhom, što valjda nije učinjeno u nekom turističkom paket-aranžmanu za Vip goste, jer g. Irinej se ipak ne može uporediti sa nekim plemenskim vračem iz kakvog zabačenog urođeničkog plemena
Beogradski festival igre
Novi standardi
Jubilarni deseti Beogradski festival igre obeležiće i Pekinški plesni teatar, koji ovom prilikom gostuje prvi put u regionu
Krizni barometar
Na Balkanu ništa novo, dok se međunarodna situacija intenzivira
Možda briselske pregovore predstavnika Beograda i Prištine treba posmatrati i iz sledećeg ugla: među 58 evropskih konflikata, najčešći su oni koji se tiču autonomija (14) i secesija (14); pregled žarišta Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata pokazuje da je Balkan ugašeno krizno žarište, koje tinja...
Idoli mladih
Mozzart i Mocart
Od početka nešto je krenulo pogrešnim putem u istraživanju o mladima i kulturi, i na kraju završilo u ogromnom nesporazumu. U međuvremenu, mladi, tačnije maturanti, u očima javnosti ispali su neznalice, potpuno krivo postavljeni u svojim viđenjima sveta, kao kakav apsurdni deo ovog društva
Nostrifikacija diploma
Slučajno obeshrabrenje
Iako je, nakon ratifikacije Lisabonske konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u Evropi i donošenja Zakona o visokom obrazovanju nostrifikacija ukinuta, u praksi se povratnici u Srbiju i dalje suočavaju sa sporim, komplikovanim i skupim procesom zakonski nepostojeće nostrifikacije
Vršnjačko nasilje
Školsko doba pod kacigom
Osam od deset škola sa najviše nasilja u Srbiji nalazi se u Beogradu
Knjige – Prepiska Oster–Kuci
Apostolske epistole
Sedmog marta, pre tačno tri nedelje, izdavačka kuća Viking objavila je u Americi knjigu Here and Now, s podnaslovom "Le_ ers 2008–2011". Reč je o knjizi prepiske dva pisca: Pola Ostera i Dž. M. Kucija. Prepisku počinjemo da čitamo sa osećanjem da ulazimo u intelektualni svet dva savremena literarna klasika, a sklapamo knjigu sa uverenjem da smo upoznali dva čoveka, pametna i komplikovana, s jednostavnim apostolskim imenima, pa ih u sebi, zbog silnih potpisa na kraju pisama, počinjemo zvati Pol i Džon, da baš ne kažem Pavle i Jovan
Fudbal
Sinišine velike cipele
Godinu dana od kad se Siniša Mihailović vratio u srpski fudbal vidimo da je taj povratak bio diletantski, nepotreban i preuranjen
Šta je Tito stvarno jeo – i pio
Puhovina, cviček i čivas
Mnogi se danas hvataju za Tita, pa tako i u pogledu hrane. Izgleda da se Tito dobro prodaje. Pedesetak puta sam kao prevodilac sedeo za njegovom trpezom, što na banketima, što na intimnijim obedima. Video sam šta voli, a na šta se mršti, a verodostojni izvori tvrde da je znao dobro da kuva. Među njegova omiljena jela spadala su puhovina i ćurka sa mlincima, voleo je cviček – kiselo vino koje neki nazivaju i "pogledom na svet"
Srpsko–mađarski odnosi
Ovako i onako, igy is, ugy is!
Bolje je da ne potegnem pitanje kom narodu pripada junak koji je Beograd odbranio od Turaka, Srbi ga poštuju kao Janka Sibinjanina, Mađari kao Hunjadi Janoša. Ja mislim da je bio Rumun, ali nema nikakve sumnje da je bio otac velikog mađarskog kralja Matije Korvina
TV manijak
Mobilna demokratija
Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka (najava)
Čemu umetnost
"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"
Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka
Čemu umetnost
"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"
Intervju – Žarko Korać
Podaništvo i uterivanje straha
Vučić se, hteo – ne hteo, javnosti prikazuje kao ekstremno autoritaran vladar od koga – kao jedinog poštenog i čestitog, je li – uvek sve zavisi. Ostali su, naravno, pod znakom pitanja. Na kraju, evo, navešću vam i primer: dugo godina sam poslanik u Skupštini i moram da kažem da nikada u životu nisam video prizor na kakav sam slučajno naleteo pre nekoliko meseci... Kada su čuli da dolazi Aleksandar Vučić, poslanici su izašli iz skupštinske sale i u hodniku napravili špalir kako bi ga dočekali