Nova premijerka Velike Britanije je po zanimanju geografičarka, što je u engleskim akademskim krugovima oduvek bila veoma cenjena profesija. Predviđa se da će politiku da vodi više kao Angela Merkel nego kao Margaret Tačer, i da Evropskoj komisiji neće biti nimalo lako da sa njom izađe na kraj
Pet dana juna, s preko 1000 učesnika na više od 40 (mini) lokacija
Hilari Klinton i Donald Tramp vode mrtvu trku oko toga ko je manje popularan. Oko šezdeset odsto Amerikanaca ih ne voli, ili ih čak mrzi
Socijalni mir u Srbiji ne čuvaju političari svojim demagoškim parolama, već sezonski rad koji uključuje stotine hiljada ljudi i žena kojima je data bilo kakva šansa da zarade novac za svoju egzistenciju. Pored sezonskih građevinskih poslova u koje su većinom uključeni muškarci, tu su i poslovi berača voća za koje se uglavnom angažuju žene, a po potrebi i muškarci
Već smo navikli da je evrovizijsko natpevavanje delom i pokazatelj geopolitičkih odnosa u Evropi, ali ove godine stvari su otišle korak dalje
Što su izbori neizvesniji, to televizije više zarađuju na reklamama tokom izbornih emisija. Zato nijedna prognoza koja proriče sigurnu pobedu nekog kandidata nije dobrodošla. Pogotovu kada u političkom rijaliti šouu učestvuje, po svemu sudeći, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp, koji svojim kontroverznim izjavama rekordno povećava gledanost
Rezultati Drugoga svjetskog rata i njemu analognih sukoba ne mogu se promijeniti – poznato je tko su bili pobjednici, a tko je poražen – ali se tu pribjegava izravnoj revalorizaciji sukobljenih strana: rat je završio kako je već završio, ali tragedija je što nije pobijedila ona druga strana. Iako ta koncepcija ima svoje zagovornike i u Hrvatskoj i u Srbiji, ona je bazično oblikovana na Zapadu. U tom se smislu u Njemačkoj formiraju revizionističke škole, koje su posvećene preispitivanju uzroka i karaktera Drugoga (pa i Prvoga) svjetskog rata, te potpunom ili bar djelomičnom rehabilitiranju nacionalsocijalizma, relativiziranju ili čak i nijekanju razmjera ratnih zločina Wehrmachta u ratu, kao i holokausta, itd.
Broj izbeglica u Grčkoj za sada se ne smanjuje. Prihvatni centri na otvorenom pretvaraju se u zatvore sa čvrstom gradnjom i stražom. Prezadužena Grčka je prihvatila da za Nemačku i druge zemlje EU radi prljav izbeglički posao u nadi da će Brisel i MMF imati više sluha za još jedan otpis grčkog duga
Da li su bezbednosne službe opet zakazale i kako dalje u borbi protiv Islamske države
Velika stara partija, kako od milja zovu Republikansku partiju, htela je posle dva poraza na predsedničkim izborima da se prilagodi novom dobu. Na užas partijskog establišmenta trka za predsedničkog kandidata iznedrila je Donalda Trampa i Teda Kruza
I umesto uvođenja novih proizvoda, novih tržišta, utezanja proizvodnje, proširenja liste domaćih kooperanata, svedoci smo najave da je "delivery unit" pronašao rešenje svih problema – budžet
U Slovačkoj su nakon izbora koji su doveli do političke pat-pozicije u parlament ušle ekstremno desničarske i antisistemske partije. U Mađarskoj, koja ogradom štiti svoje granice od izbeglica, najavljuju referendum o izbegličkim kvotama. Češki predsednik poručuje da je Evropa suočena sa organizovanom invazijom izbeglica. Poljska ne želi da prima mlade migrante muškog pola, već samo žene, decu i starce. Evropsko rešenje izbegličke krize čini se nemoguće
Kako evropski, a i srpski, "levi" i "desni" ideološki imaginarijum gleda, a ne vidi figuru migranta
Suzavac je ponovo u modi, ali ovoga puta više nekako južno: Priština, makedonska granica, a biće još toga. Mi ovde imamo određena iskustva sa suzavcima, doduše sve manje poslednjih godina, ali ih u parlamentu još nismo imali; imali smo ispred parlamenta, ali to je drugo. Hemijska sredstva, kako se to zove u policiji ("hemija" u skraćenoj verziji) nisu nimalo naivna i treba to imati u vidu
Tek što se premijer Dejvid Kameron pobedonosno vratio iz Brisela saopštivši da se izborio za uslove pod kojima bi Velika Britanija trebalo da ostane u Evropskoj uniji, pretrpeo je udarac: njegov partijski drug, popularni gradonačelnik Londona Boris Džonson, prešao je na stranu pobornika breksita, izlaska Britanije iz EU, baš kao i pet ministara Kameronove vlade. Referendum je raspisan za 23. juni
Otkad su promenjene procedure, "čudne" situacije se dešavaju na granicama. Po drugi put je kroz kamp u Preševu prošla jedna grupa izbeglica koja je iz Slovenije vraćena u Đevđeliju da uzme novi papir. Drugi su vraćani iz Hrvatske, neki iz Šida. Jedan Sirijac je vraćen čak iz Austrije. Dešava se i da se porodice razdvajaju ili da oni koji nemaju novca da plate neplanirani prevoz – idu peške ka Makedoniji
Mnogima je pao kamen sa srca nakon što su izbori u Libiji protekli mirno, uz izglede da je pobedila umerena politička opcija. Međutim, zakon propisuju oni koji drže oružje u rukama, a takvih je mnogo na sve strane. Oni odgovaraju samo vođi, plemenu ili mestu iz koga dolaze i ne pridržavaju se nikakvih pravila
Postoji jedna vrsta unutarpartijske demokratije. Ono što je Ivica rekao o koalicionom partneru, pa dobro, to i jeste situacija u kojoj je red da se taj nivo odluka prepusti rukovodiocu. Ali zato ne pretresa govore i istupanja svojih saradnika, ne naređuje im šta da kažu, nego ljudi zaista govore šta misle a neki od tih ljudi su bujne prirode kao što je Milutin Mrkonjić
Vlast u Hrvatskoj će namerno da proizvodi anarhiju i haos jer se u takvim okolnostima najbolje stvara strah, a proizvodnja straha je stari zanat koji je HDZ ispekao u onim godinama u koje žele da vrate Hrvatsku – u devedesete. Hrvatsku od ekstremnog nacionalizma pre svega čuva javna scena, mnogi odvažni ljudi koji se ne daju uplašiti i koji hrabro decenijama govore protiv rata, zla i mržnje. Takvih ljudi nema malo, a njihov je stvaralački opus impresivan
Gledajući malo krupniju sliku i zanemarujući sitnice, deluje da stvari ipak funkcionišu. I dalje dnevno kroz Srbiju prođe od 1000 do 3000 ljudi koji beže ka zapadu i severu Evrope, sa verom u bolji i bezbedniji život
Kakvog smisla uopšte ima "gornja granica" kojom Austrija hoće da smanji priliv izbeglica u trenutku kada "evropsko rešenje" nije ni na vidiku? Dok se privrednici boje kraja šengenske Evrope, analitičari veruju da će Angela Merkel ipak popustiti
Nemušti ministar policije, drhtavog glasa i bezizražajnog lica, postao je glavna poluga za demonstraciju strahovlade i dizanje tenzije u ovdašnjoj političkoj realnosti. Od čoveka koji je pred Vučićem stajao toliko mirno da mu se ni stakla na naočarima nisu reflektovala, Nebojša Stefanović stigao je do glavnog sejača straha u ime vladajuće većine
Slike nepregledne mase muškaraca "arapskog izgleda" koji pred kelnskom katedralom napastvuje nemoćne žene, krade im novčanike, tuče se i povraća po železničkoj stanici, drastično u Evropi i Nemačkoj slabe pozicije politike koja se zalaže za masovno prihvatanje izbeglica sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike
Henri Sloun je u istoriju popularne kulture ušao kao čovek od koga je Čarli Paton, prva velika zvezda bluza, po svom priznanju sve naučio o ovoj muzici. Ipak, o njemu ne postoji niti jedna zabeleška, iza njega nije ostao nijedan snimak, niti ga je iko ikad fotografisao. Postoji samo legenda o njemu
Migrantska kriza se nastavlja, "ovo je samo prva velika godina izbeglica" – Pravo svakog tražioca azila je da bude saslušan i da njegov slučaj uđe u proceduru. Segregacija na bazi nacionalnosti predstavlja kršenje Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, ocenjuje UNHCR. Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovara da Srbija migrantima ne sme "podgrevati" lažnu nadu, jer odluku (ko prolazi, a ko se vraća) donosi onaj ko prima, zemlja koja je krajnja destinacija. Međunarodna zajednica mora da sroči zajednički i sveobuhvatan odgovor na izbegličku krizu
Izbeglice sa Bliskog istoka ne žele da ostanu u Srbiju, a u tom smislu može se reći da izbeglički ili migrantski sistem u Srbiji, u načelu, funkcioniše dobro. Na terenu se mogu primetiti manjkavosti u organizaciji i kontroli procesa od čega ponešto jeste dlaka u jajetu, ali ima i trnja u oku
Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski
