Kako se desilo da se Srbija nađe među deset najuspešnijih zemalja koje sprovode Bolonju i dobije visoku ocenu 4,2 koju su u svojim istupima kao mantru ponavljali i ministri kojima obrazovanje nije resor, ali su smatrali da je to uspeh cele vlade
Isprovocirani tom demokratijom u susednoj Republici u Koloniji promptno, po principu jedan glas – jednoglasno, obrazovali novu vladu u kojoj je jedino magarac kapitalno pojačanje
Protest kosovskih Srba pred američkom ambasadom u Beogradu, stotine amandmana srpske pregovaračke delegacije u Beču, iščekivanje čarobne reči za status...
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Ne veruju političkim partijama i njihovim vođama, odbijaju njihovu pomoć i ne žele, kako kažu, da budu poen u njihovoj kampanji
Privatno obrazovanje u Srbiji još nije punoletno. Prva privatna obrazovna ustanova je vrtić "Stankom bajka", koji je počeo s radom 1992, da bi godinu dana kasnije i Univerzitet "Braća Karić" dobio licencu za rad. Danas u Srbiji radi sedam akreditovanih privatnih vrtića (bez Vojvodine), tri privatne osnovne škole, 20 privatnih srednjih škola – osam gimnazija i 12 srednjih stručnih škola, šest privatnih univerziteta i pet samostalnih fakulteta. Tranziciona Srbija postaje, izgleda, pogodno tle za pojavu i rast obrazovanja kao biznisa
Činilo se da su, posle eksplozije vojnog magacina, u pogođenim gradovima samo pukla stakla, ali se pokazalo da ima štete i na gramofonima, da ljudi hoće i nove kuće. Vlada, do sada, dala 30 miliona, a firma "Vujić", koja je promenila stolariju na školama, uzela preko 160. Za taj posao i Velja Ilić, javno, veli da je nekorektan, da nema smisla, i da on s tim nema veze
Sada se, na naše oči, kreira i natura predominantni kulturni obrazac, a po njemu će u etru opstati samo mediji koji promovišu veseli idiotizam
Prijavljivanje za prijemne ispite na fakultetima i višim školama u Srbiji počinje za desetak dana, a budući status studenata iz Crne Gore još nije poznat
Majka svih problema vezanih za Rome jeste netrpeljivost koja ih svuda prati i koja često prerasta u otvorenu mržnju i nasilje. Teško je naći racionalno objašnjenje za mržnju prema narodu koji nikada nije imao svoju državu, ali ni svoju vojsku, niti je ikada vodio ratove protiv bilo kog drugog naroda. Gotovo da nema diktatora u istoriji koji se nije obrušio na Rome, ali njihove tragedije su ostajale nekako po strani u odnosu na stradanja drugih
Zašto je jedan upitnik Ministarstva prosvete o ličnim, imovinskim i porodičnim podacima učenika i nastavnika izazvao velika negodovanja građana Beograda
Osvrt na Zbirku zadataka iz srpskog jezika "... da li vidiš šta rade sa tvojom decom?" (Partibrejkers)
Veliki projekat o nastavi moderne istorije na kome je radilo 60 istoričara iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, pretočen u četiri istorijske čitanke, na nov način govori o najbolnijim balkanskim temama: Osmanskom carstvu, nacijama i državama u jugistočnoj Evropi, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu
Posle gotovo tri godine od pristupanja Bolonjskoj deklaraciji kojom bi do 2010. godine evropsko visoko školstvo trebalo da uspostavi jedinstven sistem obrazovanja, na Beogradskom univerzitetu izazovi kvalitetnijeg načina studiranja deklarativno se podržavaju, a suštinski i dalje osporavaju
Stihijski razvoj visokog školstva bez nacionalne strategije, utvrđenih standarda za osnivanje novih fakulteta i univerziteta nije od juče i njemu nisu doprineli samo tranzicijski maniri novokomponovanih bogataša kojima se biznis osnivanja visokoškolskih ustanova čini unosnim ali i prestižnim
