Izbeglice sa Bliskog istoka ne žele da ostanu u Srbiju, a u tom smislu može se reći da izbeglički ili migrantski sistem u Srbiji, u načelu, funkcioniše dobro. Na terenu se mogu primetiti manjkavosti u organizaciji i kontroli procesa od čega ponešto jeste dlaka u jajetu, ali ima i trnja u oku
Nogu pred nogu i mic po mic, Srbija je otvaranjem prvih poglavlja došla na prag EU, ali kada će se vrata otvoriti
"Cela ta priča da smo mi korumpirani, nesposobni, nestručni, da ne umemo, apsolutno nije tačna. Mislim da su mnogi ljudi koji pričaju takve priče lobisti multinacionalnih kompanija, zastupaju ovde nečije interese, za to su verovatno plaćeni. Mi smo bili najrazvijenija zemlja jugoistočne, možda i centralne Evrope u nekim segmentima moderne tehnologije, digitalne elektronike. A nije to tako davno bilo. Ako smo mogli tada, zašto ne bismo mogli i sada? I danas su deca pametna, samo što od njihovog školovanja nemamo ništa"
Knjiga Jove Anđića Književni vodič kroz Beograd, nedavno objavljena u izdanju Lagune, predstavlja pokušaj da se načini literarna topografija srpske prestonice. Zamišljena kao svojevrstan vodič kroz kulturnu istoriju Beograda tokom poslednja dva veka, ova knjiga govori o životima dvadesetak pisaca čija je sudbina povezana sa Beogradom, beleži mesta na kojima su živeli, radili, provodili vreme i o kojima su pisali. Književnici čiji se trag Beogradom u ovom Književnom vodiču prati jesu Dositej Obradović, Ðura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor. Namenjen široj čitalačkoj publici, Književni vodič kroz Beograd je pitko i informativno pisan i bogato ilustrovan fotografijama i mapama, kao i odlomcima iz književnih dela sa beogradskim temama. Iz ove knjige, uz dozvolu izdavača, donosimo odlomak posvećen Aleksandru Popoviću, u znak podsećanja na ovog velikog dramskog pisca
"Činjenica da neki sudija u Srbiji, posle potvrđivanja optužnice, traži autentično tumačenje propisa na kome je zasnovana ta potvrđena optužnica, zvuči dosta ekstravagantno, čak i kada su u pitanju sudovi u Srbiji", kaže za "Vreme" advokatica Branislava Isailović
Uoči klimatske konferencije u Parizu, nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Hajnrih Bel" organizovali su tribinu o pokušajima da se problem globalnog zagrevanja reši na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog
"Ne postoje zajedničke karakteristike sportista koji koriste doping. Nekad se dogodi da neko slučajno, uz neki suplement, unese nedozvoljenu supstancu. Međutim, sportista je odgovoran za ono što se nađe u njegovom organizmu, to je pravilo njegove striktne odgovornosti. On je kriv i mora da zna šta unosi u organizam. Takođe, mora da zna koje su zabranjene supstance"
Prema Međunarodnoj organizaciji rada, dečji rad je onaj rad koji, po svojoj prirodi i načinu na koji se vrši, šteti dobrobiti deteta, zloupotrebljava i eksploatiše dete i sprečava dečje obrazovanje, razvoj i budući život
"Ne ćute svi umetnici. Ali interesantno je šta kažu oni koji odluče da govore. Meni je zamorno, dosadno da čitam to o čemu oni baljezgaju, to je jedna jalova babažvaka. Njihov je diskurs postao deo folklora. Godinama unazad odbijam da razglabam o procesima u društvu ne zato što me je strah, već stoga što i kada pričate protiv nekog, nesvesno ga promovišete, pomažete posredno učvršćivanju njegove pozicije. Tako ste se upecali na udicu koju su bacili on i njegovi, da bi se samo pričalo o njemu i o njima. Ja ne želim da pričam o njemu i njima. Njih zaista treba ignorisati"
Izvršna vlast ima veliki uticaj na sudsku, podela vlasti na tri grane nije adekvatno izražena, a na najvažnija mesta u pravosuđu ne postavljaju se kvalifikovani ljudi. To su neki od razloga što se sa reformom pravosuđa nije daleko stiglo, zaključeno je na tribini nedeljnika "Vreme" i organizacije OEBS, održanoj prošlog četvrtka. Tribinu je moderirala Tatjana Tagirov, novinarka "Vremena"
Svi su iznenađeni rezultatima: i HDZ i SDP, koji se još svađaju ko je od njih "relativni pobednik" ovih izbora, ali ponajviše koalicija nezavisnih lista Most bez koje je nemoguće sastaviti vladu. Pogađanje oko toga sa kime će i da li će Most u vladu i po kojoj ceni je u toku, a nije baš jasno ni za šta se ta šarolika grupacija zapravo zalaže i koliko su njeni lideri jedinstveni
U novinarstvu je teško preživeti i godinu dana, ali uz čvrst stav, moguće je dočekati i 25. rođendan. "Vreme" je nastalo u doba poplave populizma koji je vređao profesionalno samopoštovanje. Sada je došlo vreme tabloidnog novinarstva, a pitanje je da li se to može uopšte nazvati novinarstvom
Zorannah je zaslužila priznanje, jer je samonikli brend, odlično poznaje društvene mreže i koristi ih za samopromociju. Takođe, ona vrlo precizno artikuliše potrošačke snove i potrebe mladih dama u tranzicionoj Srbiji
Nema te oblasti "društvenog života", dominantne u određenom trenutku, ako se računa od ‘68. pa naovamo, a da Milorad Vučelić u njoj nije učestvovao ili je makar "omirisao". I uvek u stvaralačkom, dinamičnom konfliktu sa svetom oko sebe, istovremeno debelo zahvatajući iz njega. Ako je na redu revolucija – onda revolucija, ako je to kultura – onda kultura, ako je rat – onda rat
Kako pronaći idealnog potrošača, kojim kriterijumima se rukovode kompanije i njihove medijske agencije u kreiranju medijske strategije, koji su marketinški alati za pronalaženje idealnog potrošača
GTR je pobuna protiv palanačke, plačiguzne, instalirane, bahate, mutave, nesposobne vlasti
Šta je doneo Peti oktobar i kao su se Srbija i "Vreme" suočili sa Haškim tribunalom, organiziranim kriminalom i bivšim istomišljenicima
O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka
Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih
Učenik osmog razreda u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Novom Sadu, udario je drugara u stomak i pocepao mu slezinu – objavljeno je u medijima 9. oktobra ove godine. Dan ranije, saznalo se da su se u jednoj školi u Batočini među đacima pojavile fotografije razgolićene maloletne učenice, koje je neko, navodno šale radi, izmontirao. Prošlog meseca su osamnaestogodišnjeg maturanta Ekonomske škole u Vranju, pretukli njegovi vršnjaci, u Kruševcu su učenice Hemijsko-tehničke škole stare 15 i 16 godina pretukle drugaricu, u Valjevu je petnaestogodišnjak osumnjičen da je naterao na oralni seks lakše mentalno retardiranog dvanaestogodišnjaka, trojica maloletnika silovali su devojčicu u Kovinu...
RTS već drugi vikend gledaocima premijerno emituje epizode serije "Čizmaši". U vreme Sajma knjiga, bio je ovo još jedan povod da razmotrimo odnos literature i televizije
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
Diplomatska ofanziva Srbije u epizodi "Kosovo u Unesku" deluje farsično i kao još jedna loša predstava. Posebno i zato što Srbija još nije uspela da za pregovaračkim stolom pokrene dijalog o položaju i statusu SPC na Kosovu, imovini SPC i srpskoj imovini uopšte, makar o razrušenim nadgrobnim spomenicima na pravoslavnim grobljima
Od Vilinskih dimnjaka, preko Crne crkve, crkve Svetog Vasilija, crkve Svete Varvare i crkve Svetog Jovana, do derviškog plesa i podzemnih gradova, Kapadokija je začaran svet u koji treba skrenuti sa utabanih ruta masovnog turizma
