Grčka – Sunovrat ekonomije i nada u turizam

Svaki talas sve gori

Zbog velike zavisnosti od turizma, koji je prošle godine zbog pandemije kolabirao, grčki BDP je u 2020. pao za 8,2 odsto, dok je dug porastao na nezamislivih 208 odsto BDP-a. Sve nade Grčka polaže u turističku sezonu koja bi, prema optimističnim najavama, trebalo da počne 15. maja. Mnoga preduzeća, međutim, do tada neće preživeti. Tako je 27 odsto prinudno privremeno zatvorenih preduzeća navelo da se posle pandemije neće ponovo otvoriti, a u sektoru ugostiteljstva taj postotak se penje na 42 odsto. To će u zemlji koja ionako ima najvišu stopu nezaposlenosti u EU dodatno drastično povećati broj nezaposlenih

Lični stav

Izgubljena godina

Previše optimistična projekcija rasta BDP-a od šest odsto i na njoj zasnovane projekcije prihoda su rizične. Razvoj pandemije je isuviše neizvestan, baš kao i pitanje kada će u Srbiji biti moguća masovna vakcinacija protiv kovida 19

Tribina

Mere preuranjene, sutrašnjica neizvesna

U razgovoru, koji je organizovao nedeljnik "Vreme", raspravljalo se o ekonomskim posledicama pandemije, šta nas očekuje u 2021. godini, kao i o onome što je država do sada uradila

Intervju – Zoran Drakulić, biznismen, predsednik Kluba »Privrednik«

Veliki srpski privrednici ne osećaju se dobrodošlim u Srbiji

"Obim mera koji će nam trebati 2021. niko ne može u ovom trenutku da definiše, jer je nepoznanica dužina krize izazvane pandemijom. Mišljenja sam da će 2021. godina biti godina velikih iskušenja, s obzirom da ćemo se suočiti sa dobrim delom nezaposlenih radnika, nagomilanim obavezama po dospelim kreditima i odloženim poreskim obavezama"

Anksioznost i depresija

Umiranje od brige

Pandemija korona virusa je sasvim sigurno u određenoj meri uticala na sve, bez obzira na materijalni, društveni status i životne okolnosti. Ali dok u zemljama poput Velike Britanije, SAD i Kanade postoje institucije, statističke i naučne, koje beleže psihološke posledice krize, u Srbiji niko ne pita građane kako su, već im prosto naređuju da budu dobro. A nisu dobro

Ekonomija u regionu

Isto kao i kod komšije

Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima

Ekonomske mere Vlade za pomoć privredi

Paljenje na kurblu

Vlada Srbije hoće da podupre posrnulu privredu sa 5,1 milijardu eva. Pitanje je da li je to dovoljno i da li će pomoć stići pravovremeno

Intervju – Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke i Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji

Pomoć privredi je potrebna odmah

Pandemija u mnogim zemljama još uvek nije dostigla vrhunac, a globalna privreda je već upala u duboku krizu. Srpskoj privredi je pomoć potrebna odmah, svako odugovlačenje bi za mnoga preduzeća moglo da bude pogubno

 

Žare iz »Kalenića«

Okupljali smo se svake subote za stolom i – nećete verovati – nikada se nije pričalo o politici. Ako je redakcija bila središte njegovog profesionalnog života, kafana je bila njegova vazdušna banja

Portret savremenika – Zoran Đorđević, ministar u Vladi Srbije

Ministar za gafove i propuste

Njegov se resor bavi radom, a radnici ga ne zanimaju, ni živi ni mrtvi. Zatim je tu zapošljavanje, a žmuri na iskorišćavanje indijskih radnika u Srbiji. U nazivu ministarstva stoji i da je ono zaduženo za socijalna i boračka pitanja. Porodilje primaju par stotina dinara, a veterani protestuju pod šatorima u Pionirskom parku u Beogradu

Grčka – Leva opozicija desne vlade

Bauk štrajkova

Tri meseca posle izbora novoizabrana vlada Nove demokratije (ND) sa Kirijakosom Micotakisom na čelu pokušala je da izazove reformski šok čitavim nizom "razvojnih" zakonskih mera. Bio je to potez na koga su odmah burno reagovali radnici i sindikati iz privatnog i javnog sektora parališući čitavu zemlju

Intervju – Zoran Stojiljković

Mi smo mrtvaci na dopustu

Ovde ljudi obično kažu "demokratija se ne maže na hleb". Ovde se radi o stvarnom, poraznom delovanju siromaštva. I to u kulturi koja naročito ne neguje kičmu, dijalog, integritet radnika

Intervju – Blagoje Pantelić

Kad se osvestimo, olupaćemo se o pod

"Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju"

Pokloni u politici

Cena prijatelja kluba

Priznanje poslanika SNS-a Vladimira Đukanovića i sudije Vrhovnog suda Dragomira Milojevića da su bili gosti FK Crvena zvezda na utakmici u Kopenhagenu otvorilo je temu da li javni funkcioneri poštuju zakone o sprečavanju korupcije i po čemu se razlikuje dozvoljeni poklon od trgovine uticajem

Grčka

Početak nove ere na Balkanu

Put do konačnog izglasavanja Prespanskog sporazuma, koji su 12. juna 2018. potpisali Cipras i makedonski premijer Zoran Zaev, bio je dug i težak. Oba premijera morala su da se odupru unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima, ali i da plate veliku političku cenu kako bi sa krhkom većinom u svojim skupštinama "provukli" ovaj sporazum

Intervju – General Zdravko Ponoš

Vučić je guverner porobljene Srbije

"Režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna politika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama"

Čudesni svet srpsko-kineskih odnosa

Papci i leteći automobili

Ko je imao sreće, već je video leteću svinju na koncertima "Pink Flojda". A mi ostali? Posle Knina, Karlovca i Karlobaga, raspevane fontane u koloru, metroa, fabrike čipova "Mubadala", srpskog "Mercedesa", gondole i jarbola od 250.000 metara, videćemo i leteće automobile. Da ih pravimo, da se vozimo i da se zezamo. Ima li ičeg lepšeg u bezbrižnom skakutanju od mesta do mesta u ličnom letećem vozilu

TV manijak

Baba, pošto paprika?

Postoje momenti kada se različite medijske realnosti stope u jednu, a ona je u ovom trenutku otelotvorena u ličnosti Vučića. Nažalost, taj unisoni ton je podrazumevao i apsolutni nedostatak bilo kakvog kritičkog tona

Intervju – Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac.com

Populistička priča

"Trudnice će imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojima se žene ‘stimulišu’ da rađaju, a po novom Zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja"

Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«

Odjeci Prvog svetskog rata

Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili

Socijalne razlike u Srbiji

Siromaštvo – put ka društvenoj izolaciji

U Srbiji su se definisala dva veoma udaljena socijalna pola. Jedan čini petina stanovništva sa najvećim prihodima koji su čak 9,7 puta veći od prihoda koje prima najsiromašnija petina stanovnika. Nejednakost prihoda u Srbiji veća je nego u bilo kojoj zemlji EU pojedinačno i skoro dvostruko veća od prosečne nejednakosti Evropske unije

Štrajk u kragujevačkoj fabrici automobila

Leganje na rudu

Posle kratkog i po svedočenju prisutnih vrlo mučnog sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, štrajkački odbor zaposlenih u kragujevačkom Fijatu prihvatio je u utorak 18. jula da se štrajk prekine i tako otkloni poslednja prepreka za početak pregovora o štrajkačkim zahtevima. "Sutra je običan radni dan", rekao je sindikalni vođa Zoran Marković

Privreda – Odlazi li Fijat

Strogo kontrolisani štrajk

Ne miriše na dobro: radnici štrajkuju, uprava se ne oglašava pozivajući se na (ne)poznat princip da ne pregovora dok štrajk traje, Država d.o.o, manjinski suvlasnik fabrike, sve do pre neki dan pravila se nevešta, propuštena proizvodnja meri se u hiljadama komada automobila, kooperanti šalju svoje radnike na prinudne odmore…

Vlada i Olimpijada

Vrhunski sport i prizemna politika

Ako je neko savetovao Vučića kako da se ponaša kada na vlast zasedne, a sigurno jeste, vidi se to po uvežbanim pokretima, pokušajima da mirno govori, ponašanje na poslednjoj konferenciji za štampu verovatno nije bio deo treninga. Mogao bi taj neko da ga upozori da je granicu prešao, ili bi možda premijer trebalo da se obrati nekome zaista stručnom

Položaj radnika u Srbiji

Muke premijerovog sina

Šta čeka mladog čoveka koji hoće da bude radnik u Srbiji

Južna Amerika – Kriza u Venecueli

Ima li socijalizma bez nafte

U senci političkih i ekonomskih previranja u Brazilu, koja su kulminirala parlamentarnim opozivom levičarske predsednice Dilme Rusef, na tlu Južne Amerike istovremeno se odvija još jedna velika geopolitička drama. Ovoga puta u socijalističkoj Venecueli, kojoj preti politički i ekonomski kolaps

Intervju – prof. dr Danica Grujičić

Uskoro neće imati ko da nas leči

"Lekar opšte prakse dnevno pregleda 30 pacijenata, neki hirurški tim mesečno uradi 400-500 operacija, a imate hirurge koji ne ulaze u sale. Imam dva mlada hirurga, to su ljudi od po skoro 40 godina, oni imaju plate od 60.000 dinara, decu, kredite za stan. Bojim se da će otići odavde"