Javno odricanje od delovanja partije jednog od najpoznatijih glasova SNS-a Vladimira Đukanovića na trenutak je unelo pometnju i pomisao da bi stranački monolit mogao da se rasprsne. Međutim, niti je to ta stranka niti je Đuka ta vrsta disidenta
Zar bi zaista bilo teško zamisliti junake poput Maje Gojković, Aleksandra Martinovića, Vladimira Đukanovića ili Marijana Rističevića kako vrludaju Dikensovim romanima, nešto muljaju i plaše malu i nešto veću decu? I ko sa sigurnošću može da garantuje da tako nešto ne rade i danas, u stvarnosti, u slobodno vreme
Ime D. Đ. nije smelo da bude objavljeno, sve i da je D. Đ. ušao u kancelariju Mladena Šarčevića i tamo polupao nameštaj i polomio sve slike sa zidova; sve i da je sam-samcit (bez stotina drugih osnovaca) zaustavio saobraćaj u gradu; sve i da je svojeručno ukrao maturske testove, kako bi osakatio i obrukao Aleksandra Vučića i na vlast doveo Đilasa ili svog tatu lično
Mitovi, realnosti i opcije javne politike
Ista grupa ljudi koja je nedavno uhvaćena u nedozvoljenoj trgovini sa Sadamom Huseinom odgovorna je za eksploziju koja je pre sedam godina odnela jedanaest života u zemunskom "Grmeču". Da li je rasplet konačno na pomolu?
Svi vlasnici velikih medija sa nacionalnom frekvencijom postali su lokalni preduzetnici – Željko Mitrović, Predrag Ranković zvani Peconi i, na kraju, Srđan Milovanović zvani Srki Kopernikus. Ovakva "dinamika" je konačno ogolila scenu do kraja jer sada ne postoje ni naznake da bi u Srbiji mogla da postoji TV stanica sa nacionalnom frekvencijom čija uređivačka politika u oblasti informativnog programa nije u skladu sa interesima Aleksandra Vučića
"Ja sam dobro čula upravo ponudu Baneta Trifunovića da opozicija izađe sa konkretnim predlozima i da se u zajedničkom saglasju – do koga će, duboko sam uverena, moći da se dođe – dogovore dalji zajednički aktivizam, ciljevi, rokovi, nosioci politike i oni koji će biti odgovorni: ne samo za to kako će do nje da se dođe, nego i šta ako se ukazano poverenje ne opravda. Političari moraju da budu deo toga, zato što je politička partija ili političko udruženje stub parlamentarnog delovanja. Mi možemo da se bunimo zajedno jako dugo, nije problem, ali neko sutra to mora da iznese"
Sezonski produkcioni pik domaćih televizijskih serija i četiri decenije od smrti Slobodana Cice Perovića povodi su da se setimo Salaša u Malom Ritu, serije u kojoj je glumio
"‘Dotakli smo dno života’, sve uz fanfare i vatromet. Ali, nazire se urušavanje ove vlasti, koja se pokazala potpuno nekompetentnom. U toku je ponižavanje sopstvenog naroda, kao, narod ne zna ništa o Muratu, sve to ide kroz urušavanje institucija i medijski teror. Ali, oni sami sebi seku odstupnicu. Stanje je neizdrživo, i ne zna se epilog, ne daj bože da bude ono što mnogima pada na pamet"
Skandal sa zabranom ulaska za građane Srbije pokazuje koliko su poremećeni odnosi dve države i koliko je Crna Gora nesigurna u ono što jeste uprkos napretku na evropskom putu i članstvu u NATO-u
"Režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna politika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama"
Hrvatska je u samom korenu jugoslovenske škole. To treba otvoreno reći. Kod njih je fudbal prvo došao. Imali su zrelije igrače i zreliju infrastrukturu. Uvek su dobro radili. Nisu oni slučajno dovedeni u Partizan ’45. kao oslonac. Nikako ih ne treba potcenjivati. Šta je prednost Hrvata u odnosu na nas u društvenom smislu, pa se to oslikava i na fudbal? Kvalitet je i na jednoj i na drugoj strani sličan, međutim, oni su spremni da uhapse svog bivšeg predsednika Vlade Ivu Sanadera i da ga drže u zatvoru zbog pronevere
