Na izbornom listiću stoje dva imena: Milo Đukanović i Jakov Milatović. Izborna matematika kaže da će biti važan svaki glas. U zemlji od 600 hiljada stanovnika tas na vagi mogli bi da budu glasovi manjinskih partija i dijaspore
“Ono što se naziva intelektualnom elitom verovatno je najpropaliji deo društva. Oni nisu u nuždi da se prodaju, oni se prodaju iz obesti da bi živeli udobnije nego do sada, jer potrebe su narasle. To je tragično i zato više optužujem njih nego običnog čoveka koji radi od jutra do mraka, pa ga stave u autobus sa sendvičem da ide negde da aplaudira”
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.
Rezultati prvog kruga suočavaju Đukanovića sa za njega dramatičnom činjenicom – da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, ali i da je njegova popularnost manja od one koju uživa stranka na čijem je čelu. Uspeh Jakova Milatovića i nastavak rasta popularnosti Pokreta Evropa sad ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”
Dokumentarni film "Đinđić – priča o Srbiji“ (autor Filip Švarm, narator Dragan Bjelogrliuć) traga za odgovorima na pitanje kakvi jesmo i kakvi bismo mogli da budemo jer je priča o Zoranu Đinđiću priča o Srbiji
Ovo nisu samo predsednički izbori. Ovo su izbori čiji će procenti dominantno odlučivati o rasporedu uticaja na predstojećim parlamentarnim izborima, sigurno i o daljem razvoju događaja vezanih za tehničku vladu Dritana Abazovića i posledicama neuspeha mandatara Miodraga Lekića. Oni će biti ključ razrešenja međusobnih odnosa političkih grupacija koje stoje naspram Demokratske partije socijalista
U nedelja u 19.30 časova na N1 biće premijerno prikazan fim Filipa Švarma o kolektivnoj traumi koju je izazvalo ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, o tome gde je tada bila država, a gde mafija, kako se danas Srbija seća ubijenog premijera i njegovog dela, šta jeste, a šta nije Đinđićeva državnička i politička zaostavština i hronici koja je najavljivala atentat na njega
Gledaoci rijalitija se u najvećoj meri poklapaju sa Vučićevim biračkim telom, pa lako mogu razumeti taj mehanizam – nakon vređanja i ponižavanja svojih oponenata, on se neprekidno zgražava nad njihovom nekulturom
Situacija u Crnoj Gori je ponajviše nalik “Slučajevima” Danila Harmsa. Mogla bi se nazvati primenjenim političkim apsurdom u kome se sudije Ustvnog suda izvlače iz šešira, a parlamentarne većine nestaju kao u nekom mađioničarskom triku
Zbog institucionalnog vakuuma, predsednik Crne Gore ocenio je da postoji potreba za angažovanjem posrednika iz EU. Ukoliko bi do takvog angažovanja došlo, to ne bi bilo prvi put da Evropska unija razrešava političke krize u državama Zapadnog Balkana. Najuspešnija EU je bila u Severnoj Makedoniji
U četvrtak je decidirano rekao da u Tiranu na samit Zapadni Balkan – Evropska unija u utorak ići neće, a u ponedeljak na vojnoj vežbi u Nikincima izjavio da ipak ide. Pristisci da ima da se pojavi tamo došli su sa raznih strana, ali on njima nije podlegao, već molbama Ane Brnabić i komesara EU Olivera Varheljija koji je iskreni prijatelj Srbije, a ne „licemer“ kao neki drugi Evropejci. A da će predsedniku Srbije biti prijatno u Tiranu - neće
